Skot Riter: Prošli su dani velikih ofanziva za Ukrajinu

 

 

Bivši marinac američke vojske i vojni analitičar Skot Riter postao je poznat neposredno pre invazije na Irak 2003. godine, kada je javno osporio stav Vašingtona, rekavši da Sadam Husein nema oružje za masovno uništenje. Sada je ekspert za aif.ru ispričao kako plaćenici iz zemalja NATO-a pomažu Oružanim snagama Ukrajine, da li će biti korišćeno nuklearno oružje i kako se pristup ruskog Ministarstva odbrane razlikuje od onoga što je on uradio tokom operacije Pustinjska oluja.

„Rusija me je na početku Specijalne vojne operacije iznenadila“

— Skote, među nama ste postali poznati, između ostalog, zahvaljujući visokom uvažavanju ruske vojske. Da li su poslednja dešavanja na frontu promenila ovu Vašu procenu?

Skot Riter: Ne, nikako. Ja sam u marinskom korpusu i ponosni smo što smo ono u šta verujemo da smo najbolja vojna jedinica na svetu. Međutim, i mi grešimo, spotičemo se, ponekad trpimo i taktičke neuspehe. Ali pokazatelj profesionalizma nije u savršenosti, već u sposobnosti da se uči iz grešaka: prilagodi se, savladaj, istraj. Čini se da upravo to radi ruska vojska.

Moje divljenje vašoj vojsci počelo je još u sovjetskim godinama, kada su Rusija i Sjedinjene Države smatrane rivalima. Ali poštovao sam profesionalizam sovjetskih vojnika. Ja sam tada već bio u marincima i bili smo obučeni da se prilagodimo ovom sukobu. I dobro sam zapamtio aksiom – kada prestaneš da poštuješ neprijatelja, pobediće te na bojnom polju.

Priznajem da sam bio iznenađen kako je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju. Nije bilo strateške vazdušne kampanje poput početka operacije Pustinjska oluja u Iraku 1991. godine. Učestvovao sam u tome i video koliko su efikasni vazdušni napadi. Avijacija je pogodila sve mete. Uništili smo iračku vojsku za 100 sati!

Činilo mi se da će Rusija imati sličan pristup, a avijacija bi udarila u infrastrukturu. A to bi moglo da utiče ne samo na pobede u zoni NVO u Ukrajini, već i na moral Ukrajinaca. Posle toga, činilo mi se da Rusija treba da upotrebi kopnene snage, svoju vojnu doktrinu, razvijenu da porazi NATO. I to je više nego dovoljno za poraz ukrajinskih snaga. Njihov vojni nivo je negde između stare sovjetske doktrine i doktrine NATO-a zbog osmogodišnje obuke pod instruktorima NATO-a.

Ali Rusija to nije uradila, izabrala je mekši pristup. Ruske vlasti objašnjavaju zašto. Ne mogu da kažem da, kao Amerikanac, razumem koncept ukrajinskog i ruskog slovenskog bratstva i veze koje idu s generacije na generaciju. Mogu da čitam o tome i razumem u svojoj glavi, ali ne mogu da osetim u svom srcu.

Ali u svakom slučaju, čini mi se da su se neke od pretpostavki ruskog rukovodstva pokazale pogrešnim. Na primer, o spremnosti ukrajinske vojske za borbu. Mislim da se verovalo da se ukrajinska vojska u mnogim slučajevima neće boriti, već da će ostati u kasarni. Oni su potcenili spremnost ukrajinske vlade da pruži otpor i mobiliše ukrajinsko civilno stanovništvo. Mislim da su napravljene neke pogrešne pretpostavke ili možda loše izviđanje, ko zna. Na ovaj ili onaj način, Rusija se našla u opuštenom stanju, licem u lice sa neprijateljem koji je, naprotiv, bio čvrsto postavljen. Ukrajinci su bili spremni za borbu. Rusi su uništili većinu opreme koju je ukrajinska vojska imala na početku sukoba, ali im je dato na desetine milijardi dolara više – Ukrajinci nastavljaju borbu.

“Ne skidajte nogu sa pedale za gas”

– Ne tako davno, Rusija je ipak počela da udara na infrastrukturu, ali u donekle ograničenom obliku. Mislite li da će se ovo nastaviti?

„Ja, kao Amerikanac, ne bih skinuo nogu sa papučice gasa. U narednih šest nedelja poslao bih ukrajinsku vojsku u zaborav, baš kao što su to učinile Sjedinjene Države u Iraku. Ne govorim o ubijanju civila, ali ukrajinski narod treba da zna da je sve ovo ozbiljno. Nedavno su se Ukrajinci u istom Kijevu zabavljali, išli u restorane, živeli sekularnim životom. Ne bi trebalo da bude tako.

Sa američke tačke gledišta, bilo je potrebno naterati Ukrajince da se razbude, bezuspešno pokušavajući da upale svetlo. Pitali bi se: zašto nema svetlosti? Odgovor: Zelenski Pokušao sam da sipam gorivo u auto… ne radi. Zašto? Zelenski. Pokušao sam da se zagreje, ali nisam mogao. Zašto? Zelenski. Mislim da je ruska vlada trebalo da ima takav pristup.

Ali opet, Rusi su profesionalci. Oni mnogo bolje od mene znaju zašto se bore u Ukrajini. Ja polazim sa čisto vojne tačke gledišta, a rusko rukovodstvo polazi od činjenice da Ukrajina i njen narod nisu neprijatelji, da se mora učiniti sve da se ublaži šteta za ukrajinski narod, jer će u jednom trenutku neprijateljstva prestati i Rusija želi da se nastavi bratstvo naroda.

– Recite nam kako i zašto su pogodili infrastrukturu i kako ste to uradili tokom Pustinjske oluje?

– Prvo proučavate odnos nacije i vojske, a pošto je vaš krajnji cilj da pobedite vojsku, morate razumeti kako vojska komunicira sa nacijom. Šta u državi omogućava funkcionisanje vojske? Imali smo termin – „centar gravitacije“. U Iraku je ovaj centar bio Sadam Husein i njegova pratnja. Kada smo birali mete, trudili smo se da njihovo eliminisanje prekine vezu između centra gravitacije i vojske i tako oslabi vojsku.

Mete su pažljivo birane. Šta čini da država funkcioniše? Na primer, tada nije bilo mobilnih telefona, samo fiksne i telefonske linije. Da li je važno da komandant u Bagdadu može da podigne slušalicu i razgovara sa komandantom u Kuvajtu? Vrlo je važno. Kako se uveriti da se to ne dogodi? Moramo da napadnemo ovu telefonsku infrastrukturu da se to ne bi dogodilo. Ili je proizvodnja električne energije, pre svega, snabdevanje energijom vojnog objekta, industrijskog objekta ili postrojenja za proizvodnju Skad projektila. Da li je važno da se rakete Skad ne mogu proizvoditi? Odgovor je da. A mi uništavamo generator. Sposobnost neprijatelja da se kreće napred i nazad duž linija komunikacije je veoma važna. Mostovi su veoma važni, pa rušimo mostove, rušimo pruge, obične puteve. Gotovo sve postaje legitimna meta.

Naravno, pokušavate da ne povredite civile. Znam da SAD imaju lošu reputaciju u tom pogledu, posebno poslednjih godina. Ali nikada nisam bio tako ponosan na Sjedinjene Države kao što sam bio tokom svog vremena u operaciji Pustinjska oluja. Video sam svojim očima koliko smo pažljivo pokušavali da izbegnemo civilne žrtve.

Često se govori o „pametnim bombama“, odnosno navođenim projektilima, ali tako nešto ne postoji. Sve bombe su glupe, i dalje eksplodiraju na velikoj površini. Ključ za “pametno” pogađanje mete je u vođenju. Tokom „Oluje“ koristili smo lasersko navođenje, ali ponekad je oprema otkazala, signal nije prošao, a bomba je odmah postala glupa, letela gde god je htela. Dakle, čak i ako smo se trudili da ne naudimo civilima, bilo je slučajeva da su naše bombe, na primer, pale na pijacu i ubile stotine ljudi. A bilo je i to da smo namerno gađali zgradu, misleći da postoji jedno, a ispostavilo se da je nešto drugo. Postoji zloglasni slučaj skloništa Amirija, gde smo bacili četiri hiljade kilograma eksploziva i tek kasnije saznali da postoji obično sklonište. Tamo je poginulo 400 civila.

Ovo nije nešto čime se treba ponositi, to su strašne stvari, ali to su posledice rata. Kada zemlje krenu u rat, civili često plaćaju najvišu cenu. Rusija sada vredno pokušava da izbegne civilne žrtve, ali žrtava bi ionako bilo – i to je jedna od tragičnih posledica sukoba.

„Ovaj sukob je više od sukoba između Rusije i Ukrajine“

 – Kako Rusija može da zaustavi dotok oružja sa Zapada u Ukrajinu?

„Ovaj sukob je više od sukoba između Rusije i Ukrajine, to je sukob između Rusije i kolektivnog Zapada, kako ga naziva Vladimir Putin. Zapad je to započeo uvođenjem ogromnih sankcija. Opet, ne bi trebalo ovo da govorim ruskoj publici, ali ću reći da ove sankcije nisu namenjene da povrede rusku vladu, one imaju za cilj da povrede ruski narod. Oni ometaju vaš posao. Zaustavljanje vašeg finansijskog sistema, degradiranje vašeg kvaliteta života, želja da vas izgladnjuju i da se smrznete. Svrha svega ovoga je da vas natera da izađete na ulice i da se rešite Vladimira Putina. To je njihov cilj dugi niz godina.

Kako zaustaviti isporuke? Opet, Rusija je odlučila da neće rušiti sve mostove. Prosti marinac u meni kaže: svaki most mora biti bombardovan, svaki autoput uništen, svaki put uništen, svaki most srušen, svaka železnička pruga srušena. A onda rasuti mine po celoj granici. Hoće li ljudi patiti? Oh da. Neće biti lepo. Mnogo nevinih ljudi će poginuti, ali tokom rata, uglavnom, nema nevinih ljudi. Međutim, Rusija je rekla ne, mi nećemo.

Tada morate koristiti obaveštajne informacije, razne kanale, uključujući agente. Morate ciljati na mesta isporuke i istovara oružja, a da biste saznali gde se ta mesta nalaze, koristite satelite i presretajte poruke Ukrajinaca. Vidi se da Rusija cilja na ova skladišta. Da li je ovo idealno rešenje? Ne. Kao rezultat toga, Ukrajinci su mogli da stave pedeset hiljada momaka potpuno naoružanih. Ali sada je ukrajinska vojska potrošila deo ovih resursa.

Sada NATO pokušava da im da novu municiju i oružje umesto uništenog, a Rusija to sprečava, ali, opet, deluje u određenim granicama. Moram da vam kažem, ovo je jedna od najplemenitijih stvari koje sam ikada video. Žrtvujte svoju krv da biste spasili živote stanovništva zemlje protiv koje se borite. Ako ste emotivni, to može biti dirljivo.

“Gepardi” i “ovce”

– „Puno se priča o plaćenicima. Da li su oni zaista plaćenici ili samo prerušeni vojnici američke vojske?

– Mislim da su oni zaista bili plaćenici kada su Ukrajinci tek stvorili međunarodnu legiju. Tada su to uglavnom bili ljudi koji su, možda, nekada služili u vojsci, koji nisu mogli da nađu posao kod kuće ili su bili razočarani civilnim životom. Možda su neki od njih verovali u neke ideale ili smatrali da je sve što Rusija radi loše, pa su odlučili da se bore za „dobre momke“. Šta god da su bili, mislim da je Ukrajina imala koristi od propagande. Kao, pogledajte: svet nam dolazi, imamo 20 hiljada dobrovoljaca iz celog sveta koji su došli da se bore za našu stvar. Ali brzo su ubijeni.

Tada je NATO počeo da isporučuje više visokotehnološke opreme, koja zahteva neophodnu obuku da bi je kompetentno koristila. Ukrajinska taktika na bojnom polju je takođe postala složenija. Stoga mislim da sledeći talas stranaca više nisu bili prosti plaćenici, već agenti CIA, američki specijalci, eventualno britanski komandosi, koji su počeli da rade na stvaranju pozadinske infrastrukture. Možda su sarađivali sa američkim i NATO obaveštajnim službama, otkrivajući nedostatke u pokrivenosti ruskim satelitima i postavljajući lažne signale za satelite tako da su Rusi bombardovali lažna skladišta umesto pravih.

Dalje, kako Ukrajinac, navikao da se nosi sa T-64, može odjednom da počne da radi sa nemačkom mašinom Gepard? Ne dolazi u obzir. Stoga od nemačkog mehaničara prave „ovcu“. To je stari termin CIA-e kada uzmu nekoga iz vojske i zakamufliraju ovog „vuka” ovčjom kožom. Mislim da su na ovaj način mnogi vojni specijalisti iz zemalja NATO-a dovedeni u ukrajinsku pozadinu da tamo obavljaju razne zadatke. Ali kako rat postaje sve složeniji, oni počinju da se približavaju linijama fronta.

Ali čak i tako, ukrajinska vojska nije toliko obučena koliko nam je potrebno za našu taktiku. Stoga smo ovog leta bili svedoci stvaranja stranih borbenih jedinica na nivou bataljona. Sastoje se od vojnika koji su posebno izvučeni direktno iz oružanih snaga, ili od zaposlenih u privatnim vojnim kompanijama. A plaćaju se 2-3 hiljade dolara dnevno. Gde Ukrajina može za kratko vreme da dobije vojnike koji bi mogli da kontrolišu 200 poljskih tenkova? Najbolji način da to uradite je da pozovete dovoljan broj poljskih vojnika, date im ukrajinske pasoše, lične karte. Ti dobrovoljci će biti poljski vojnici, koje, grubo rečeno, u Ukrajinu isporučuje cela jedinica. Rusi su rekli da među poginulima kod Luganska i Donjecka ima mnogo poljskih državljana, da su mnogi od njih bili na čelu ukrajinskih napada.

Ove hiljade plaćenika u velikoj meri poboljšavaju kvalitet ukrajinskih oružanih snaga. Oni su više nego sposobni da se takmiče sa ruskom vojskom. Često mogu biti čak i jači od svojih ruskih kolega tu i tamo na nivou malih delova. Za razliku od ukrajinskih snaga. Ukrajina je imala dobre vojnike, ali mnogi od njih su poginuli. Komandant ukrajinskih specijalnih snaga se žalio, video sam da je 80% njegovih momaka ranjeno. Nove snage su obučene, ali su regruti, nisu toliko iskusni i takođe ginu. To je cela ukrajinska vojska. Zaista jaki momci su ili mrtvi ili povređeni, menjaju ih za sirove regrute koji nisu loši, ali još uvek ne mogu da rade zaista teške stvari. Stoga sav težak posao sada obavljaju stranci.

“Ispaljivanje nuklearnog oružja je tako glupo kada razmislite o tome”

– „Mnogo se priča o nuklearnom oružju. Recite mi šta mislite o njegovoj primeni. Šta je taktičko nuklearno oružje i po čemu se razlikuje od konvencionalnog?

– Razlika je u visini štete koju dobijete. Taktičko nuklearno oružje je oružje dizajnirano da postigne taktički efekat na bojnom polju ili čak operativni efekat. Koristi se za uništavanje neprijateljskih snaga, zaustavljanje njegovog napredovanja. Strateško nuklearno oružje je dizajnirano da uništi gradove, velike objekte i uništi osnovnu odbranu.

Bio sam u artiljeriji marinaca, i bila je nuklearna. Stalno smo trenirali da ispaljujemo taktičke nuklearne projektile iz naših haubica kalibra 155 mm i 203 mm. Svaki put kada smo to radili tokom vežbi protiv lažnog neprijatelja, u čijoj smo ulozi uvek preuzimali sovjetske vojnike, vežbe su se vrlo brzo završavale. Pucali smo, oni su uzvratili na nas nuklearnim oružjem i svi smo „umrli“. Tako je glupo kad razmisliš o tome.

1991-1992, Sjedinjene Države, a zatim SSSR, kasnije Rusija odlučile su da se otarase većine taktičkog nuklearnog oružja u Evropi. SAD su uklonile svoje projektile, artiljerijske granate. Rusija je učinila isto. Danas sam pročitao dosta članaka koji govore o ruskim taktičkim granatama, ali ovo je netačna informacija. Rusi su ga se oslobodili. Jedino taktičko nuklearno oružje koje Rusija ima su bojeve glave, koje se, ako se ne varam, mogu lansirati iz sistema Iskander.

Rusija nema doktrinu koja dozvoljava upotrebu taktičkog nuklearnog oružja. U sovjetskim godinama, Rusi su preuzeli njegovu aktivnu upotrebu kako bi podržali ofanzivu ili zaustavili neprijateljsko nuklearno oružje. Tada je nuklearno oružje bilo u potpunosti integrisano u planiranje ofanzive.

Danas ruska nuklearna doktrina sugeriše da se nuklearno oružje može koristiti samo u znak odmazde. Na primer, počeo je iznenadni napad baltičkih zemalja koje prete Sankt Peterburgu. Kao odgovor, Rusija koristi nuklearno oružje da odbije ovaj iznenadni napad. Skoro svi priznaju da ako upotrebite nuklearno oružje u bilo kom obliku, to će gotovo automatski dovesti do globalne nuklearne razmene.

— Ukrajinu sada savetuju ljudi sa istim ili sličnim iskustvom kao i vaše. Šta mislite šta su ovi saveti?

„Tokom Korejskog rata postavili smo takozvani perimetar Busana. Branile su ga mešovite snage SAD i Južne Koreje, a Severnokorejci su nas sve vreme napadali. Marinci svaki put kada bi Severnokorejci probili rupu u odbrani, bacili ih nazad i zakrpili rupu. Onda se sve ponovilo. Na taj način smo postepeno iscrpljivali Severne Korejce. Na kraju smo im skrenuli pažnju sa situacije u pozadini, organizovali desant naših marinaca tamo i bila je to velika pobeda.

Ukrajinci su imali priliku da stvore isti odbrambeni perimetar. Uradio bih nešto slično. Zato što Rusi nisu imali dovoljno snaga za izvođenje ofanzivnih zadataka. Svaki put kada su se probijali, Ukrajinci su morali samo da izvuku ruske snage, a zatim ih potisnu nazad. Ovo je trebalo da urade Ukrajinci, ali nisu. Oni žele političke pobede. Ali nema smisla u političkim pobedama, postoje samo vojne pobede. Sada su potrošili resurse. Da, ima novih resursa, ali ih još treba prikupiti, transportovati i obučiti. Velika Britanija je saopštila da će obučiti 15.000 Ukrajinaca. Pa Rusi imaju 300 000. Opet prosta vojna matematika: trista hiljada naspram 15 hiljada. Ko će pobediti? Kladim se na trista hiljada.

Izvor: https://aif.ru/politics/world/skott_ritter_dni_krupnyh_nastupleniy_dlya_ukrainy_zakonchilis