KABARE KUBAT

OBJEKTIVNOST, PROFESIONALIZAM I CRKVA

U jednoj televizijskoj emisiji, koja se prema rečima voditelja uobičajeno bavi komunalnim temama, vanredno je gost bio Rodoljub Kubat. Njegovo ime poznato je javnosti. To je bivši profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, iako bi svakome ko je makar jednom učestvovao na Svetoj liturgiji, ako bi saslušao šta taj čovek govori, bilo teško da ga na bilo koji način poveže sa Srpskom pravoslavnom crkvom

Zabrinuto-ljutitog izraza lica, u maniru dežurnog i glasnog neprijatelja one iste Crkve za čiju se službu školuju ljudi na fakultetu na kome on toliko voli da radi da se za radno mesto na njemu borio i na sudu (presuđeno je da se ima vratiti na Pravoslavni bogoslovski fakultet), Rodoljub Kubat zagovara neodlaženje u crkvu, nego „upražnjavanje vere kod kuće, ili bilo gde“. Pored ove emisije „koja se inače bavi komunalnim temama“, Kubat u brojnim svojim pojavljivanjima u medijima pokazuje neskrivenu mržnju prema episkopima SPC, pa i prema Crkvi, uz izjave koje osporavaju suštinu pravoslavlja. Ovaj bivši/sadašnji profesor Bogoslovskog fakulteta osporava prisustvo Svetog duha na Svetoj liturgiji i monaštvo proglašava „rak-ranom kompletnog pravoslavlja“. On sam u „komunalnoj“ emisiji kaže da retko ide na Liturgiju, o većim praznicima ili porodičnim slavljima, jer je „ići u crkvu bolesno klerikalno“. U crkvi ima, kaže on, ljudi, tamjana, sveća… Ljudi se znoje… Zamislite kroz kakve je muke prolazio Rodoljub Kubat dok je glumio hrišćanina. Možda je čak išao i na večernje službe koje sada naziva „čistom patologijom“! Da li je „lizao kašičicu“, ne znamo.

PUCANJE IZ PRISLONA Ako se uzmu u obzir Kubatova anticrkvena delovanja i nastupi, normalan čovek mora da se zapita zašto ta osoba, koja tvrdi da čak i časove veronauke treba oteti od Crkve i na njima decu učiti o mitologiji, malo o epovima i malo o Bibliji, dok su deca u „periodu fantaziranja“, a onda, kada deca dostignu zrelost, preći na prosvetiteljstvo i književnost, zašto, dakle, ta osoba želi da već zrelim ljudima na PBF-u predaje Stari zavet? Može li iko zamisliti Svetog vladiku Nikolaja ili avu Justina kako deci predaju Darvinovu teoriju nastanka vrsta?! Zašto onda Kubat želi da radi na obrazovanju bogoslova? Ako ne veruje u to što bi studentima govorio, ako se ježi od pomisli na prisustvovanje Svetoj liturgiji!? Zašto ga je sud vratio na PBF? Pa da bi bio blizu meti u koju neprekidno puca! Doduše, sve traljavije. Neposredna meta mu je, naravno, vladika Irinej bački, koga u ovoj „komunalnoj“ emisiji besramno naziva „obermaher“, Jasno je da vladika Irinej bode oči Kubatu i Al Džaziri i N1 i svim sličnim „nezavisnim“ slugama zla i neprijateljima Crkve. A kako i ne bi? Vladika Irinej bački je verovatno najobrazovaniji živi Srbin. I pri tome je episkop, dakle monah. Za Kubata i ine on je meta čijim bi se rušenjem urušila čitava građevina. Zato u napadima na njega ne biraju sredstva. Od otvorene mržnje, laganja i podmetanja, do glumljenja „dobrog duha“ koji, eto, samo želi da odbrani Bogoslovski fakultet i Srpsku pravoslavnu crkvu od njenih vladika, odnosno od nje same. U prvom redu od vladike Irineja bačkog. Kubatu je toliko stalo do toga da se u ovoj „komunalnoj“ emisiji otvoreno dodvorava patrijarhu Srpske pravoslavne crkve, nakon svih izrečenih laži o istoj, i nakon poricanja suštine vere i postojanja Crkve, očekujući valjda da bi njemu mogla da godi pohvala od čoveka koji tako duboko prezire Crkvu, te ga time privoli na svoju stranu u sukobu s vladikom Irinejem. Kakav promašaj! Srednjovekovnim jezikom rečeno, pošto Kubat smatra da je naša crkva uređena na srednjovekovnim normama, dakle zaostala i primitivna, napali su „donžon“ kulu i time sebi zagarantovali poraz. Logično bi bilo napasti najslabiju tačku utvrđenja. Ali, avaj, u ulozi profesora PBF, ta slaba, klimava tačka odbrane bio je sam Kubat. Zato je i dobio otkaz. Zato što je bio spreman da „spusti most i propusti neprijatelje u utvrđeni grad“. Zato što se obezbožio i postao neprijatelj crkve. I to neprijatelj najgore vrste! Onaj koji se ne ustručava da izmišlja, nema moralnih ili etičkih kočnica i granica. Sam se nudi neprijateljima, preporučuje se nekim nižerazrednim programima da komentariše izjave srpskog patrijarha. Sam sebe postavlja za istražitelja i sudiju u navodnim aferama koje je izmislio. Vladike naziva „seksualno i socijalno devijantnim“, nariče o aferama pedofilije u okviru Srpske pravoslavne crkve koje nikada niko nije dokazao, niti se ta tema u javnosti eksploatisala, ako izuzmemo Kubata i njegove satrape. Govori o nekoj svesci koju niko nikada nije video, pa ni on, ali nekim čudom zna šta je u njoj pisalo, te da je ista nestala, a njen vlasnik, vladika Sava, zbog nje je i ubijen. Dakle, profesor Kubat ima bujnu maštu i oskudan moral. Možda bi mu Holivud bio mnogo prirodnija sredina za rad od Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta.

FALSIFIKOVANJE APOSTOLA PAVLA U holivudskom maniru, Kubat čak lažira sadržinu Svetog pisma, oslanjajući se, valjda, na pretpostavku da ni voditelj ni gledaoci „komunalne emisije“ ne znaju šta je zapisano u Poslanici Timoteju Svetog apostola Pavla. U toj poslanici apostol Pavle daje uputstva onom koji će biti narodu pastir „da treba da je bez mane, jedne žene muž, trezven, mudar, pošten, gostoljubiv, kadar da poučava…“ U svojoj prvoj poslanici apostol Pavle ne govori protiv monaštva, kako bi to hteo da nas navede da mislimo Rodoljub Kubat. Monaštvo tada, za života apostola Pavla, nije ni postojalo. Poslanica govori u prilog morala i časti. Monaštvo se, u obliku koji danas poznajemo, javilo kasnije, krajem 3. i početkom 4. veka, kao težnja podvižnika da nastave život po idealima ranog hrišćanstva, od kojih se svet koji se razvijao postepeno odvajao. Dodajući tim idealima celibat, kao uslov potpune posvećenosti Bogu, duševne i telesne, osnivale su se monaške obitelji. Sveti apostol Pavle, koga tako samouvereno citira Rodoljub Kubat, gađajući se, pri tome, kamenjem na sve pravoslavne monahe širom sveta, nije bio u formalnom smislu monah, ali je živeo pravim podvižničkim, bezbračnim, monaškim životom. Pokajao se za svoje grehe, širio reč Hristovu i okupljao narod u ljubavi prema veri i Hristu i postradao mučenički braneći svoju veru. Sve to, naravno, nimalo ne sliči onome koji kao osnovnu pokretačku snagu koristi mržnju uperenu ka čoveku koji mu je omogućio većinu stvari kojima se danas diči i koje čine njegovu „izuzetnost“ koju uporno pokušava da nametne laičkoj, ali i crkvenoj javnosti u Srbiji. Nasuprot njemu, apostol Pavle je za svog učitelja postradao. Čini se, ipak, da je junak naše priče veru utvrđivao gledajući holivudske filmove, a ne čitajući jevanđelja. Jer kako drugačije objasniti potrebu da se, gde god se on pojavi, upale reflektori i počne kabare? Uvek očekujući frenetičnu podršku od raznih izdajničkih i „komunalnih“ televizija, koje za tuđ interes uzurpiraju srpski medijski prostor, Kubat obuzet svojom slavom gubi bilo kakav kontakt sa stvarnošću i istinom. Mada, istina i nije ono što je cilj Kubatovih kabare nastupa. Oni su, zapravo, sami sebi cilj. Bivši profesor PBF Rodoljub Kubat se, nažalost, potpuno odvojio od vere, crkve i morala zarad omiljenog greha nečastivog – gordosti. Ili, možda, još gore, zarad gordosti i srebroljublja. Ono što ga podseća ne samo na proces njegove metamorfoze već i na to šta je pre toga bio, ili mogao biti, jeste sećanje na dobro koje mu je učinio vladika Irinej. Bolno podsećanje na to bio je tekst profesorke Ksenije Končarević objavljen na sajtu „Čudo“ koja je svedočila o Kubatovom akademskom napredovanju i podršci koju mu je u tom periodu pružao vladika Irinej Bulović. Ovo podsećanje posebno je razgnevilo Kubata. On sa vidnom rezignacijom govori o tom tekstu, optužujući profesorku Končarević za čin odbrane vladike Irineja od Kubatovih kleveta i laži. Dakle, u svetu koji je sebi stvorio Rodoljub Kubat (u baštama Al Džazire i N1) nije dozvoljeno braniti jednog episkopa SPC, čak ni kada to znači braniti samu istinu, ali napadati vladike, crkvu i pravoslavlje je više nego poželjno.
Čak i nas koji smo gledali emisiju „Junaci doba zlog“ u kojoj je Kubat igrao zapaženu ulogu, koristeći se izmišljotinama i lažima na račun vladike Irineja, i hulio na crkvu i veru, i koji smo gledali ili čitali druge njegove slične nastupe, iznenadila je optužba na račun profesorke Ksenije Končarević da je falsifikovala potpis svoje koleginice kako bi obezbedila ostanak vladike Irineja Bulovića na PBF. Tekst koji iznosi ovako ozbiljnu optužbu na račun jedne univerzitetske profesorke potpisan je inicijalima A. M. i objavljen na sajtu „Direktno“. U njemu su priložene dve fotografije na kojima se vide potpisi i odrađeno je vansudsko utvrđivanje krivice. Dakle, bez ikakvog učešća stručnih lica A. M. (ili će pre biti R. K.) zaključuje slučaj optužujući profesorku Končarević da je počinila ovaj zločin, i dalje, u duhu svog poznavanja prava i sudske prakse, poziva je da dokaže da je nevina. Na takvom odnosu prema istini svoje javne nastupe gradi Rodoljub Kubat, kome onda nije nikakav problem da izjavi da su patrijarhe Srpske pravoslavne crkve uvek birali partijski čelnici, predsednici, a i pre njih kraljevi.
Pored ove i svih drugih „premudrosti“, od toga da je boravak na Svetim službama patologija, do toga da je Sveto pričešće izvor zaraze, moramo reći, da ako je i od profesora Starog zaveta – mnogo je.