ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ДИПЛОМАТСКУ ОФАНЗИВУ СРБИЈЕ

Изјава председнице Европске комисије Урсуле Фон дер Лајен, да ће се у даљим преговорима као део платформе уврстити и предлог Француске и Немачке, представља идеалну основу да Србија безусловно сада инсистира на томе да ЕУ више не може бити прихватљив посредник у преговорима

Постоји консензус у нашој јавности да је била грешка што смо пристали да се преговори с представницима Албанаца на Косову и Метохији воде под окриљем Европске уније, уместо Уједињених нација.
Једнако смо до сада били сагласни да је веома тешко, ако не и немогуће, вратити преговоре опет под окриље Савета безбедности УН.
Међутим, изјава председнице Европске комисије госпође Урсуле Фон дер Лајен, да ће се у даљим преговорима као део платформе уврстити и предлог Француске и Немачке, представља идеалну основу да Србија безусловно сада инсистира на томе да ЕУ више не може бити прихватљив посредник у преговорима.

СРБИЈА ИМА СВЕ АДУТЕ Да подсетим, једини правни оквир за уређење односа Србије и Албанаца на Космету јесте Резолуција Савета безбедности УН 1244 која односе уређује привремено, све док их Београд и легитимни представници Албанаца на Космету не регулишу трајно неки новим споразумом. Према Резолуцији 1244, Србији се признаје суверенитет и територијални интегритет у границама које обухватају и територију Косова и Метохије (у јавности је разјашњено да се права СРЈ из 1999. године сукцесијом признају као права Србије, па се то сада неће објашњавати), а Албанцима се гарантује веома широка аутономија.
Преношење мандата на ЕУ је преношење само посредничке улоге у преговорима, у оквирима Резолуције 1244. Због тога су до сада сви званични представници ЕУ у преговорима увек истицали да је њихова улога статусно неутрална. Познато је да ЕУ фактички није била неутрална, али је формално то увек био задати оквир свих представника ЕУ у преговорима. Зато што се и положај ЕУ посредника у преговорима и њихово поступање темељи на Резолуцији 1244.
Предлог Француске и Немачке подразумева признање тзв. Косова у форми сагласности Србије да Косово постане пуноправни члан УН. Тај и такав предлог је у потпуности на страни захтева Приштине.
Све док то није постала и званична политика ЕУ, Србија је морала на одвојеном колосеку да се бори против тих и сличних агресија Француске и Немачке (наравно и САД и Британије, док су други притисци занемарљиве снаге). И да истовремено прихвата посредничку улогу ЕУ у преговорима с Приштином.
Сада, када је председница ЕК јавно рекла да суверенитет тзв. Косова постаје платформа поступања ЕУ у тим преговорима, чиме је ЕУ самовласно и без правног утемељења променила мандат који је добила на основу Резолуције 1244, Србија има све адуте, све правно признате разлоге, да покрене читав низ дипломатских иницијатива.
Требало би да Србија:
упути захтев Савету безбедности УН да се преговори врате под окриље УН, пошто је Европска унија прекршила мандат који је добила од УН;
укаже Савету безбедности УН да таквим поступањем Европска унија дезавуише Савет безбедности УН, који је једино меродаван за доношење неке нове резолуције уместо Резолуције 1244, и поступа као да она има нека изворна овлашћења о овом питању, иако су њена овлашћења изведена из ауторитета УН;
подвуче да већина држава не признаје тзв. независно Косово и да на овај начин Европска унија ниподаштава и овлашћења Генералне скупштине УН;
обавести Европску унију да више неће учествовати на састанцима које она организује;
истовремено обавести међународну јавност да је увек спремна да разговара или непосредно са легитимним представницима Албанаца на КиМ, или на састанцима које организује Савет безбедности УН.
Веома је важно да се види да је Србија увек спремна да политичким средствима, мирним путем, обезбеди најшира могућа аутономна права Албанаца на Космету, али да не пристаје да јој на било који начин буду умањена права која јој припадају по Резолуцији 1244 (и документима на које се та резолуција позива) и Уставу Србије.

ПРВОРАЗРЕДНИ ДОГАЂАЈ Као минимум Србија би могла да обавести међународну јавност да ће се вратити и преговорима које би организовала Европска унија, али само након што се недвосмислено утврди да је Европска унија одустала од укључивања платформе Француске и Немачке у преговоре, и то ако би потврдила своју пуну неутралност без било каквог прејудицирања садржине могућег споразума Србије и Албанаца на Космету.
Нажалост, Србија је до сада у преговорима деловала реактивно, тек када се одигра неки нежељени догађај или успостави ток ствари који јој креирају непријатељи. Она делује и неопрезно, зато је сада у позицији да готово моли да добије било шта од онога што је била обавеза Приштине.
Са таквим поступањем се мора прекинути.
Изјава председнице ЕК је прворазредни догађај који омогућава праву офанзиву Србије и ова прилика никако се не би смела пропустити. Србија је потпуно у праву и снажним дипломатским деловањем добила би још већу подршку дела света који није и неће признати тзв. независност Косова, а противнике би довела у позицију да су сами себи везали руке.
То је један од корака на путу изградње нове платформе за очување Србије. Али важан корак.

3 коментара

  1. za pregovore u SB UN

    Odličan članak – sve pohvale za autora Branka Pavlovića

    IZJAVA predsednice Evropske komisije da se u nastavku briselskih pregovora uvrsti i predlog-Platforma Francuske i Nemačke – da Srbija mora da uspostavi medjusobno priznanje sa Kosovom, sprovede preregistraciju vozila na RKS i sprovede sankcije Rusiji da bi mogla da nastavi pristupne pregovore za članstvo u EU, čime je prekršila mandat poveren od SB UN-a – PRETSTAVLJA POSLEDNJU ŠANSU SRBIJE – da odustane od briselskog posredovanja u pregovorima sa tzv. Kosovom – da se nastavak dijaloga-pregovori prebace u SB UN.

    Ja bih se samo nadovezao na članak iz dva razloga: Prvi, u pokretanje diplomatskih inicijativa Srbije po R-1244 SB UN … da se narednim pregovorima-dijalogu o Kosovu na agendi dijaloga postavi pitanje “obaveznog” POVRATKA 250-300.000 proteranih Srba na KiM (da se odredi vremenski period od negoliko godina). ZAŠTO? Zato šro je je nakon bombardovanja Srbije namerno “onemogućen” kolektivni povratak Srba, da se prikaže kako ima sto hiljada Srba a dva miliona albanaca, da je Kosovo albansko – da se napravi albanska država Kosovo!? Desetogodišnji briselski pregovori i Odredbe Briselskog sporazuma upućuju na takav zaključak!
    Drugi razlog je što su briselski zvaničnici pred svaki briselski dijalog-pregovore upozoravali da su “sva otvorena pitanja izmedju Srbije i Kosova na agendi dijaloga na stolu, čak i ona koja do sada nisu bila”, a srpski pregovarači nikako nisu hteli da postave na agendi dijaloga povratak proteranih Srba!? Zašto? Nastavak… hvala na objavi!

    • nastavak komentara (za pregovore u UN)

      DIPLOMATSKA OFANZIVA: “Zašto je normaizacija odnosa da Srbija preda i prizna nezavisnost Kosova” – a NIJE normalizacija da se omogući povratak 250-300.000 hiljada proteranih Srba na Kosovu (KiM)?
      Kao što je rečeno u članku, ultimativni predlog Francuske i Nemačke koji je EU prihvatila kao platformu za medjusobno priznanje Srbije i Kosova za konačno rešenje – pretstavlja direktno političko uključuvanje na stranu Kosova, prekršen je neutralni status EU kao posrednika i garanta pregovora. To je konačno idealna prilika, pored brojnih do sada, da Srbija odustane od briselsko posredovanje u pregovorima – da se pregovori prebace u UN.

      Paralelno sa diplomatskom ofanzivom Srbije da EU preuzme Briselske pregovore o Kosovu Srbija treba da odbaci Briselski sporazum koji je suštinski izdajničkog karaktera da se Kosovo (KiM) otme-preda Albancima-Šiptarima, sadrži sve statusne atribute države Kosovo, konkretno teritorijalni integritet i suverenitet Srbije nad Kosovom predat je albancima (Srbija ugasila sve svoje državne institucije, a Kosovo formiralo svoje institucije: vladu, skupštinu, ustavni sud, policiju, sudstvo, tužilaštvo, bezbednosne strukture, vojsku, integrisanu granicu prena Srbiji, medjunarodni telefonski broj… itd. da ne nabrajam, u toku desetogodišnjih pregovora.

      Postavljaju se brojna pitanja koja su velika kočnica da se ispravljaju velike greške:
      — Zašto je Srbija prihvatila i potpisala izdajnički Briselski sporazum kojim se od Srbije otima teritorija KiM;
      — Zašto Briselski sporazum nije prošao javnu skupštinsku debatu-raspravu i referendum da se upozna javnost, srpski narod?;
      — Zašto je 2013 godine u briselskim pregovorima (Vučić-Tači) prigvaćen politički princip za javno informisanje: “da ništa nije dogovoreno dok se sve na kraju ne dogovori izmedju srpske i albanske strane”(!)? To znači “pregovori pred svršen čin” (Kosovo za deset godina dobilo sve statusne-državne atribute, kada je danas kasno i veoma teško da se ispravljaju greške i UN preuzme pregovore;
      — Zašto je Briselski sporazum potpisan u startu 2013 godine (data poruka Albancima da Srbija sve prihvata (u korist Kosova… )) – kada se pravni dokumenti potpisuju na kraju pregovora kada obe strane usaglase stavove, uspostave kompromis?;
      — Zašto je prema Srbiju postavljena granica: U sporazumu, tački o integrisanom upravljanju granicama piše: Kosovo prepoznaje administrativne prelaze kao granica (za Kosovo granica), a za Srbiju je administrativna linija(!)? Kada Srbi dodju do administrativne linije – ne mogu da predju na Kosovo jer je za Kosovo državna carinska granica(!). To nema nigde u svetu;
      Da skratim! Brojna su pitanja koja traže odgovor, možda u nastavku. Hvala na razumevanju!

      • (nastavak komentara... još ovaj i prekidam)

        INICIJATIVA-PREDLOG rešenje o Kosovu (KiM) uvaženog autora B. Pavlovića, PETICIJA ogromnog broja potpisnika DEKLARACIJE o reintegracije KiM, i mnogo drugih inicijativa da se odbaci veleizdajnički Briselski sporazum, medju kojim su i moji brojni komentari – ignoriše se od strane aktuelne vlasti koja ima, nakon kosovskog protesnog skupa Srba, konačan stav “da se sprovede-implementira Briselski sporazum u celini, Srbi će dobiti ZSO integrisanu u kosovske institucije po zakonima i Ustavu Kosova, Aljbin Kurti odustane od preregistracije vozila od KS na RKS(!). Kada se to ispuni nakon toga šta će biti ishod i konačno rešenje: “proglasiće kompromisno rešenje – normalizaciju odnosa Srbije i Kosova (za članstvo Kosova u UN i dalje…)”. Stvorena nezavisna država(!).
        Sve uz podršku 10.000 hiljada Srba na protesnom skupu u severnoj Mitrovici(!).

        PROTESNI SKUP 10.000 Srba u Kosovskoj Mitrovici je svakako za podršku i pohvalu, oduševio sa jedne strane, a sa druge strane euforično se podržava (izdajnički) Briselski sporazum kojim je Kosovo dobilo sve državne atribute, koji je “indirektni uzrok” za okupljanje Srba na protesni skup, a “direktni uzrok” je, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma 2013 godine, konstantna, kontinuirana kosovska separatistička politika straha, diskriminacija, raznovrsnog etničkog nasilja nad srpskim življem da se protera sa Kosova (KiM) ali da mali simboličan broj ostane da živi na Kosovu da glumi multikulturalizam i šiptarsku demokratiji,
        OD 100.000 hiljada preostalih Srba na Kosovu, na protesnom skupu u Mitrovici sakupilo se kažu 10.000 (tu verovatno ima izvestan broj Srba iz centraklne Srbije). To je neverovatno da se sakupilo 10% tako mali broj od ukupnog broja Srba na Kosovu. Trebalo je da se sakupe najmanje 70%! Kakvo je to ne-jedinstvo Srba. A traži se sprovodjenje Briselskog sporazuma koji daje Kosovu sve karakteriskike albanske države. Srbima decenijama nedostaje nacionalno jedinstvo da se sačuva KiM. Da skratim, hvala na razumevanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *