Zašto Rusija slavi Putina

Da su Putinovi stavovi ispravni, vidi se i iz toga što u borbi protiv SAD dobija podršku iz najvećih država sveta, poput Kine i Indije, kao i od američkih suseda Meksika, Brazila i Argentine

Navršilo se, u prošli petak, 7. oktobra, 70 godina života ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Povodom svog 70. rođendana Putin je primio brojne čestitke i telegrame od šefova država i vlada stranih zemalja, šefova međunarodnih organizacija, predstavnika javnih i političkih krugova. Posebno, predsedniku Ruske Federacije telefonom su čestitali značajan jubilej prvi predsednik Republike Kazahstan Nursultan Nazarbajev, predsednik Kirgiske Republike Sadir Žaparov, predsednik Republike Kuba Migel Dijaz-Kanel Bermudes, predsednik Republike Turske Redžep Tajip Erdogan i predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafosa. A usmene čestitke je primio i od kolega, lidera zemalja Zajednice nezavisnih država, koji su tog dana održali neformalni samit. U samoj Rusiji Putinu su čestitali mnogobrojni građani, kako pojedinačno, tako i masovno, grupno.
Naravno da je ovaj događaj poslužio zapadnim medijima da još jednom ospu paljbu po Rusiji i njenom lideru jer je, navodno, u ovoj zemlji stvoren „kult ličnosti“, prenebregavajući, pri tome, činjenicu da Putin trenutno uživa podršku od oko 81 procenta građana, što nijednom zapadnom lideru ni približno ne polazi za rukom. Čak ni bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je tokom svoje 16 godina duge vladavine imala periode porasta popularnosti koji bi, uslovno, bili bar donekle uporedivi s Putinovim, ne može ni izbliza da mu parira po ovom kriterijumu, iako je njen rođendan, 17. jula, bio neka vrsta „mini praznika“, slavljen i daleko izvan kruga njene porodice. Praktično svi ostali svetski lideri nemaju ni tu vrstu popularnosti, ni harizme, kakvu je stekao Vladimir Putin, niti takav učinak za svoje građane, pa stoga nema ni takvog naroda koji bi im iskreno i od srca poželeo srećan rođendan, dobro zdravlje i uspešnu vladavinu na zajedničku dobrobit. [restrict]

BORBA NA ŽIVOT I SMRT PROTIV KOLEKTIVNOG ZAPADA Na Zapadu kulta ličnosti nema – jer nema ni ličnosti. Jedini izuzetak je bila nedavno preminula britanska kraljica Elizabeta Druga, čiji se rođendan masovno proslavljao širom Komonvelta, uključujući i udaljene delove Zemljine kugle. Pa opet, niko nije govorio o kultu ličnosti, iako se ove proslave mogu uzimati kao definicija tog pojma, već se govorilo da podanici vole svoju kraljicu i žele da joj čestitaju i izraze podršku. Što je, suštinski, apsolutno tačno i normalno. Takva vrsta manifestacija objedinjuje ljude i jača njihovu svest o pripadnosti zajednici, što je veoma važno s političkog stanovišta i očuvanja stabilnosti i otpornosti države koja se suočava s brojnim izazovima. Plansko i namerno stvaranje utiska da je nacionalni lider korumpirani zlikovac, vodi rastakanju i slabljenju društva, od čega koristi imaju samo njegovi neprijatelji, dok država slabi, a građani imaju štetu.
U slučaju Rusije može se reći da takvi napori stranih centara nisu urodili plodom, već građani masovno iskazuju podršku svom predsedniku Putinu. A njemu je to posebno važno u ovim danima kada je Moskva na najvećim iskušenjima posle Drugog svetskog rata. U borbi na život i smrt protiv kolektivnog Zapada, koji ratuje protiv Rusije na tlu Ukrajine, u vatru bacajući živote miliona Ukrajinaca. Putin, međutim, ne dopušta da se u njegovu čast organizuju bilo kakvi sletovi, parade, mitinzi po stadionima i tome slično, mada ne krije da mu prijaju manji skupovi podrške, pogotovo dok traje rat u Ukrajini. Podrška naroda u ovom ratu je za Putina i rusku državu jedini način da nadjačaju NATO i Ameriku koji ne kriju nameru da jednom zasvagda unište najveću zemlju sveta. A Putin je odlučan da to spreči. U takvom raspoloženju dočekao je i 70. rođendan. Zbog njega, ovaj datum, 7. oktobar postao je važan i širom sveta, kao simbol da je moguće pronaći put ka izgradnji pravednijeg sveta.
Ali iako duboko veruju svom predsedniku koji ih predvodi već više od 22 godine, od čega 17 na mestu šefa države, čak ni mnogi mladi Rusi ne znaju šta je sve Putin postigao tokom svoje vladavine i zašto oni danas mogu slobodno da žive i ne misle na osnovne egzistencijalne muke i probleme, na način kao što su to morali njihovi roditelji. Danas je u Rusiji sasvim normalno i podrazumeva se da svi imaju hrane u izobilju i da žive u toplim i svetlim domovima, bez previše straha od raznih mafija, uličnih bandi ili terorista. A pre samo 20 ili 30 godina sve je bilo potpuno suprotno tome. Naravno, tadašnji lideri proglašavani su na Zapadu za „svetionike demokratije i slobode“, dobijali Nobelove nagrade, a „liberalni“ mediji pisali su hvalospeve o njima.
Međutim, kako se situacija u Rusiji popravljala i menjala nabolje, tako su i napisi u zapadnim medijima poprimali sve mračnije tonove, a u njihovim izveštajima neizostavne su postale reči kao što su autokratija, diktatura, strah, nesloboda – pa bi neupućen čitalac stekao utisak da ljudi u Rusiji žive okovani lancima, a ne da će period Putinove vladavine, pored ostalog, biti zapamćen i kao doba neviđenog uspona stvaralačkog potencijala svih vrsta, od kulture i umetnosti, preko nauke, industrije i građevinarstva, pa do oslobađanja svih političkih i medijskih sloboda, kakve nisu viđene nikada pre u ruskoj istoriji. Uz samo jednu malu napomenu – stranim vladama, fondacijama i finansijerima nije dopušteno da plaćaju i promovišu „slobode“ u ruskom društvu onako kako ih oni zamišljaju i velikodušno nude. Nametanje tuđih vrednosti za Rusiju nije prihvatljivo, rekao je Putin.

ZAUSTAVIO GALOPIRAJUĆE IZUMIRANJE RUSIJE Ali šta je to Putin uradio za Rusiju, pa ga, po mišljenju stranaca, treba proglasiti za „uništitelja“? Treba se podsetiti samo nekih njegovih rezultata. Za 17 godina na mestu predsednika, uvećao je državni budžet za neverovatnih 22 puta, a vojni za 30 puta. BDP Rusije uvećan je za 12 puta, pa se ova zemlja popela sa 36. na 6. mesto u svetu po visini bruto proizvoda! Zlatne i devizne rezerve je uvećao za 48 puta. Vratio je pod rusku jurisdikciju 256 najkrupnijih nacionalnih nalazišta prirodnih bogatstava, koja su tokom „liberalnih“ 1990-ih prešla u ruke stranaca, pre svega američkih kompanija. Time im je direktno iščupao iz ruku ogromne profite, pa nije ni čudo što ga toliko mrze. Trenutno su preostala samo još tri ruska nalazišta nad kojima Rusija nema kontrolu i iz kojih se bogatstvo još uvek odliva ka inostranim centrima.
Da bi sve to postigao, Putin je godinama strpljivo razgrađivao „sporazume o podeli produkcije“ koje je njegov prethodnik Boris Jeljcin sklapao sa zapadnim oligarhijama, predajući ruske energente i sirovine i njihove ruke, u zamenu za kredite – pa je tako Rusija i bankrotirala u avgustu 1988. godine, jer više nije mogla da otplaćuje dugove. Putin je pak nacionalizovao 65 odsto naftne i 95 odsto gasne industrije i mnoge druge strateške sektore ekonomije. Poljoprivredu i industriju podigao je na do sada neviđene visine, potpuno presekavši dotadašnju potpunu zavisnost od zapadnih proizvođača hrane, pa danas Rusija izvozi više žitarica nego SAD! Za samo 12 godina uvećao je prosečne plate u javnom sektoru za 18,5 puta. I smanjio odumiranje i smanjenje broja stanovnika – sa 1,5 miliona godišnje u 1999, do 21.000 u 2011. godini, što je za 71,5 puta manje. Sveobuhvatnim pronatalitetskim merama i burnim razvojem zdravstva i farmaceutske industrije, potpuno je zaustavio galopirajuće izumiranje Rusije.
Jedno od njegovih najvažnijih dostignuća je i ukidanje Hasavjurtskih sporazuma, kojima je Čečenija praktično dobila priznanje nezavisnosti od Jeljcinove Moskve, a zatim je Putin uspešno priveo kraju i čečenske ratove, da bi danas ovaj ponosni kavkaski narod bio najverniji ruski saveznik. Putin je, po ugledu na SAD, uveo i posebno zakonodavstvo s restrikcijama za strane agente. Zaštitio je i brojne manje države i narode od stranih intervencija i ugnjetavanja, kao što su Sirija, Venecuela, Kuba, Abhazija, Južna Osetija i mnogi drugi. Putin je strpljivo godinama menjao na hiljade zakona koje je Jeljcinova vlast usvajala 1990-ih i vraćao deo po deo otetog ruskog suvereniteta. Sve je to krunisao 2020, usvajanjem novog Ustava RF, kojim je vratio državu ruskom narodu. Time je simbolično okončan čitav vek lutanja. Rusija se, što bi rekao knez Gorčakov, usredsredila.
Danas, za većinu čovečanstva, Putin predstavlja lidera sposobnog da uputi izazov dominaciji kolektivnog Zapada, sa SAD na čelu. Njegova ideja nije da uništi Zapad, niti je to moguće, već da ga primora na saradnju na ravnopravnim osnovama. Putin i Rusija će se za to boriti, jer po starim „pravilima“ više ne mogu da opstanu kao suverena država. Da je njegov stav ispravan, vidi se i iz toga što uživa podršku ne samo najvećih država sveta, poput Kine i Indije, već i američkih suseda, poput Meksika, Brazila ili Argentine. Niko od njih ne podržava akcije SAD protiv Moskve i nije nezamislivo da će doći dan kada će i oni mnogo jače podići svoj glas, na način kako to decenijama čine Kuba i Venecuela. Sve je to Putin postigao za 22 godine, i zato mu milioni Rusa i ljudi u svetu uglas kliču – srećan rođendan Vladimire Vladimiroviču!

[/restrict]