Devet rogova u evropskom džaku

Samit na Brdu kod Kranja

Slovenački skup je doživeo krah jer, osim šest neobavezujućih zaključaka, njegovi učesnici nisu mogli da se dogovore ni oko zajedničke deklaracije, pokazujući da je i uticaj Evropske unije sve manji na Balkanu

Ostala je neispunjena velika želja slovenačkog predsednika Boruta Pahora, koji oktobra odlazi s predsedničkog trona. Jedanaesti samit lidera „Procesa Brdo–Brioni“, bezmalo najvažniji projekat u oba mandata aktuelnog predsednika Slovenije, zamišljen kao Pahorova veličanstvena politička zaostavština i „rešenje“ svih problema država Zapadnog Balkana, a pre svega Kosova, čemu bi se divila i buduća pokolenja – i ove godine završen je bez ikakvih pomaka vrednih diplomatskih pomena, zapravo bez pomaka uopšte. Uprkos putovanju u Beograd tik uoči skupa na Brdu kod Kranja i obećanjima datim vlastima u Prištini, Pahoru ni ovoga puta nije uspelo da privoli srpskog predsednika da prizna Kosovo. Što odlazećem slovenačkom predsedniku bespovratno srozava reputaciju „odličnog poznavaoca Srbije i Srba“, koju na Zapadu gradi i „prodaje“ još od useljenja u predsedničku palatu. Referenca „diplomatskog čarobnjaka“ kome je uspelo ono što nikom drugom od zapadnih emisara nije, a to je da Vašingtonu i Briselu isposluje srpsko priznanje kosovske nezavisnosti – izostala je, propavši i ovom prilikom iako je trebalo da otvori put Pahoru (još premladom za penziju) do sledećeg uhlebljenja na nekoj od prestižnih, dobro plaćenih međunarodnih funkcija.
Ukratko, lideri država Zapadnog Balkana i privremenih prištinskih institucija, okupljeni pod paskom domaćina – slovenačkog predsednika Pahora i njegovog hrvatskog kolege Zorana Milanovića – jesu bili spremni da se zajednički slikaju za medije, ali su oko svih ostalih otvorenih pitanja ostali ukopani na istoj poziciji, ne skrivajući međusobice, kao rogovi u džaku. Tačnije: kao devet rogova u evropskom džaku.
Gost ovogodišnjeg skupa je naime bio – pored predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, tri člana Predsedništva BiH Željka Komšića, Milorada Dodika i Šefika Džaferovića, predsednika Severne Makedonije Steve Pendarovskog, predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predstavnice Kosova Vjose Osmani – i predsednik Albanije Bajram Begaj. Kako su posle višečasovnog skupa novinarima priznali Pahor i Milanović, iako su unapred sastavili „zajedničku deklaraciju“, potpisivanje iste je na kraju neslavno propalo zbog neslaganja svih učesnika s njenim sadržajem. Štaviše, malo je nedostajalo da i sam hepening u nekadašnjoj rezidenciji Josipa Broza propadne, tako da su Pahor i Milanović na kraju sebi pripisali u zasluge što su „devetorcu“ uopšte posadili za isti sto na Brdu kod Kranja. [restrict]

JALOVI ZAKLJUČCI Odlazeći Pahor je sa žaljenjem prepustio u nepouzdane Milanovićeve ruke sudbinu svog projekta Brdo–Brioni, koji je pre desetak godina lansirao s tadašnjom predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović. S obzirom na to da samit na Brdu kod Kranja, koji je trebalo da doprinese ne samo Pahorovom već i ugledu Slovenije na svetskom političkom parketu, nije iznedrio ništa više od neobavezujećeg spiska šest pustih želja u obliku „šest zaključaka“ koji se tiču bržeg proširenja i ukidanja viznog režima za Kosovo upućenih Europskoj uniji, ne bi čudilo da budući predsednik (ili predsednica) Slovenije već naredne godine odustane od praktikovanja tog jalovog, a po slovenački budžet skupog pregnuća.
Jesu se okupljeni lideri složili da bi „proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan bio najdirektniji doprinos očuvanju mira i stabilnosti u regionu“, ali od proširenja, to znaju svi – nema ništa. Ni u bližoj, ni u budućnosti udaljenoj bar tri decenije, ukoliko EU do tada uopšte opstane. Rečenica o nuždi „proširenja EU“, koju Borut Pahor ponavlja kao mantru kolegama „s Balkana“, na kraju je notirana u jednom od šest „zaključaka“ i ovogodišnjeg skupa Brdo–Brioni, mada prisutni nisu ni pokušali da prikriju skepsu da je to samo još jedno mrtvo slovo na papiru. S obzirom na to da je tik uoči skupa novopečena slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon u domaćoj javnosti osudila istup srpskog predsednika u Beogradu, kada je u prisustvu Pahora odgovorio na pitanje dopisnika slovenačke javne RTV o uvođenju sankcija Rusiji rečima da Rusija nije prekršila teritorijalni integritet Srbije, a Slovenija jeste (priznavši, među prvima, Kosovo kao nezavisnu državu), pa u tom slučaju nije moguće objasniti zašto bi Srbija morala da uvede sankcije Rusiji a ne i Sloveniji, slovenački novinari su jedva čekali da čuju reakciju Aleksandra Vučića. Bilu su nemalo iznenađeni kada im je strpljivo objasnio da bi, čak i ukoliko bi Evropska unija izrazila spremnost da odmah primi Srbiju u svoje članstvo, sada „građani Srbije rekli: ’ne’“. Što je, jasno, rezultat naopake i licemerne politike prema Srbiji koju podržava većina članica EU, uključujući i Sloveniju, koja se na rečima deklariše kao „veliki prijatelj“ svega srpskog, a što se konkretnih dela tiče, decenijama podržava i agituje za interese „Kosovara“, kako tepa tamošnjem albanskom stanovništvu, pri čemu službena Ljubljana na sopstvenom tlu negira manjinska prava najvećoj manjini – srpskoj.

APSURDI I RETORIKA Aleksandar Vučić je, odgovarajući na pitanja slovenačkih novinara, ponovo objasnio zašto je Slovenija – poput drugih zemalja koje su priznale Kosovo – time prekršila međunarodno pravo, a opasku da je poređenje sa Slovenijom bilo samo „retoričko“, slovenački zvaničnici su oberučke proglasili za „korak unazad“, dakle povlačenje srpskog predsednika u odnosu na njegovu izjavu pre nedelju dana, iako o tome nije bilo ni reči. Uspehu susreta sigurno nije doprinela ni izjava slatkorečive ministarke spoljnih poslova Slovenije Tanje Fajon, koja je Vučićevu odbranu integriteta Srbije označila za „apsurd“ i u odgovor dobila izjavu srpskog ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića da je apsurdna jedino pozicija Slovenije u vezi s Kosovom. „Ako je nešto apsurdno, onda je to stanovište da Slovenija ima veći i legitimniji interes na Kosovu i Metohiji nego Srbija, čija je Kosovo i Metohija autonomna pokrajina, a na osnovu poruka koje ovih dana dolaze iz Ljubljane mogao bi se steći utisak da neki tamošnji politički činioci tako misle“, poručio je Selaković.
Na kraju je uz Pahora praznih ruku ostao i njegov hrvatski kolega Milanović, koji se zalagao da se u zajedničku deklaraciju unese princip legitimnog predstavljanja konstitutivnih naroda u Bosni i Hercegovini i opredeljenje za reformu izbornog zakonodavstva. Tom zaključku su se suprotstavila dva bošnjačka člana Predsedništva BiH (Džaferović i predstavnik Hrvata u BiH Željko Komšić), pa je i stoga propalo potpisivanje s Pahorove i Milanovićeve strane već pripremljenog teksta deklaracije. Za utehu je, a „u skladu s poznatim uslovima za članstvo“, u tekstu neobavezujućih zaključaka Brisel pozvan da „BiH dodeli status kandidata do kraja ove godine“, uz apel da „stane uz Zapadni Balkan radi ublažavanja posledica ekonomske i energetske krize“.
Čak i slovenački izveštači i analitičari, mahom izrazito nekritički naklonjeni „zvaničnoj politici“ slovenačkog rukovodstva i svega što dopire iz Brisela, Berlina i Vašingtona – nisu uspeli da prikriju sumornu sliku potpunog kraha i smanjenja uticaja Evropske unije na Balkanu. „Dok se na bojnom polju u Ukrajini ruska vojska povlači pred kontranapadima Ukrajinaca, ruski uticaj na Balkanu ostaje i dalje jak. Srbija, BiH, Severna Makedonija i Crna Gora su mete ruskih interesa. Crna Gora, inače članica NATO-a, nedavno je morala da isključi većinu svojih državnih računara s interneta na nekoliko dana zbog sajber napada koji su navodno izvršili proruski hakeri. Albanija, takođe članica NATO-a, prekinula je diplomatske odnose sa Teheranom i proterala iranske diplomate nakon iranskog sajber napada. Severna Makedonija i Kosovo proglasili su vanredno stanje zbog nedostatka energije. Beograd nije ništa bliže dogovoru s Prištinom nego što je bio pre sastanka na Brdu, a u Bosni i Hercegovini se pojačava nacionalistička i secesionistička retorika“, sumorno je zaključilo slovenačko „Delo“.

[/restrict]