„Експеримент ЕУ пропао и у БиХ и на КиМ; Недопустиви притисци на Србију“: Документ упућен Бундестагу

„Западни Балкан је геополитички нестабилан део Европе. Недостатак економске перспективе, постојање криминалних и нарко-банди, тероризам и етно-културни сукоби муче БиХ, као и Црну Гору, Северну Македонију, Албанију и псеудо-државу Косово“, навели су посланици Бундестага.

У предлогу резолуције се оцењује да је мултикултурални експеримент ЕУ пропао и у БиХ и на Косову.

„Након рата НАТО савеза против Савезне Републике Југославије (1999.), који је био у супротности са међународним правом, многе западне државе су признале једнострано проглашење независности Косова. У међувремену, Косовом влада националистичка партија Самоопредељење под премијером (самопроглашеног Косова Аљбином) Куртијем, која у свом програму предвиђа стварање Велике Албаније повезивањем Косова са Албанијом“, наводи се у предлогу резолуције у који је Срна имала увид.

Да би се успоставио мир на Косову, сматрају посланици АфД-а у Бундестагу, морају краткорочно да се ојачају права српске мањине и пренесу извршна овлашћења на Заједницу српских општина на северу Косова и Метохије, насељеног Србима.

„Српским црквама и манастирима, које је опљачкала албанска мафија 2004. године, националним светињама Србије као нпр. светској баштини УН Високим Дечанима треба дати екстериторијални статус који гарантују УН како би се обезбедила њихова заштита и интегритет. Такође, сваки покушај притиска на матичну државу Србију да ли у косовском питању или у случају санкција Русији, недопустиво је мешање у унутрашње ствари Србије и треба најоштрије одбацити“, истиче се у предлогу резолуције.

Предлаже се да Бундестаг позове Савезну владу да подржи и сарађује са Саветом министара против ширења радикалног ислама у БиХ и регрутовања терориста, на ефикасном кривичном гоњењу и превенцији радикализације у земљи и да заједно са државама потписницама Дејтонског споразума проведе јаку реформу БиХ, стварајући независан и равноправан хрватски ентитет поред бошњачког и Републике Српске.

„Такође, заједно са нашим партнерима на нивоу УН залагати се за укидање Канцеларије високог представника како би БиХ могла одлучивати слободно и суверено, без спољног мешања о свом унутрашњем поретку и развоју, као и вршити притисак на бошњачке политичке представнике да дозволе страним судијама Европског суда за људска права у Уставном суду БиХ да буду замењени судијама, држављанима БиХ“, пише у предлогу резолуције.

Посланичка група АфД указује да политика принудне централизације БиХ, провођење бошњачких интереса и игнорисање права Хрвата и Срба појачава тенденције сецесије и само води ка даљој нестабилности.

„Уместо тога, федералну структуру БиХ, која је кодификована и усидрена у Уставу БиХ Дејтонским споразумом из 1995. године, треба ојачати тако што ће Хрвати формирати независан ентитет попут Републике Српске за Србе, што је хрватска страна одавно захтевала. Насилна бошњачко-хрватска заједница у Федерацији БиХ биће распуштена.

Насилно уједињење значи да Бошњаци, који чине релативну већину у БиХ, одлучују о хрватским представницима у Председништву БиХ. То није демократски и води ка растућим тензијама између етничких група. Осим тога, антисуверена позиција високог представника УН за БиХ треба да буде укинута.

Венецијанска комисија Савета Европе саопштила је да су њена овлашћења ‘суштински неспојива са демократским карактером државе и суверенитетом БиХ’“, истиче се у предлогу резолуције, пренео је РТРС.

Подсећа се и да од 2021. године високи представник више нема никакав легитимитет од Савета безбедности УН.