ŠTA SU SANKCIJE RUSIJI DONELE ZAPADU?

Piše NEBOJŠA BABIĆ

Prema američkom novinaru Majklu Bahteru, Rusija je već od samog početka koristila zanimljive ekonomske taktike, namamila sve na tanak led i već u martu zaradila više od 20 milijardi dolara u samo nekoliko dana. Plus, vratila je oko 30% deonica vlastitih monopolista

Putin je prevario i Evropsku uniju i Ameriku, i to maestralno. Pred celim svetom svirao je po svojim notama i svi su plesali na njegovu muziku“, naveo je Baxter. Prethodno je deo deonica energetskih kompanija pripadao stranim investitorima, Amerikancima i Evropljanima, a to je značilo da gotovo polovina prihoda od industrije nafte i gasa nije išla u rusku riznicu već na račune „finansijskih ajkula“ Evrope.
Zbog situacije na Krimu, rublja je počela naglo da pada, ali Centralna banka nije učinila ništa da podrži kurs rublje. Kružile su čak i glasine da Rusija jednostavno nema rezerve valuta kojima bi poduprla kurs rublje. Ove glasine i Putinove izjave da je spreman da zaštiti ruskojezično stanovništvo Ukrajine dovele su do velikog pada cena deonica ruskih energetskih kompanija, a „finansijski morski psi“ počeli su da stavljaju deonice na prodaju sve dok ih se potpuno nisu rešili. Putin je čekao celu sedmicu i samo se smeškao na konferencijama za novinare, a kad je cena pala ispod unapred predviđenog nivoa, dao je naredbu da se na sve moguće načine kupuju deonice od Evropljana i Amerikanaca u isto vreme. Kad su „finansijski morski psi“ shvatili da su prevareni, već je bilo prekasno. Deonice su bile u rukama Rusije. Ne samo da je Rusija tih dana zaradila više od 20 milijardi dolara već je Rusija kao država vratila i deonice svojih kompanija.
Sada prihodi od nafte i gasa neće ići u inostranstvo, nego će ostati u Rusiji, rublja raste sama od sebe, a ruske zlatne i devizne rezerve ne moraju se trošiti na njenu potporu, dok su „finansijski morski psi“ Evrope ostali prevareni. Rusi su u nekoliko minuta kupili deonice koje donose milijarde dolara za ništa i ostavili zapadne lešinare bez prihoda od nafte i gasa. Nikada u istoriji berze nije bilo tako briljantne operacije.
I pre početka operacije u Ukrajini bilo je jasno da Putin i njegov tim imaju dva važna cilja. Jedan je vojni i treba postići neutralni status Ukrajine, ali i nacionalizovati ruske elite, postići zabranu izvlačenja novca u ofšor-oaze i začepiti usta ruskim liberalima. Kao što vidimo, ruski se ciljevi uspešno ostvaruju. Uvedena je zabrana izvoza deviza iznad 10.000 dolara iz Rusije, zabrana pripisivanja kamata i dividendi na inostrane račune, a uvedeno je pravilo da ruske kompanije moraju prodati državi 80% svoje devizne zarade. Blokirane su i internet-stranice nekih medija u vlasništvu liberala. U pozadini pada cena deonica ruskih kompanija, Mušustinova vlada je izdvojila sredstva iz Fonda nacionalnog blagostanja i koristi situaciju da otkupljuje rusku imovinu od stranaca za sitniš.

ŠTA JE DOBILA EU? Kao što vidite, Rusi u potpunosti koriste situaciju i upravljaju njome. A šta je Evropska unija dobila sankcijama Rusiji? Apsolutno ništa. Dapače, samo je na gubitku, a sa savetima da se manje kupamo, manje koristimo klimu ili grejanje, a uskoro i da manje jedemo, sve se pretvara u grotesku evropskih vlada i kancelara, izgubljenih u svemu. Zabranili su letove u EU i rad svojih avio-kompanija. Rusi su odgovorili zabranom letova iznad Rusije. Sada Evropljani i Britanci, kako bi leteli u Aziju, moraju praviti veliku obilaznicu, što će ih više koštati. Ali američki Boing nije uveo takve sankcije i nastaviće da posluje, uzimajući tržišni udeo i profit od glupih Evropljana, kojih sam, nažalost i ne mojom voljom, i sam deo. Takođe, za ruske letove će domaća avijacija dobiti dosad neviđen podsticaj. Umesto kupovine stranih aviona pomoć će dobiti domaći proizvođači civilnih aviona i avio-motora.
Prekinuta je veza sa sistemom SWIFT za niz ruskih banaka. A kako će EU platiti naftu, gas i đubriva? Ovde treba podsetiti da je Ukrajina, koju su Evropljani izgubili, veliki, iako ne najvažniji, izvoznik žitarica u svetu. Ali za Evropsku uniju je jedan od najvažnijih. Pa, šta će Evropljani bez gasa, đubriva i žitarica iz Ukrajine? Čak i ovo što su Rusi upravo oslobodili s povlačenjem sa Zmijskog ostrva neće biti dovoljno, jer su mnoge žitnice sada u rukama poljoprivrednika i preduzeća koji rod planiraju da izvoze preko novoosnovanih filijala na Krimu.
Zabranili su izvoz svojih automobila u Rusiju. Pa što? U svetu postoji mnogo proizvođača automobila i mogu birati. Ali Evropljani ovom zabranom uništavaju svoju industriju. Štaviše, Rusija i sama ima od čega da pravi avione i automobile, jer je najveći dobavljač titanijuma i paladijuma na svetskom tržištu. A ako im kao odgovor zabrane izvoz te robe, od čega će onda Evropljani praviti svoje avione i automobile? Takođe su zabranili emitovanje ruskih kanala u Evropi. Tako se dogodilo da je Zapad uvek bio propagandno jači, a Rusija je jača realno. I sada, kada kao odgovor na zabranu emitovanjaa ruskih kanala, tamošnje vlasti zabranjuju zapadne izvore, a tu su Dojče vele, Bi-Bi-Si, Radio Slobodna Evropa i mnogi drugi, šta će na kraju rezultirati manjim brojem idiota i „pete kolone“ u samoj Rusiji. Zapravo su na dobitku.
Takođe vredi istaći rast cena gasa u Evropi nakon početka operacije u Ukrajini s 900 na 1.400 dolara. Kao i rast cena nafte na više od 100 dolara po barelu. Ovom rastu cena dodajte nove zakone, prema kojima se ta dobit više neće moći akumulirati u inostranstvu.
I dolazimo do jednostavnog zaključka da su od sankcija Rusi samo profitirali, tako da EU i Zapad uopšte i dalje mogu održavati ovakvo stanje, ali se Rusija definitivno neće povući, kako su se nadali evropski političari, plašeći ih sankcijama. Računica je bila više psihološka i pokušalo se zastrašiti rukovodstvo Ruske Federacije, izvršiti pritisak na prozapadne elite kako bi se uticalo na Vladimira Putina i njegov tim. I naravno, pokušalo se zastrašiti rusko stanovništvo padom životnog standarda, zabranom turizma i popularne robe široke potrošnje. Ali u stvarnosti, Evropa će uskoro morati da ukine te sankcije, jer će se u protivnom evropska ekonomija suočiti s potpunom katastrofom, i to na svim ekonomskim poljima odjednom.
Pragmatični Amerikanci, namećući selektivnije sankcije, jednostavno će istisnuti evropske kompanije s tržišta. Evropa će, nakon što je izgubila izvoz žita iz Ukrajine i snabdevanje gasom i đubrivom iz Rusije, početi da oseća stvarnu glad. Dodajmo ovome da je čak i pre ruske operacije u Ukrajini u EU zatvorena polovina preduzeća za proizvodnju veštačkog đubriva. To je posledica sulude politike Zelenih. Tako visoka cena gasa učiniće evropsku robu skupom i nerentabilnom. Zabrana određenih proizvoda zadala bi dvostruku štetu. To bi bila potpuna katastrofa za Evropu, pa je verovatnije da će sankcije imati emocionalno zastrašujući efekat kako bi EU pokušala da zadrži Ukrajinu u svojoj sferi uticaja, iako će od Ukrajine ni za šta ili za staro oružje nastaviti da prima žito, metale i, naravno, jeftinu radnu snagu – Ukrajince kao roblje.
Ali umesto zastrašivanja, pokazalo se upravo suprotno. Vođstvo Ruske Federacije iskoristilo je situaciju u interesu nacionalizacije privrede, a Evropljani su sami sebi pucali u nogu. Sankcije takođe nisu imale uticaja na tok operacije u Ukrajini. Ukrajina će biti oslobođena. Sam pokušaj zastrašivanja vođstva Ruske Federacije i građana pokazao se kao greška. Bilo je potrebno u početku, čak i pre početka operacije, podržati ruske zahteve za garancijama sigurnosti. A sada su setva i izvoz žitarica u Evropu ugroženi, gasni transportni sistem Ukrajine mogao bi da strada zbog neprijateljstava, a Amerikanci definitivno neće propustiti trenutak da iskoriste da svoje kompanije nametnu na štetu evropskih.

OTVARANJE DRUGOG FRONTA I danas, više od četiri meseca i šest paketa sankcija EU protiv Rusije, Amerika na NATO samitu čini potpuno iracionalni potez i defakto objavljuje rat Kini. Ali Sjedinjene Države našle su se u zamci u koju su same namamile Rusiju. Kineski novinari su izneli te zaključke. Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena stavila je na crnu listu pet kineskih firmi pod izgovorom da navodno podržavaju ruski vojnoindustrijski kompleks. Istog dana, 20 drugih entiteta povezanih s Kinom takođe je stavljeno na crnu listu SAD zbog pomoći Iranu. Prema kineskim stručnjacima, SAD uvođenjem sankcija same sebe teraju u zamku. O tome izveštava „Global tajms“: „Ovo je prvi put od početka ukrajinske krize da su Sjedinjene Države preduzele akciju protiv kineskih organizacija u vezi s poslovima vezanim uz Rusiju“, kažu stručnjaci iz Kine.
Autori „Global tajmsa“ naveli su da je uvođenje jednostranih sankcija protivzakonito sa staništa međunarodnog prava. Međutim, Sjedinjene Države još uvek pribegavaju ovom alatu i to prilično često. Ova situacija je vrlo indikativna, američke elite i dalje smatraju moderni svet džunglom, gde Sjedinjene Države igraju ulogu najljuće zveri. „Međutim, svet više nije džungla. Brz razvoj političke civilizacije, ekonomska globalizacija i multilateralizam sprečavaju Sjedinjene Države da zadrže svoju hegemoniju. Sve više zemalja ignoriše američke trikove, a sposobnosti Sjedinjenih Država sve više počinju da zaostaju za njihovim ambicijama“, navode analitičari kineskog časopisa. U Kini su uvereni da će se nametanje sankcija na kraju okrenuti protiv Sjedinjenih Država i naneti im štetu. To potvrđuje i situacija s Rusijom, kojoj su američki političari i njihovi partneri iz niza drugih zemalja uveli nekoliko paketa ograničenja. Zbog toga se Zapad našao u zamci u koju se sam uterao. „Sankcije protiv Rusije od strane Sjedinjenih Država i njihovih pristalica dosegle su političku granicu, ali nisu imale očekivani efekat. Umesto toga, upali su u zamke koje su sami iskopali Rusiji“, smatraju kolumnisti „Global tajmsa“.
Sjedinjene Američke Države i njihovi partneri su svojim sankcijama nameravali da nanesu ozbiljnu štetu ruskoj privredi, ali su na kraju i sami upali u zamku pripremljenu Ruskoj Federaciji i suočili su se s naglim porastom cena energije i hrane. Mnoge su države danas prisiljene da žive u stanju ekonomskog haosa uzrokovanog upravo sankcijama protiv Rusije, a da u samoj Ruskoj Federaciji nema nekih većih potresa, osim što „nedostaje“ proizvoda poput francuskih parfema, hamburgera Mekdonaldsa i sličnih. Sjedinjene Države ne mogu ni smanjiti ruske prihode od nafte, a Moskva je upravo preuzela 100% udela u projektu Sahalin 2, što se pravda sankcijama nametnutim Rusiji i ruske će vlasti odlučivati koje strane kompanije mogu da posluju u zemlji, a koje ne. „Ruski dekret zapravo vrši eksproprijaciju stranog udela u koncernu Sahalin enerdži investment, što je dodatna eskalacija već postojećih napetosti“, navela je Lusi Lilen, glavna analitičarka iz konsultantske firme „Vud Mekenzi“.
Mnoge zapadne firme već su otišle iz Rusije, dok su druge najavile odlazak, ali potez ruskog predsednika Vladimira Putina dodatno komplikuje već ionako složen proces onima koji žele da odu. Moskva priprema zakon, koji bi uskoro mogao biti usvojen, a koji bi omogućio državi da zapleni imovinu zapadnim kompanijama koje odluče da se povuku. Ruski predsednik Vladimir Putin podigao je uloge u ekonomskom ratu sa Zapadom, uredbom kojom preuzima punu kontrolu nad naftnim i gasnim projektom Sahalin 2 na ruskom dalekom istoku, što je potez koji izbacuje „Šel“ i japanske investitore.
I posljednja vest je da je „Gazprom“ odbio da isplati dividende za rekordnu 2021. godinu. Ali vlasnik je i ruska država, koja je ostala bez tog novca. U obliku dividende država bi od „Gazproma“ mogla da dobije 200 milijardi više, ukupno 624,6 milijardi rubalja. No umjesto toga, država, kao glavni deoničar od 50,2 posto deonica, sama je sebe uskratila za taj novac. No još uvek može dobiti „svoje“ u krnjoj verziji i na drugi način, kroz povećanje poreza. Ispada da je država dopustila „Gazpromu“ da zadrži oko 200 milijardi rubalja za sebe, plus još 622 milijarde rubalja na štetu ostalih deoničara koji su izgubili dividende. Ukupan iznos isplate dividende trebao je da bude 1,244 biliona rubalja. Od toga je „Gazprom“ uspeo da zadrži više od 800 milijardi rubalja.
Deonice „Gazproma“ tokom trgovanja 30. juna odmah su pale za 32%, na 202 rublje, samo nekoliko minuta nakon što je kompanija objavila da su njeni deoničari odlučili da neće isplatiti dividendu za 2021. godinu. Pre ove vesti „Gazpromove“ deonice su vredele više od 310 rubalja. Ako i dalje budu padale, što je možda i cilj ruskih vlasti, ruska će država otkupiti sve „za šaku dolara“ i postati apsolutni vlasnik najpoznatijeg gasnog diva u svetu, sve zahvaljujući, i ovde, sankcijama kojima je cilj bio da slome rusku ekonomiju, sruše Putina i na vlast dovedu prozapadne liberale. Na veliku žalost Zapada, ništa od toga se neće dogoditi.

Preuzeto sa bloga Nebojše Babića „Altermainstreaminfo“