Državni Kir Janja

Protesti poljoprivrednika

U moderno vreme seljak ne može da opstane bez pomoći države, odnosno društva koje on hrani i snabdeva. Naša država je tu kao Kir Janja – mnogo bi da uzme a malo da da, što je na kraju gubitak i za jedne i za druge

Vekovima eksploatisan, progonjen i preziran, seljak se i u moderno vreme doživljava kao nezgrapan i zaostao čime je stekao status poslednjeg na društvenoj skali. Epiteti kao što su paor ili ratar, bez obzira na geografska određenja (u našem slučaju Vojvodina i Šumadija), nisu samo obični sinonimi, već oveštala pežorativna oznaka njihovog društvenog statusa. Iako je guravu priliku, blatnjavu i odrpanu zamenila slika visprenog i znanjem snabdevenog seljaka koji „jaše“ traktor sa više stotina „konja“ (ispostaviće se da mu je to kod nas otežavajuća okolnost) i dalje ga prati predrasuda primitivne, plašljive i neorganizovane osobe, samim tim i dalje pogodne za zloupotrebu, manipulaciju i iskorišćavanje svake vrste.
Još prošle godine došlo je do drastičnog poskupljenja hrane u celom svetu, što se preslikalo i na situaciju u Srbiji. A ove godine, iako je leto, građani se suočavaju sa enormnim cenama voća i povrća. Skok cena goriva, veštačkog đubriva, herbicida i drugih inputa za poljoprivrednu proizvodnju poslednjih godinu dana meri se desetinama i stotinama procenata, stavljajući i poljoprivrednike u nezavidnu situaciju. Kulminacija ovog stanja je usledila zabranom izvoza žitarica i ulja u trenutku kada su na svetskom tržištu dostigle rekordne cene, dodatno šteteći seljaku i obesmišljavajući njegovu ionako negativnu računicu. [restrict]

SELJAČKA BUNA Bila je to kap koja je prelila čašu pa su poljoprivrednici, oni paori i ratari, listom krenuli u proteste, ali svojim sredstvima za proizvodnju, traktorima pre svega, zatvarajući magistralne puteve, mostove pa i same gradske saobraćajnice. U Sremu su tog 9. avgusta protestne vožnje krenule od Stare Pazove do Batajnice; njihove kolege iz Stiga zatvorile su most na Velikoj Moravi i magistralni pravac koji spaja Požarevac sa auto-putem E-75; u Novom Sadu ispred Banovine stiglo je prvih desetak traktora, a dugačka kolona je krenula iz Srbobrana i drugih mesta u Vojvodini prema Novom Sadu. Od tada protesti poljoprivrednika su se intenzivirali, uključili su se i Šumadinci blokirajući Raču kod Kragujevca, Subotičani, Somborci, Šiđani i Vrščani…

Mnoge je to podsetilo na demonstracije farmera u Francuskoj i Holandiji zbog strogih ograničenja upotrebe pesticida, herbicida i đubriva, a u Holandiji i odluke pride da se smanji stočni fond zbog njegove „štetne emisije azotnog oksida i amonijaka“. Holandski farmeri su blokirali auto-puteve, prosipali balegu i palili slamu a ispred holandskog Predstavničkog doma stočari su doveli dve krave i pitali: „Koju od ove dve treba zaklati“, sve sa aluzijom da se radi o odluci vegana koji sede u vladi. Francuski poljoprivrednici su dovezli traktore u Pariz i Lion, a neki su stigli čak do Trijumfalne kapije, gde ih je policija opkolila. I jedni i drugi su samo primer više protesta poljoprivrednika širom Evrope, podstaknutih sve većom zabrinutošću za opstanak evropskih poljoprivrednih tradicija i standarda.
Da je situacija i kod nas ozbiljna, pokazuje činjenica da je proteste obišao i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je okupljenim ratarima u Novom Sadu obećao sastanak s premijerkom Anom Brnabić u narednih 48 sati, kao i lagerovanje suncokreta, dok ne bude bolja cena. On je napomenuo i da je novac predviđen za jesenju setvu obezbeđen. Ispostaviće se da pre izlaska traktora na javne saobraćajnice ministar nije mnogo mario za pismene poruke ratara i paora, odbijajući svaki razgovor i dogovor s njima.
Pa ipak, u Srbiji nije bilo toliko dramatično jer za osam dana protesta nije bilo nijednog incidenta, što zbog discipline protestanata, što, kako neki kažu, i „vladinih traktorista“ među njima. Biće da je to samo nastavak onih protesta s početka godine, kada su poljoprivrednici, i onda izlazeći svojim traktorima na puteve i raskrsnice širom Srbije, iskazivali protest i nezadovoljstvo cenama nafte i veštačkih đubriva i tražili od ministra poljoprivrede da Vlada subvencioniše naftu i đubrivo, inače nema ništa od prihrane zasejanih kultura i prolećne setve novih.
Država je i tada reagovala na svoj način. Prvo je usledila uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, s mogućnošću njenog produženja. Ubrzo je došlo i do ograničenja cene nafte i benzina, da bi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio i meru pomoći u vidu ukidanja carine od 10 odsto za nabavku azotnih đubriva iz trećih zemalja, odnosno 400.000 tona iz arapskih i dalekoistočnih zemalja gde ovih đubriva ima dovoljno…
Za paore i ratare bilo je to tek „gašenje požara“ koje na duži rok ne daje rezultate. Glavna tačka sporenja s državom su, u stvari, subvencije i stimulacije koje, kako kažu, idu stranim investitorima, kao i budžetska sredstva koja idu u neproizvodni sektor a najmanje u agrar. Jedno poređenje visprenog seljaka zaista bode oči: za pomoć poljoprivredi ide manje od tri milijarde dinara, a za izgradnju nacionalnog stadiona i otkup prava TV prenosa engleske Premijer lige nešto više od 100 milijardi dinara. Tako ispada da su navijači mnogo bolje prošli od ratara i paora koji i dalje gledaju u nebo i neku crkavicu koju im država udeli.
Da ono „gašenje požara“ nije dalo rezultata rečito govori podatak da je Inicijativa za opstanak poljoprivrednika krajem jula uputila poziv Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za sastanak kako bi se zajednički rešavala sva otvorena pitanja u sektoru poljoprivrede. Iako je, kako kažu, u resornom ministarstvu načelno postojala zainteresovanost, do sastanka nije došlo. Ministarstvo je telefonski obavestilo Inicijativu da ministar Nedimović nije u mogućnosti da im odgovori na sporna pitanja. Ovim je, kako smatraju u Inicijativi za opstanak poljoprivrednika, pređena crvena linija, pa je upravni odbor ove organizacije doneo odluku da organizuje proteste bez obzira na dalja postupanja Ministarstva.

KAMENJE U KALJAČAMA Za poljoprivrednike su neprihvatljive trenutna otkupna cena suncokreta, nabavna cena goriva i sveopšta nebriga države za uslove u kojima rade. Nezadovoljni farmeri traže otkupnu cenu suncokreta od 700 evra po toni, optužujući Vladu da je zabranila izvoz ulja u trenutku kada je cena bila najviša, i da sada nadoknadi razliku u ceni ako uljare ne žele toliko da plate sirovinu. Drugi zahtev odnosi se na ukidanje akcize za gorivo za količinu do 100 litara po hektaru, a treći je ukidanje zabrane izvoza žitarica i ulja. Čuo se i zahtev da država proglasi elementarnu nepogodu zbog velike suše u celoj zemlji…
Podsetimo, cena pšenice se kretala oko 390 evra po toni, suncokretovog ulja u litarskom pakovanju 3,5 evra po litri. Kako je izvoz useva iz Ukrajine i Rusije mesecima bio u zastoju, naši izvoznici su lako našli kupca za svih 600.000 tona preostalog viška pšenice prošlogodišnjeg roda, odnosno 80.000 tona ulja. Ali država se opredelila za zabranu izvoza i to baš u predizborno vreme, što je u širokoj populaciji stvorilo utisak da država vodi brigu o svojim građanima iako je ta mera osujetila realizaciju velikih poslova za srpski agrar. Zbog zabrane izvoza nije bilo ni očekivanog prihoda.
Usledio je i ovogodišnji rod, pa se u silosima, pored 0,6 miliona tona prošlogodišnjeg našlo i 3,2 miliona tona novog roda. A za domaće potrebe bilo je dovoljno 1,4 miliona tona. Zatim je usledio pad cena na berzama – 300 evra po toni, da bi se kupci dodatno proredili čekajući još nižu cenu. Slično je s uljem, preostao je neprodat velik prošlogodišnji višak. Usled suše, ovogodišnja žetva je već počela i sa 250.000 hektara se očekuje oko 725.000 tona suncokreta, od čega će uljare iscediti oko 225.000 tona jestivog ulja. Na srpskom tržištu godišnje se proda oko 80.000 tona, ostalo se izveze.
Dodatna nevolja – dugotrajna suša i nezapamćena jara katastrofalno su umanjili rod kukuruza, osnovnog useva na srpskim njivama – umesto prošlogodišnjih 7,8 miliona tona, ove godine je pitanje hoće li biti i 3,5 miliona, dok su domaće potrebe oko 4,2 miliona tona. A podbacili su i šećerna repa, stočna hrana, krompir, paradajz…
Sve pomenuto je teško nadoknaditi, pa je seljak skoro preko noći postao siromah i pored moćnih traktora u dvorištu koje im država sada spočitava (navodno su ih kupili uz izdašne državne subvencije). Jedino mu je preostao protest i zahtev da mu država nadoknadi štetu u kojoj je i sama prilično učestvovala.
Ipak, posle osmodnevnih protesta i niza pregovora predstavnici poljoprivrednika su postigli dogovor s Vladom Srbije i traktori su se, ponovo, s ulica vratili na njive. Dogovor je postignut u svim tačkama koje su ratari tražili, mada im nisu svi zahtevi u potpunosti ispunjeni, što će izazvati nove varnice navodno usaglašenih pregovarača. Vlada je predložila konačnu cenu suncokreta poljoprivrednim proizvođačima od 73 dinara po kilogramu, a isplata je dogovorena do 15. oktobra tekuće godine, prenosi RTS. Istim dogovorom, ograničena je marža posrednika na maksimum 2,6 dinara, dok trošak transporta robe od otkupnog mesta do uljare snose same uljare. Odobren je i izvoz koji će teško nadoknaditi već napravljene gubitke.
Kad je reč o gorivu, podsticaj u narednom periodu iznosiće 20 dinara po litru, za 50 litara po hektaru, dok će se premija za mleko za jedan kvartal u 2022. godini povećati na 15 dinara. Dodatno, Vlada se obavezala da u narednom periodu razgovara sa stočarima o merama u ovoj oblasti. Istim dokumentom, poljoprivrednicima je obezbeđen moratorijum na kredite u periodu od 12 meseci.
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije obavestila je Anu Brnabić da neće potpisati tekst koji je predložila udruženjima ratara, zbog podvale nastale prekrajanjem postignutog dogovora. Inicijativa je zatražila od nje da „dobro pročita“ njihove zahteve kako bi mogli da nastave pregovore. U pismu upućenom premijerki se ističe da su se nezadovoljni ratari sklonili s ulica, ali da protest nije završen. Poljoprivrednici kažu da ih je država prevarila, iako je prihvatila da cena suncokreta iznosi 73 dinara po kilogramu. Njihov je zahtev bio da država pomogne da se obezbedi minimalna otkupna cena suncokreta, ali ona na to nije pristala i uljare sada mogu da promene uslove otkupa i da se ta cena od 73 dinara potpuno uruši. „Jedno su nam dali, ali su nam drugo oduzeli“, reći će mnogi od njih, ističući da su, u odnosu na prvobitan dogovor, premije za mleko za dva kvartala smanjene sa 15 na 10 dinara, i to ne trajno već samo za jedan kvartal. Podsticaji za gorivo smanjeni su sa 80 na 50 litara po hektaru. Ispostaviće se da se u Vladi najviše pričalo o suncokretu, koji je bio samo jedna od tema i da je trebalo više pažnje posvetiti subvencijama po hektaru i regresiranoj nafti za poljoprivredna gazdinstva.
Subotičani žele da istraju u zahtevima da ih (petočlanu delegaciju) primi gradonačelnik. Ostaju pri tome da im se otpiše taksa za odvodnjavanje, da se proglasi elementarna nepogoda – suša, kao i da grad formira Krizni štab koji će proceniti nastalu štetu po useve paora u bačkoj ravnici.
Sva je prilika da država i dalje računa na seljakovu vezanost za zemlju i rad na njoj, bez obzira na isplativost. Uostalom, seljak je uvek pomagao državu kad joj je bilo najteže – od hrane do službe u ratu, ne žaleći ni truda ni vlastitog života. Svaku priliku da im adekvatno uzvrati država je propuštala, sitničavo se cenkajući i dogovarajući uglavnom na njihovu štetu, što je i sada bio slučaj. Ne mareći da na taj način ne potkopava samo njihovu sigurnost i egzistenciju već celog društva i države uopšte.

[/restrict]