ИЗЛОГ КЊИГЕ

Љиљана Хабјановић Ђуровић
КЋЕРИ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА
Глобос Александрија

Главна јунакиња најновијег романа из пера Љиљане Хабјановић Ђуровић Сара, рођена 1980, одрастала деведесетих, ушла у девојаштво почетком двехиљадитих, ушавши у четврту деценију живота, суочава се са својим ранијим изборима, и кроз дугогодишњу и мукотрпну борбу за потомство сагледава свој живот на прави начин. Поред ње, у роману се јавља низ бочних, веома занимљивих ликова који говоре о греху и покајању, праштању, стиду који ће спасити свет, о слободи, правој и лажној, и начину на који користимо слободу и откривају нам ко су кћери Светог Василија.

Владимир Чугунов
САЊАР
Дерета

Чугуновљева сага наративно је и стилски добро смештена између почетка очеве средовечности и синовљевог пунолетства и њихове заљублјености у исту, особену, младу удовицу Јелену Сергејевну. У породичном оквиру и стецишту барокних професија и рођака, колега, вршњака, суседа и пролазника, прецизно се промовишу полови, мисли и особине, карактери и генерације. Ништа толико не протреса њихов животни календар као љубав и оно што од љубави чини господара искушења и неизбежности… Врви у овом роману одабран избор ликова, пре свега писаца баснословне радозналости, будући да књижевност окупља и држи дух породице у којој готово сваки од њених чланова упозорава читаоца на освајање слободе и себе – гестови и гримасе претварају се у оличења и покрете, доба се мењају, али љубав је непорецива и беспоговорна. Знају то и Алексеј Виткијевич, и његова супруга и два сина, и његове ћерке Вера и Љуба, и богоугодна бака, и свет искрених пријатеља, који творе аутентичну атмосферу књига руских класика, од Пушкинове прокламације љубави, преко Чехова, Паустовског, до Буњина, па чак и Јесењина…

Захар Прилепин
ЈЕСЕЊИН – ОБЕЋАВАЈУЋИ СУСРЕТ
Службени гласник

Сергеја Јесењина воле као вероватно ниједног другог песника на свету. И то све одједном – и поезију, и њега самог, као човека. Али ако би да мало пажљивије сагледају његов живот и рад, одмах искрсавају тешка и непомирљива питања.
Да ли је Јесењин совјетски, или – антисовјетски песник? Хришћански, или богоборачки песник? Песник за публику склону криминалу и пале девојке, или иноватор који и данас утиче на светску поезију? Сељачки песник, или имажиниста? Кога је сматрао својим највећим ривалом у поезији и зашто? Ко му је био истински пријатељ? Какав је његов однос према бољшевичким вођама? Колико има деце и са колико жена? Најзад, коју је од својих жена заиста волео? Да ли је пио, или су то измислили завидљиви људи? А ако је пио – ко га је навукао на пиће? Због чега су против њега вођени кривични поступци? Да ли је био хулиган, као што је писао о себи, или жртва стицаја околности? Чиме се бавио током једне и по године док је живео ван Совјетске Русије? И најзад, самоубиство или убиство? Књига даје одговоре не само на сва наведена питања већ и на многа друга. Захар Прилепин, себи својственим осветљавањем и оригиналношћу, детаљно говори о животу Сергеја Јесењина, извлачећи неочекиване закључке и приморавајући нас на снажно саосећање. Сурова непредвидљивост и неизвесност љубави.

Милан Тодоровић Тенера
ПОЧЕТАК: КРАЈ О ВЛАДАРУ И ПОБУЊЕНИКУ
Адмирал букс

Ова књига чудног српског језика, јединствене структуре изражене само кроз монологе јунака, говори о две судбине које се на самом крају, као у каквој античкој трагедији укрштају. Владар и побуњеник, подједнако несрећни и осамљени, крвавих руку и један и други, заувек измењени својим предодређеним судбинама, одсликани су кроз приче и мисли других људи који су им прилазили, дивећи се, али их истовремено и гурали до дна провалије. Трагедија једног народа креће од трагедије једног човека, а међу овим страницама, не знамо тачно ни време, ни државу, ни владара, ни побуњеника, али видимо како се судбине, као у каквој бујици мешају, преплићу и на крају постају једна, несрећна и изгубљена.