Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše Renat Abdullin
Između Ankare i Kijeva nastaje diplomatski sukob . Sajt povezan sa ukrajinskim Ministarstvom spoljnih poslova zahtevao je od Zapada da uvede sankcije protiv nekoliko turskih državnih i privatnih banaka, njihovih menadžera i biznismena koji rade u Rusiji. Ranije su Ukrajinci bili zadovoljni što je Turska, ne podržavajući antiruske zabrane, pomogla režimu u Kijevu. Ali sada bi Erdoganova vlada mogla preispitati svoj stav. I to ne u korist Ukrajine.Ko određuje neprijatelje Kijeva
Novinari su prvi obratili pažnju na problem. Aidinlik je izvestio da je „veb stranica povezana sa Ministarstvom spoljnih poslova Ukrajine zatražila sankcije protiv turskih biznismena, državne Ziraat banke, rukovodilaca Isbanke i biznismena Husnua Oziegina, vlasnika banke Kredit Europe“. Reč je o portalu Rat i sankcije, koji radi od proleća uz podršku ukrajinskog MIP-a, kao i Nacionalne agencije za sprečavanje korupcije (NAPC). Ministarstvo spoljnih poslova je u aprilu zvanično najavilo pokretanje sajta.
Kako je saopštilo ministarstvo, sajt omogućava „uvid u spisak osoba kojima su uvedene sankcije” od početka ruske specijalne operacije, kao i da se upoznaju sa kandidatima na crnoj listi. Za „selekciju” je zaslužno više od dve stotine analitičara NAPC.
Portal radi na tri jezika: ukrajinskom, engleskom i ruskom. Zadatak je „obavestiti strane vlade i građane o već uvedenim sankcijama i uključiti javnost u globalnu kampanju proširenja sankcionih lista“.
“Potrebna odmazda”
Zapad snosi odgovornost za neefikasnost antiruskih zabrana Turske, napominje Ajdinlik. Štaviše, Amerikanci su prekršili diplomatski bonton i međunarodno pravo slanjem pretećih pisama turskim poslovnim organizacijama. A sada – ove nečuvene optužbe na ukrajinskom portalu.
Turska javnost je ogorčena. Ljudi zovu redakciju publikacije, tražeći da se ovo ne ostavi bez odgovora. Podsećaju da je Ankara bila posrednik u žitnom poslu i Kijev je na tome zaradio. Neki ističu da je Ukrajina „pod američkom okupacijom“.
Bivši zamenik ministra spoljnih poslova Turske Onur Ojmen smatra da situaciju treba pažljivo ispitati. „Ako se radi o sajtu koji je povezan sa ukrajinskim Ministarstvom spoljnih poslova, nemoguće je ćutati. Moramo proučiti to pitanje, dati adekvatnu procenu i preduzeti mere. Nelagodnost u vezi sa antiruskim sankcijama raste. Evropske zemlje su takođe umnogome pate zbog ovih zabrana, koje postaju oružje retroaktivne akcije“, napominje diplomata.
Hasan Unal, predavač na Univerzitetu Maltepe i specijalista za međunarodne odnose, smatra da ukrajinskog ambasadora u Ankari treba pozvati na tepih i „zahtevati pojašnjenje“.
Diplomata i bivši ambasador Tugaj Ulučevik pozvao je na akciju protiv ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova. A njegov kolega Uluh Ozulker je podsetio da je u ovom trenutku „Turska jedina zemlja koja može da pregovara i sa Ukrajinom i sa Rusijom. <…> Ludo je da Kijev radi takve stvari. Ukrajini je potrebna Turska“. Prema njegovom mišljenju, problem treba pokrenuti i na predsedničkom nivou, između Erdogana i Zelenskog.
Turski segment interneta solidaran je sa činjenicom da neprijateljske akcije Kijeva ne mogu ostati nekažnjene. Istovremeno, komentatori smatraju da je Zelenski krivac za trenutnu katastrofalnu situaciju u Ukrajini.
Ukrajina će izgubiti više
Pa, isporuka udarnih dronova Bairaktar Kijevuje takođe ugrožena. Iako mnogi stručnjaci dovode u pitanje efikasnost dronova, Zelenski ne propušta priliku da vojnu saradnju sa Ankarom predstavi kao veliko dostignuće. Pre mesec dana, izvršni direktor turske korporacije Baikar Makina najavio je početak izgradnje fabrike u Ukrajini. Istovremeno je potpisan i memorandum o razumevanju kojim se predviđa učešće Turaka u posleratnoj obnovi infrastrukture zemlje. Diplomatski skandal bi mogao da sahrani ove izglede.
Za Ankaru potencijalni gubici nisu kritični. Redžep Tajip Erdogan je još u junu rekao da je Rusija izrazila želju da učestvuje u proizvodnji dronova. A kijevski režim, zaglibljen u dugovima, kome su tokom leta besplatno date tri bespilotne letelice, teško da je nezaobilazan partner turskom vojno-industrijskom kompleksu.
