Државни Кир Јања

Протести пољопривредника

У модерно време сељак не може да опстане без помоћи државе, односно друштва које он храни и снабдева. Наша држава је ту као Кир Јања – много би да узме а мало да да, што је на крају губитак и за једне и за друге

Вековима експлоатисан, прогоњен и презиран, сељак се и у модерно време доживљава као незграпан и заостао чиме је стекао статус последњег на друштвеној скали. Епитети као што су паор или ратар, без обзира на географска одређења (у нашем случају Војводина и Шумадија), нису само обични синоними, већ овештала пежоративна ознака њиховог друштвеног статуса. Иако је гураву прилику, блатњаву и одрпану заменила слика виспреног и знањем снабдевеног сељака који „јаше“ трактор са више стотина „коња“ (испоставиће се да му је то код нас отежавајућа околност) и даље га прати предрасуда примитивне, плашљиве и неорганизоване особе, самим тим и даље погодне за злоупотребу, манипулацију и искоришћавање сваке врсте.
Још прошле године дошло је до драстичног поскупљења хране у целом свету, што се пресликало и на ситуацију у Србији. А ове године, иако је лето, грађани се суочавају са енормним ценама воћа и поврћа. Скок цена горива, вештачког ђубрива, хербицида и других инпута за пољопривредну производњу последњих годину дана мери се десетинама и стотинама процената, стављајући и пољопривреднике у незавидну ситуацију. Кулминација овог стања је уследила забраном извоза житарица и уља у тренутку када су на светском тржишту достигле рекордне цене, додатно штетећи сељаку и обесмишљавајући његову ионако негативну рачуницу.

[restrict]

СЕЉАЧКА БУНА Била је то кап која је прелила чашу па су пољопривредници, они паори и ратари, листом кренули у протесте, али својим средствима за производњу, тракторима пре свега, затварајући магистралне путеве, мостове па и саме градске саобраћајнице. У Срему су тог 9. августа протестне вожње кренуле од Старе Пазове до Батајнице; њихове колеге из Стига затвориле су мост на Великој Морави и магистрални правац који спаја Пожаревац са ауто-путем Е-75; у Новом Саду испред Бановине стигло је првих десетак трактора, а дугачка колона је кренула из Србобрана и других места у Војводини према Новом Саду. Од тада протести пољопривредника су се интензивирали, укључили су се и Шумадинци блокирајући Рачу код Крагујевца, Суботичани, Сомборци, Шиђани и Вршчани…

Многе је то подсетило на демонстрације фармера у Француској и Холандији због строгих ограничења употребе пестицида, хербицида и ђубрива, а у Холандији и одлуке приде да се смањи сточни фонд због његове „штетне емисије азотног оксида и амонијака“. Холандски фармери су блокирали ауто-путеве, просипали балегу и палили сламу а испред холандског Представничког дома сточари су довели две краве и питали: „Коју од ове две треба заклати“, све са алузијом да се ради о одлуци вегана који седе у влади. Француски пољопривредници су довезли тракторе у Париз и Лион, а неки су стигли чак до Тријумфалне капије, где их је полиција опколила. И једни и други су само пример више протеста пољопривредника широм Европе, подстакнутих све већом забринутошћу за опстанак европских пољопривредних традиција и стандарда.
Да је ситуација и код нас озбиљна, показује чињеница да је протесте обишао и министар пољопривреде Бранислав Недимовић, који је окупљеним ратарима у Новом Саду обећао састанак с премијерком Аном Брнабић у наредних 48 сати, као и лагеровање сунцокрета, док не буде боља цена. Он је напоменуо и да је новац предвиђен за јесењу сетву обезбеђен. Испоставиће се да пре изласка трактора на јавне саобраћајнице министар није много марио за писмене поруке ратара и паора, одбијајући сваки разговор и договор с њима.
Па ипак, у Србији није било толико драматично јер за осам дана протеста није било ниједног инцидента, што због дисциплине протестаната, што, како неки кажу, и „владиних тракториста“ међу њима. Биће да је то само наставак оних протеста с почетка године, када су пољопривредници, и онда излазећи својим тракторима на путеве и раскрснице широм Србије, исказивали протест и незадовољство ценама нафте и вештачких ђубрива и тражили од министра пољопривреде да Влада субвенционише нафту и ђубриво, иначе нема ништа од прихране засејаних култура и пролећне сетве нових.
Држава је и тада реаговала на свој начин. Прво је уследила уредба о ограничењу цена основних животних намирница, с могућношћу њеног продужења. Убрзо је дошло и до ограничења цене нафте и бензина, да би министар пољопривреде Бранислав Недимовић најавио и меру помоћи у виду укидања царине од 10 одсто за набавку азотних ђубрива из трећих земаља, односно 400.000 тона из арапских и далекоисточних земаља где ових ђубрива има довољно…
За паоре и ратаре било је то тек „гашење пожара“ које на дужи рок не даје резултате. Главна тачка спорења с државом су, у ствари, субвенције и стимулације које, како кажу, иду страним инвеститорима, као и буџетска средства која иду у непроизводни сектор а најмање у аграр. Једно поређење виспреног сељака заиста боде очи: за помоћ пољопривреди иде мање од три милијарде динара, а за изградњу националног стадиона и откуп права ТВ преноса енглеске Премијер лиге нешто више од 100 милијарди динара. Тако испада да су навијачи много боље прошли од ратара и паора који и даље гледају у небо и неку цркавицу коју им држава удели.
Да оно „гашење пожара“ није дало резултата речито говори податак да је Иницијатива за опстанак пољопривредника крајем јула упутила позив Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде за састанак како би се заједнички решавала сва отворена питања у сектору пољопривреде. Иако је, како кажу, у ресорном министарству начелно постојала заинтересованост, до састанка није дошло. Министарство је телефонски обавестило Иницијативу да министар Недимовић није у могућности да им одговори на спорна питања. Овим је, како сматрају у Иницијативи за опстанак пољопривредника, пређена црвена линија, па је управни одбор ове организације донео одлуку да организује протесте без обзира на даља поступања Министарства.

КАМЕЊЕ У КАЉАЧАМА За пољопривреднике су неприхватљиве тренутна откупна цена сунцокрета, набавна цена горива и свеопшта небрига државе за услове у којима раде. Незадовољни фармери траже откупну цену сунцокрета од 700 евра по тони, оптужујући Владу да је забранила извоз уља у тренутку када је цена била највиша, и да сада надокнади разлику у цени ако уљаре не желе толико да плате сировину. Други захтев односи се на укидање акцизе за гориво за количину до 100 литара по хектару, а трећи је укидање забране извоза житарица и уља. Чуо се и захтев да држава прогласи елементарну непогоду због велике суше у целој земљи…
Подсетимо, цена пшенице се кретала око 390 евра по тони, сунцокретовог уља у литарском паковању 3,5 евра по литри. Како је извоз усева из Украјине и Русије месецима био у застоју, наши извозници су лако нашли купца за свих 600.000 тона преосталог вишка пшенице прошлогодишњег рода, односно 80.000 тона уља. Али држава се определила за забрану извоза и то баш у предизборно време, што је у широкој популацији створило утисак да држава води бригу о својим грађанима иако је та мера осујетила реализацију великих послова за српски аграр. Због забране извоза није било ни очекиваног прихода.
Уследио је и овогодишњи род, па се у силосима, поред 0,6 милиона тона прошлогодишњег нашло и 3,2 милиона тона новог рода. А за домаће потребе било је довољно 1,4 милиона тона. Затим је уследио пад цена на берзама – 300 евра по тони, да би се купци додатно проредили чекајући још нижу цену. Слично је с уљем, преостао је непродат велик прошлогодишњи вишак. Услед суше, овогодишња жетва је већ почела и са 250.000 хектара се очекује око 725.000 тона сунцокрета, од чега ће уљаре исцедити око 225.000 тона јестивог уља. На српском тржишту годишње се прода око 80.000 тона, остало се извезе.
Додатна невоља – дуготрајна суша и незапамћена јара катастрофално су умањили род кукуруза, основног усева на српским њивама – уместо прошлогодишњих 7,8 милиона тона, ове године је питање хоће ли бити и 3,5 милиона, док су домаће потребе око 4,2 милиона тона. А подбацили су и шећерна репа, сточна храна, кромпир, парадајз…
Све поменуто је тешко надокнадити, па је сељак скоро преко ноћи постао сиромах и поред моћних трактора у дворишту које им држава сада спочитава (наводно су их купили уз издашне државне субвенције). Једино му је преостао протест и захтев да му држава надокнади штету у којој је и сама прилично учествовала.
Ипак, после осмодневних протеста и низа преговора представници пољопривредника су постигли договор с Владом Србије и трактори су се, поново, с улица вратили на њиве. Договор је постигнут у свим тачкама које су ратари тражили, мада им нису сви захтеви у потпуности испуњени, што ће изазвати нове варнице наводно усаглашених преговарача. Влада је предложила коначну цену сунцокрета пољопривредним произвођачима од 73 динара по килограму, а исплата је договорена до 15. октобра текуће године, преноси РТС. Истим договором, ограничена је маржа посредника на максимум 2,6 динара, док трошак транспорта робе од откупног места до уљаре сносе саме уљаре. Одобрен је и извоз који ће тешко надокнадити већ направљене губитке.
Кад је реч о гориву, подстицај у наредном периоду износиће 20 динара по литру, за 50 литара по хектару, док ће се премија за млеко за један квартал у 2022. години повећати на 15 динара. Додатно, Влада се обавезала да у наредном периоду разговара са сточарима о мерама у овој области. Истим документом, пољопривредницима је обезбеђен мораторијум на кредите у периоду од 12 месеци.
Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије обавестила је Ану Брнабић да неће потписати текст који је предложила удружењима ратара, због подвале настале прекрајањем постигнутог договора. Иницијатива је затражила од ње да „добро прочита“ њихове захтеве како би могли да наставе преговоре. У писму упућеном премијерки се истиче да су се незадовољни ратари склонили с улица, али да протест није завршен. Пољопривредници кажу да их је држава преварила, иако је прихватила да цена сунцокрета износи 73 динара по килограму. Њихов је захтев био да држава помогне да се обезбеди минимална откупна цена сунцокрета, али она на то није пристала и уљаре сада могу да промене услове откупа и да се та цена од 73 динара потпуно уруши. „Једно су нам дали, али су нам друго одузели“, рећи ће многи од њих, истичући да су, у односу на првобитан договор, премије за млеко за два квартала смањене са 15 на 10 динара, и то не трајно већ само за један квартал. Подстицаји за гориво смањени су са 80 на 50 литара по хектару. Испоставиће се да се у Влади највише причало о сунцокрету, који је био само једна од тема и да је требало више пажње посветити субвенцијама по хектару и регресираној нафти за пољопривредна газдинства.
Суботичани желе да истрају у захтевима да их (петочлану делегацију) прими градоначелник. Остају при томе да им се отпише такса за одводњавање, да се прогласи елементарна непогода – суша, као и да град формира Кризни штаб који ће проценити насталу штету по усеве паора у бачкој равници.
Сва је прилика да држава и даље рачуна на сељакову везаност за земљу и рад на њој, без обзира на исплативост. Уосталом, сељак је увек помагао државу кад јој је било најтеже – од хране до службе у рату, не жалећи ни труда ни властитог живота. Сваку прилику да им адекватно узврати држава је пропуштала, ситничаво се ценкајући и договарајући углавном на њихову штету, што је и сада био случај. Не марећи да на тај начин не поткопава само њихову сигурност и егзистенцију већ целог друштва и државе уопште.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *