Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
У Србији је смањена производња млека због мањег сточног фонда, мањи је и откуп, храна за краве је лошија због суше, а потрошња у јулу је била некарактеристично велика, рекао је секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС Ненад Будимовић.
Он истиче да је после 10 година смањивања број крава сада на минимуму, а да због значајне суше кабаста храна није одређеног квалитета.
„Једноставно мање је крава, као и производње код крава. Све су то разлози који доводе до смањене производње на фармама“, рекао је он.
Производња млека у јулу била је за 10 одсто мања у односу на јул прошле године, наводи он и додаје да је откуп млека мањи јер је мање животиња.
Будимовић подсећа да по уредби којом је Влада Србије дефинисала млеко, млекаре имају обавезу да произведуисте количине као прошле године.
„Не говоримо о несташицама, али говоримо да млека има мање у понуди. Рецимо, прошле године у ово време залихе су биле скоро за десетодсто веће“, рекао је он.
Будимовић каже да је све то резултат небриге о млечном говедарству у Србији, те да је из ПКС стално сигнализирано да је угрожено млечно говедарство.
Он подсећа да је производња млека директно је везана и за производњу меса, јер стеоне краве дају и мушку и женску телад, и млеко.
„И сада немамо довољан број крава. У Србији је за неких 50.000 музних крава мање него пре 10 година. Ако крава даје годишње 4.000 до 4.500 литара, то је 220 милиона литара млека годишње мање, што је дневно 600.000 литара мање произведеног“, рекао је Будимовић за Танјуг.
Будимовић каже да ће одлука државе да се премија за млеко од по 15 динара продужи и на други квартал амортизовати ударац, али тешко да ће лако и брзо моћи да се подигне производња.
„Решење су системске и дугорочне мере. У сточарству, млечно говедарство је са најспоријим обртом капитала јер се до првог литра млека чека две године, а улаже се у животињу. Ту је краткорочно тешко поправити стање“, подсећа он.
Будимовић каже да млекаре, пошто имају обавезу да одређену количину пастеризованог и УХТ млека испоруче, да би испоштовали уредбу преструктурирају производњу и праве мање сирева.
Наводи и да 60-70 одсто помуженог млека уђе у прерадне капацитете, јер се сада и фармери све више одлучују да сами праве сиреве и продају на пијацама, што им је исплатљивије.
На питање да ли би рафови са млеком били пунији по продавницима у случају да се укину државне мере произвођачима, он каже да не верује да би ситуација била другачија.
„Конзумно млеко има место у исхрани деце и старих. Не верујем да би ситуација била другачија јер заиста нема млека. Није да неко има, па неће да га прода, то није намирница која може да се чува“, каже Будимовић.
