IZLOG KNJIGE

Ljiljana Habjanović Đurović
KĆERI SVETOG VASILIJA
Globos Aleksandrija

Glavna junakinja najnovijeg romana iz pera Ljiljane Habjanović Đurović Sara, rođena 1980, odrastala devedesetih, ušla u devojaštvo početkom dvehiljaditih, ušavši u četvrtu deceniju života, suočava se sa svojim ranijim izborima, i kroz dugogodišnju i mukotrpnu borbu za potomstvo sagledava svoj život na pravi način. Pored nje, u romanu se javlja niz bočnih, veoma zanimljivih likova koji govore o grehu i pokajanju, praštanju, stidu koji će spasiti svet, o slobodi, pravoj i lažnoj, i načinu na koji koristimo slobodu i otkrivaju nam ko su kćeri Svetog Vasilija.

Vladimir Čugunov
SANJAR
Dereta

Čugunovljeva saga narativno je i stilski dobro smeštena između početka očeve sredovečnosti i sinovljevog punoletstva i njihove zaljubljenosti u istu, osobenu, mladu udovicu Jelenu Sergejevnu. U porodičnom okviru i stecištu baroknih profesija i rođaka, kolega, vršnjaka, suseda i prolaznika, precizno se promovišu polovi, misli i osobine, karakteri i generacije. Ništa toliko ne protresa njihov životni kalendar kao ljubav i ono što od ljubavi čini gospodara iskušenja i neizbežnosti… Vrvi u ovom romanu odabran izbor likova, pre svega pisaca basnoslovne radoznalosti, budući da književnost okuplja i drži duh porodice u kojoj gotovo svaki od njenih članova upozorava čitaoca na osvajanje slobode i sebe – gestovi i grimase pretvaraju se u oličenja i pokrete, doba se menjaju, ali ljubav je neporeciva i bespogovorna. Znaju to i Aleksej Vitkijevič, i njegova supruga i dva sina, i njegove ćerke Vera i Ljuba, i bogougodna baka, i svet iskrenih prijatelja, koji tvore autentičnu atmosferu knjiga ruskih klasika, od Puškinove proklamacije ljubavi, preko Čehova, Paustovskog, do Bunjina, pa čak i Jesenjina…

Zahar Prilepin
JESENJIN – OBEĆAVAJUĆI SUSRET
Službeni glasnik

Sergeja Jesenjina vole kao verovatno nijednog drugog pesnika na svetu. I to sve odjednom – i poeziju, i njega samog, kao čoveka. Ali ako bi da malo pažljivije sagledaju njegov život i rad, odmah iskrsavaju teška i nepomirljiva pitanja.
Da li je Jesenjin sovjetski, ili – antisovjetski pesnik? Hrišćanski, ili bogoborački pesnik? Pesnik za publiku sklonu kriminalu i pale devojke, ili inovator koji i danas utiče na svetsku poeziju? Seljački pesnik, ili imažinista? Koga je smatrao svojim najvećim rivalom u poeziji i zašto? Ko mu je bio istinski prijatelj? Kakav je njegov odnos prema boljševičkim vođama? Koliko ima dece i sa koliko žena? Najzad, koju je od svojih žena zaista voleo? Da li je pio, ili su to izmislili zavidljivi ljudi? A ako je pio – ko ga je navukao na piće? Zbog čega su protiv njega vođeni krivični postupci? Da li je bio huligan, kao što je pisao o sebi, ili žrtva sticaja okolnosti? Čime se bavio tokom jedne i po godine dok je živeo van Sovjetske Rusije? I najzad, samoubistvo ili ubistvo? Knjiga daje odgovore ne samo na sva navedena pitanja već i na mnoga druga. Zahar Prilepin, sebi svojstvenim osvetljavanjem i originalnošću, detaljno govori o životu Sergeja Jesenjina, izvlačeći neočekivane zaključke i primoravajući nas na snažno saosećanje. Surova nepredvidljivost i neizvesnost ljubavi.

Milan Todorović Tenera
POČETAK: KRAJ O VLADARU I POBUNJENIKU
Admiral buks

Ova knjiga čudnog srpskog jezika, jedinstvene strukture izražene samo kroz monologe junaka, govori o dve sudbine koje se na samom kraju, kao u kakvoj antičkoj tragediji ukrštaju. Vladar i pobunjenik, podjednako nesrećni i osamljeni, krvavih ruku i jedan i drugi, zauvek izmenjeni svojim predodređenim sudbinama, odslikani su kroz priče i misli drugih ljudi koji su im prilazili, diveći se, ali ih istovremeno i gurali do dna provalije. Tragedija jednog naroda kreće od tragedije jednog čoveka, a među ovim stranicama, ne znamo tačno ni vreme, ni državu, ni vladara, ni pobunjenika, ali vidimo kako se sudbine, kao u kakvoj bujici mešaju, prepliću i na kraju postaju jedna, nesrećna i izgubljena.