Зечевизија – Корчагин поново јаше: Деконструкција мита о Ужичкој републици

Поводом телевизијске серије Време зла

Ову разуђену и сложену повест – социјалну и литерарну метафору о успону и паду Србије од пре Првог до почетка Другог светског рата – развио је Ћосић у широку историјску фреску од једне тетралогије (Време смрти) и једне трилогије (Време зла) које није било лако пренети на мали екран, тим пре што је ова екранизација из непознатих разлога прескочила најважнији, најбољи (и најфилмичнији) део Ћосићевог штива, онај који се односи на победу и голготу Србије 1915. године, остављајући га „за касније“

Тек у последње две епизоде недавно емитоване ТВ серије Време зла (United media – РТС) догодио се известан преокрет у односу на слабу и конфузну адаптацију романа из трилогије Грешник – Отпадник – Верник Добрице Ћосића. Финале ове серије догађа се у јесен 1941. у Западној Србији пред пропаст народног устанка против немачког окупатора при чему се сплићу судбине „породичне саге“ потомака Аћима Катића, радикалског првака моравске Србије у XIX и XX веку. Ову разуђену и сложену повест – социјалну и литерарну метафору о успону и паду Србије од пре Првог до почетка Другог светског рата – развио је Ћосић у широку историјску фреску од једне тетралогије (Време смрти) и једне трилогије (Време зла) које није било лако пренети на мали екран, тим пре што је ова екранизација из непознатих разлога прескочила најважнији, најбољи (и најфилмичнији) део Ћосићевог штива, онај који се односи на победу и голготу Србије 1915. године, остављајући га „за касније“. О свему овоме писали смо опширније у прошлом броју, напоменувши да драмски преокрет овде настаје касно, чиме до изражаја долази низ других слабости серије. Ова задоцнела драма згужвана је у две последње епизоде серије, које приказују пад тзв. Ужичке републике, територије коју је контролисао партизански, тј. комунистички део српских устаника од 21. септембра до 29. новембра (дакле око 60 дана) 1941. године: кратко и недовољно да се прикажу најважнији тренуци једне велике драме. Иако збрзано и збуњено, ова прећутана историја ипак је, први пут пред нашим очима, ма и невешто, открила апсурде и злочине једне – комунистичке – стране у српском грађанском рату. Педесет година је службена историја Титове Југославије свим средствима градила мит о херојству и слободарским тековинама црвене „Ужичке републике – једине слободне територије у целој поробљеној Европи“, низале су се прославе, комеморације, споменици, ораторијуми па и филмски спектакл под овим насловом, са певањем и много пуцања. Цела авнојска Југославија ритуално се клањала једном идеолошком конструкту, који је, у стварности, започео преваром, а завршио непотребном погибијом јуначких Ужичана и ужасним масакром остављених партизанских рањеника на Златибору. Све је то описао сведок, учесник и писац Добрица Ћосић у петој глави свог романа Верник, док од Титове смрти ову драму документује и наша савремена историографија.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.