U PAKETU UCENA I VRAĆANJE VIZA ZBOG MIGRANATA: Optužbe da indirektno pomažemo Kremlju tako što “sejemo razdor” u EU prilivom ilegalaca

Ucene, pretnje i upozorenja da će Srbija biti kažnjena ukoliko ne zauzme kurs Brisela i ne uvede sankcije Rusiji nižu se kao na traci, pa je tako od juče ponovo aktivirana i mogućnost suspenzije bezviznog režima za naše građane.

Iako je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson ovu poslednju pretnju “upakovala” u migrantsku problematiku, jer se, kako je navela, “Srbija ne usklađuje sa viznom politikom Brisela zbog čega se Evropa suočava sa novim talasom izbeglica”, za sagovornike “Novosti” nema dileme da je ovo još jedan “štap” za disciplinovanje Beograda. Utoliko pre što su predstavnici srpske vlade već najavili uvođenje viza za državljane Indije i Tunisa, a moguće i nekih drugih država.

U Luksemburgu je juče održan hitan sastanak zbog povećanog broja migranata koji preko Zapadnog Balkana ulaze u EU, a i oko ove teme Srbiju su vezali uz Rusiju, uz optužbe da indirektno pomaže Kremlju tako što “seje razdor u EU kroz priliv svežih migranata”.

Samo nekoliko sati nakon istupanja Johansonove, juče se oglasio i zamenik šefa poslaničkog kluba Slobodarske partije Nemačke (FDP) Konstantin Kule koji je zatražio zamrzavanje pristupnih pregovora sa Srbijom, jer naša zemlja ima “politiku bezviznog režima prema državama iz kojih trenutno u Evropu dolazi veliki broj neregularnih migranata, s ciljem destabilizacije Evrope”. Srbiji se zamera što trenutno propušta u EU brojne izbeglice koje su u Srbiju ušle bez vize iz zemalja kao što su Indija, Tunis ili Burundi.

Kao što su “Novosti” pisale, ponovno uvođenje viza je jedna od šest potencijalnih “mera” koje EU sprema kako bi primorala našu zemlju da odustane od principijelnog stava da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali i da ne prekida saradnju sa Rusijom. “Na stolu” su još i potpuna izolacija Srbije, povlačenje investicija sa Zapada i zatvaranje fabrika, blokada izvoza u evropske države, suspenzija pregovora o članstvu i zavrtanje briselske kase.

Tako je samo dan pre upozorenja da bi mogli da nam spuste rampu za putovanja u države Unije, u četvrtak u Evropskom parlamentu prošao amandman na izveštaj o proširenju EU, kojim se dalje napredovanje Srbije na evropskom putu uslovljava uvođenjem embarga Moskvi. Ovim amandmanom se predviđa i “preispitivanje sredstava EU za Srbiju”.

Paralelno sa tim, jačaju i pritisci u vezi sa Kosovom i Metohijom. Nemačka šefica diplomatije Analena Berbok ponovila je da Berlin očekuje da Srbija prizna Kosovo, inače – nema ništa od našeg članstva u EU.

Na poruke iz Berlina reagovao je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, rekavši da ako je ministarka Berbok govorila u ime EU “svaki Evropljanin ima razlog za brigu”:

– Ako je Berbokova pretila Srbiji u ime Nemačke i tražila da priznamo lažnu državu Kosovo, onda je to stav jedne važne i velike zemlje, ali ne i stav EU. Ali, ako je poštovani nemački ministar govorila u ime EU, onda svi Evropljani imaju razloga za brigu. Ne zbog Srbije, već zbog sebe, jer kada god je Nemačka govorila u ime Evrope, ta priča nije imala srećan kraj.

Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže da je evidento da će pritisak na Srbiju rasti, jer se situacija u vezi sa rusko-ukrajinskim sukobom komplikuje:

– U prvi plan sada su izbile sankcije Rusiji i pitanje KiM. U izveštaju Evropske komisije o napretku naše zemlje sankcije su ustanovljene kao ključni kriterijum, Srbija u ovom trenutku neće menjati stav po tom pitanju, merodavni su zaključci Saveta za nacionalnu bezbednost. Neuvođenje sankcija u ovom trenutku ima veću težinu, imajući u vidu zaštitu nacionalnih interesa u vezi sa Kosovom i ruskim gasom. Raste pritisak na Srbiju i na drugim linijama, u Evropskom parlamentu, a evo sad i oko viza.