Да ли се Запад уморио од Украјине

Вашингтон је почео да сузбија покушаје Кијева да украјински рат претвори у директан сукоб Русије и НАТО-а, што даје наду да се проблем може решити договором највећих играча

Мења ли Запад само реторику или и политику према украјинској кризи, питање је које постављају светски медији и аналитичари последњих дана. Као повод за оваква размишљања послужила је и „ванредна ситуација“ настала пошто је украјинска ракета пала на територију Пољске и усмртила двоје мештана – након чега је украјински председник Володимир Зеленски позвао НАТО да се хитно умеша и заустави Русију пре него што она нападне читав свет. Оптужио је Москву да „шири непријатељства на територију НАТО-а“. Убрзо је откривено да је то био само очајнички покушај Кијева да по сваку цену увуче Запад у директан војни сукоб с Москвом. Зеленски је наставио са својим тврдњама и након што су НАТО, Бела кућа, ЕУ, па чак и Пољска рекли да је противракету ипак испалила украјинска војска у покушају да одбије руски пројектил лансиран током удара на украјинску енергетску инфраструктуру.

[restrict]

„КОРЕКЦИЈА КУРСА“ У БЕЛОЈ КУЋИ У Белој кући то није добро прихваћено: амерички председник Џозеф Бајден јавно је са самита Г20 у Индонезији поручио Зеленском да његове тврдње о томе да је ракета била руска – „нису доказ“. Био је то шок за „украјиномане“ са разних меридијана, који су Зеленског представљали као озбиљног државника и тражили да се против Русије примене сва средства, без обзира на последице. Бајден, после недавних међуизбора у САД, где је политички једва спасио живу главу – када је постало свима јасно да бирачи не желе да плаћају економски цех било чијих ратних авантура – послао је јасну поруку да Вашингтон Зеленском више не верује слепо на реч. Да ли је то био само непријатни „мали гаф“ председника Бајдена, или се иза тога крије крупнија промена америчке „украјинске стратегије“, или је нешто треће посреди, предмет је учесталих анализа претходних дана. Познаваоци прилика указују да је до „корекције курса“ у Белој кући дошло пре избора у САД, када су у озбиљној америчкој штампи (која је увек била на страни демократа и Бајдена) почеле да се појављују публикације које доводе у питање кредибилитет Зеленског и безусловну подршку Украјини која се мери милијардама долара пореских обвезника док инфлација бесни.
Прошле недеље је утицајни кинески „Глобал тајмс“ указао да је „Запад оштро променио реторику према Русији“ након ракетног инцидента у Пољској. Истиче се да су бурне расправе о овом случају не само откриле раскол на Западу већ и показале замор Европе и САД од дуготрајне украјинске кризе. Указује се да је упорност Кијева у одбијању преговора с Москвом довела у питање стрпљење западних политичара. Овде би требало додати да, за разлику од Запада и Кијева, Русија још не показује никакав „умор“ у Украјини. Напротив, делује да се руска машинерија тек захуктава и да њене офанзиве треба очекивати наредних недеља и месеци, када на фронт стигну комплетне резерве војника мобилисаних у септембру и октобру који сада пролазе обуку. А посебно када, како је с полузваничног нивоа најављено из Москве, на прву линију буду убачене велике количине најмодернијег руског наоружања, што се може очекивати већ током зиме, а пун потенцијал до лета.
Како преноси кинески медиј, уочљив је оштар заокрет у реторици Вашингтона и главних европских земаља поводом Русије, јер су „преузели иницијативу да што пре убеде балтичке земље да је ракету лансирала Украјина, а не Русија, док је Володимир Зеленски све негирао“. Додаје се да је инцидент у Пољској „тестирао доњу границу стрпљења чланица НАТО-а“. „Савез неће ићи у директну конфронтацију са Русијом“, истиче се у чланку. У ситуацији када се свет због манипулација Кијева и неких других престоница нашао „на ивици трећег светског рата“, овај закључак кинеских новинара вероватно не изненађује превише. Напротив, шокантно би било када би НАТО одлучио да се директно умеша у војни сукоб. Додуше, очигледно је да неко, укључујући и поједине чланице западне алијансе, прижељкује да се то деси. У Вашингтону, очито, не мисле тако.
Подсетимо, увече 15. новембра две особе су погинуле од последица пада украјинске ракете на пољску територију, у селу Пшеводов. Кијев је одмах, и без било какве истраге, за инцидент окривио Русију. Москва је негирала оптужбе, а њено Министарство одбране саопштило је да руским ударним средствима нису извођени напади на циљеве у близини украјинско-пољске државне границе. Након што је и сам најпре оптужио Русију, пољски председник Анджеј Дуда касније је, када су амерички извори то потврдили, признао да је ракета ипак припадала Украјини.

ОДГОВОРНОСТ ЗА СВЕТСКИ МИР И ОПСТАНАК Нису само кинески, већ и водећи амерички медији блиски Бајдену и демократама уочили промене на релацији Вашингтон–Кијев. Према „Њујорк тајмсу“, неслагања око процене ракетног инцидента довела су до свађе између Зеленског и Запада. Осим тога, Вашингтон је позвао кијевске власти да буду пажљивије у бирању израза када говоре о том инциденту у Пољској. Високи амерички званичници позвали су НАТО савезнике да се „уздрже од давања категоричних изјава“. Све ово, у најмању руку, сведочи о томе да САД не желе да се увлаче у сукоб у коме не могу ништа да добију, а могу много да изгубе. За разлику (не само) од оних чија се снага на светског сцени мери промилима, али зато не оклевају да изазивају Русију сакривени иза америчких скута, одговорни људи у Вашингтону не журе са тиме, јер добро знају са чиме би се суочили. Тиме се још једном потврдило старо правило да само Руси и Американци (као и Кинези) могу најбоље да разумеју једни друге, јер је на њима одговорност за светски мир и опстанак. И да су у кључним тренуцима глобалних криза спремни да ту одговорност преузму на себе. До сада је увек тако било.
Има и у Европи појединачних лидера који се понашају рационално и одговорно и покушавају да смире страсти, а не да распирују ратну хистерију. Мађарски премијер Виктор Орбан упозорава да би санкције које је Европска унија увела Русији могле да изазову рат. Према његовим речима, присталице рестриктивних мера „стају на позицију једне или друге стране и чине корак ка рату“. Председник мађарске владе је истакао да су за решавање сукоба у Украјини потребна мирна средства и позвао његове директне учеснике на прекид ватре и наставак преговора. „Очигледно, корак по корак се приближавамо рату. Ми још нисмо под ватром, али смо веома близу да постанемо права зараћена страна“, поручио је Орбан и нагласио да су поступци ЕУ веома опасни.
Од почетка је Орбан био против политике санкција и заоштравања с Москвом, јер су Мађари у непосредној близини Украјине. Како је најављено, уколико Брисел усвоји девети пакет санкција Русији, Мађарска ће тражити да буде изузета из његове примене, свесна да је тренутно једина држава ЕУ која се противи санкцијама. Шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто рекао је да су европски лидери који су подржавали кажњавање Русије наштетили економији и треба да поднесу оставке, и да Европска унија жели нове санкције Русији само да би оправдала сопствене погрешне одлуке. „Треба да се јаве лидери који су подржали санкције, да кажу да је због њих европска привреда дошла у рецесију, и треба да поднесу оставке. То би била нормална реакција оних који су нанели штету Европи увођењем санкција“, поручио је Сијарто.
Сада је главно питање да ли је могуће постићи да Украјина престане да буде у западној јавности искључиво представљена као жртва насиља. Да ли ће се поново „сетити“ да украјински милитантни кругови врве од неонациста који се уопште и не крију од камера већ поносно истичу своју симболику и обележја злочиначког Хитлеровог режима? Да ли ће се више говорити о масовним погубљењима која предузимају украјинске снаге, као и о терористичким методима коришћеним против Русије? Према оценама руских аналитичара, Вашингтон је почео да сузбија покушаје Кијева да украјински рат претвори у директан сукоб између Русије и НАТО-а. Како истичу, Зеленском ту неће помоћи ни Варшава ни Лондон, јер је Вашингтон донео одлуку. Тиме се могу објаснити и све чешће вести о поверљивим сусретима и разговорима између високих представника Москве и Вашингтона. То даје наду да је могуће избећи директан судар дивова и да се украјински проблем може на крају решити договором највећих играча, што би донело олакшање за читав свет.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *