Da li se Zapad umorio od Ukrajine

Vašington je počeo da suzbija pokušaje Kijeva da ukrajinski rat pretvori u direktan sukob Rusije i NATO-a, što daje nadu da se problem može rešiti dogovorom najvećih igrača

Menja li Zapad samo retoriku ili i politiku prema ukrajinskoj krizi, pitanje je koje postavljaju svetski mediji i analitičari poslednjih dana. Kao povod za ovakva razmišljanja poslužila je i „vanredna situacija“ nastala pošto je ukrajinska raketa pala na teritoriju Poljske i usmrtila dvoje meštana – nakon čega je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao NATO da se hitno umeša i zaustavi Rusiju pre nego što ona napadne čitav svet. Optužio je Moskvu da „širi neprijateljstva na teritoriju NATO-a“. Ubrzo je otkriveno da je to bio samo očajnički pokušaj Kijeva da po svaku cenu uvuče Zapad u direktan vojni sukob s Moskvom. Zelenski je nastavio sa svojim tvrdnjama i nakon što su NATO, Bela kuća, EU, pa čak i Poljska rekli da je protivraketu ipak ispalila ukrajinska vojska u pokušaju da odbije ruski projektil lansiran tokom udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. [restrict]

„KOREKCIJA KURSA“ U BELOJ KUĆI U Beloj kući to nije dobro prihvaćeno: američki predsednik Džozef Bajden javno je sa samita G20 u Indoneziji poručio Zelenskom da njegove tvrdnje o tome da je raketa bila ruska – „nisu dokaz“. Bio je to šok za „ukrajinomane“ sa raznih meridijana, koji su Zelenskog predstavljali kao ozbiljnog državnika i tražili da se protiv Rusije primene sva sredstva, bez obzira na posledice. Bajden, posle nedavnih međuizbora u SAD, gde je politički jedva spasio živu glavu – kada je postalo svima jasno da birači ne žele da plaćaju ekonomski ceh bilo čijih ratnih avantura – poslao je jasnu poruku da Vašington Zelenskom više ne veruje slepo na reč. Da li je to bio samo neprijatni „mali gaf“ predsednika Bajdena, ili se iza toga krije krupnija promena američke „ukrajinske strategije“, ili je nešto treće posredi, predmet je učestalih analiza prethodnih dana. Poznavaoci prilika ukazuju da je do „korekcije kursa“ u Beloj kući došlo pre izbora u SAD, kada su u ozbiljnoj američkoj štampi (koja je uvek bila na strani demokrata i Bajdena) počele da se pojavljuju publikacije koje dovode u pitanje kredibilitet Zelenskog i bezuslovnu podršku Ukrajini koja se meri milijardama dolara poreskih obveznika dok inflacija besni.
Prošle nedelje je uticajni kineski „Global tajms“ ukazao da je „Zapad oštro promenio retoriku prema Rusiji“ nakon raketnog incidenta u Poljskoj. Ističe se da su burne rasprave o ovom slučaju ne samo otkrile raskol na Zapadu već i pokazale zamor Evrope i SAD od dugotrajne ukrajinske krize. Ukazuje se da je upornost Kijeva u odbijanju pregovora s Moskvom dovela u pitanje strpljenje zapadnih političara. Ovde bi trebalo dodati da, za razliku od Zapada i Kijeva, Rusija još ne pokazuje nikakav „umor“ u Ukrajini. Naprotiv, deluje da se ruska mašinerija tek zahuktava i da njene ofanzive treba očekivati narednih nedelja i meseci, kada na front stignu kompletne rezerve vojnika mobilisanih u septembru i oktobru koji sada prolaze obuku. A posebno kada, kako je s poluzvaničnog nivoa najavljeno iz Moskve, na prvu liniju budu ubačene velike količine najmodernijeg ruskog naoružanja, što se može očekivati već tokom zime, a pun potencijal do leta.
Kako prenosi kineski medij, uočljiv je oštar zaokret u retorici Vašingtona i glavnih evropskih zemalja povodom Rusije, jer su „preuzeli inicijativu da što pre ubede baltičke zemlje da je raketu lansirala Ukrajina, a ne Rusija, dok je Volodimir Zelenski sve negirao“. Dodaje se da je incident u Poljskoj „testirao donju granicu strpljenja članica NATO-a“. „Savez neće ići u direktnu konfrontaciju sa Rusijom“, ističe se u članku. U situaciji kada se svet zbog manipulacija Kijeva i nekih drugih prestonica našao „na ivici trećeg svetskog rata“, ovaj zaključak kineskih novinara verovatno ne iznenađuje previše. Naprotiv, šokantno bi bilo kada bi NATO odlučio da se direktno umeša u vojni sukob. Doduše, očigledno je da neko, uključujući i pojedine članice zapadne alijanse, priželjkuje da se to desi. U Vašingtonu, očito, ne misle tako.
Podsetimo, uveče 15. novembra dve osobe su poginule od posledica pada ukrajinske rakete na poljsku teritoriju, u selu Pševodov. Kijev je odmah, i bez bilo kakve istrage, za incident okrivio Rusiju. Moskva je negirala optužbe, a njeno Ministarstvo odbrane saopštilo je da ruskim udarnim sredstvima nisu izvođeni napadi na ciljeve u blizini ukrajinsko-poljske državne granice. Nakon što je i sam najpre optužio Rusiju, poljski predsednik Andžej Duda kasnije je, kada su američki izvori to potvrdili, priznao da je raketa ipak pripadala Ukrajini.

ODGOVORNOST ZA SVETSKI MIR I OPSTANAK Nisu samo kineski, već i vodeći američki mediji bliski Bajdenu i demokratama uočili promene na relaciji Vašington–Kijev. Prema „Njujork tajmsu“, neslaganja oko procene raketnog incidenta dovela su do svađe između Zelenskog i Zapada. Osim toga, Vašington je pozvao kijevske vlasti da budu pažljivije u biranju izraza kada govore o tom incidentu u Poljskoj. Visoki američki zvaničnici pozvali su NATO saveznike da se „uzdrže od davanja kategoričnih izjava“. Sve ovo, u najmanju ruku, svedoči o tome da SAD ne žele da se uvlače u sukob u kome ne mogu ništa da dobiju, a mogu mnogo da izgube. Za razliku (ne samo) od onih čija se snaga na svetskog sceni meri promilima, ali zato ne oklevaju da izazivaju Rusiju sakriveni iza američkih skuta, odgovorni ljudi u Vašingtonu ne žure sa time, jer dobro znaju sa čime bi se suočili. Time se još jednom potvrdilo staro pravilo da samo Rusi i Amerikanci (kao i Kinezi) mogu najbolje da razumeju jedni druge, jer je na njima odgovornost za svetski mir i opstanak. I da su u ključnim trenucima globalnih kriza spremni da tu odgovornost preuzmu na sebe. Do sada je uvek tako bilo.
Ima i u Evropi pojedinačnih lidera koji se ponašaju racionalno i odgovorno i pokušavaju da smire strasti, a ne da raspiruju ratnu histeriju. Mađarski premijer Viktor Orban upozorava da bi sankcije koje je Evropska unija uvela Rusiji mogle da izazovu rat. Prema njegovim rečima, pristalice restriktivnih mera „staju na poziciju jedne ili druge strane i čine korak ka ratu“. Predsednik mađarske vlade je istakao da su za rešavanje sukoba u Ukrajini potrebna mirna sredstva i pozvao njegove direktne učesnike na prekid vatre i nastavak pregovora. „Očigledno, korak po korak se približavamo ratu. Mi još nismo pod vatrom, ali smo veoma blizu da postanemo prava zaraćena strana“, poručio je Orban i naglasio da su postupci EU veoma opasni.
Od početka je Orban bio protiv politike sankcija i zaoštravanja s Moskvom, jer su Mađari u neposrednoj blizini Ukrajine. Kako je najavljeno, ukoliko Brisel usvoji deveti paket sankcija Rusiji, Mađarska će tražiti da bude izuzeta iz njegove primene, svesna da je trenutno jedina država EU koja se protivi sankcijama. Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto rekao je da su evropski lideri koji su podržavali kažnjavanje Rusije naštetili ekonomiji i treba da podnesu ostavke, i da Evropska unija želi nove sankcije Rusiji samo da bi opravdala sopstvene pogrešne odluke. „Treba da se jave lideri koji su podržali sankcije, da kažu da je zbog njih evropska privreda došla u recesiju, i treba da podnesu ostavke. To bi bila normalna reakcija onih koji su naneli štetu Evropi uvođenjem sankcija“, poručio je Sijarto.
Sada je glavno pitanje da li je moguće postići da Ukrajina prestane da bude u zapadnoj javnosti isključivo predstavljena kao žrtva nasilja. Da li će se ponovo „setiti“ da ukrajinski militantni krugovi vrve od neonacista koji se uopšte i ne kriju od kamera već ponosno ističu svoju simboliku i obeležja zločinačkog Hitlerovog režima? Da li će se više govoriti o masovnim pogubljenjima koja preduzimaju ukrajinske snage, kao i o terorističkim metodima korišćenim protiv Rusije? Prema ocenama ruskih analitičara, Vašington je počeo da suzbija pokušaje Kijeva da ukrajinski rat pretvori u direktan sukob između Rusije i NATO-a. Kako ističu, Zelenskom tu neće pomoći ni Varšava ni London, jer je Vašington doneo odluku. Time se mogu objasniti i sve češće vesti o poverljivim susretima i razgovorima između visokih predstavnika Moskve i Vašingtona. To daje nadu da je moguće izbeći direktan sudar divova i da se ukrajinski problem može na kraju rešiti dogovorom najvećih igrača, što bi donelo olakšanje za čitav svet.

[/restrict]