Šifra „127E“

Da li je u pitanju samo tradicionalna podrška Zapada Prištini, ili nam se sprema proksi rat na Kosmetu?

Novo podizanje temperature na Kosovu i Metohiji počelo je neočekivanom odlukom Prištine da zabrani srpske lične karte i nakon 30. septembra ukine važenje registarskih oznaka sa imenima srpskih gradova, uz najavu da će nakon tog roka ta vozila biti oduzimana. Ova zamisao će biti administrativna inicijalna kapisla za seriju nasilja i sukoba s golorukim srpskim narodom, koji neće tek tako prihvatiti nezakonitu odluku da kroz ličnu kartu silom postanu „državljani Kosova“, niti će dozvoliti oduzimanje lične imovine.

RASKRINKAVANJENije to samo „ozakonjeni“ atak na srpsku imovinu nego i na ličnu i kolektivnu bezbednost. Neko umesto pregovora i dogovora želi sukobe s teškim posledicama i potpunu destabilizaciju regiona. Nije strašno ako je u pitanju samo prištinski premijer Aljbin Kurti, jer on sam, bez pomoći vodećih država NATO-a, te planove ne može ostvariti.
Predsednik Aleksandar Vučić je u svom (nikad žešćem) obraćanju javnosti potpuno raskrinkao strani faktor, pre svega zemlje Kvinte, ali i Kurtija, i otvoreno im dao do znanja da zna šta rade i šta im je cilj. Ovakvo obraćanje je najbolja preventiva, zato što obično, kada su takvi podli planovi otkriveni pre početka realizacije, od njih se odustaje ili se odgađaju.

UDAR NA ŠTRPCE Nije samo snažna i sve otvorenija podrška sa Zapada razlog zašto je Kurti postao veoma nestrpljiv u nameri da napravi haos nego i propagandna priprema zapadne javnosti za nekakvu završnu akciju eliminacije Srba s KiM. Zbog odbijanja da Rusiji uvede sankcije, Srbija se prikazuje kao produžena ruka Moskve, a koja ima zadatak da destabilizuje Balkan. Tako se napadi svake vrste na Srbiju, pre svega oni drastični hibridni, predstavljaju kao preventiva bezbednosti država u njenom okruženju i Prištine. Tu klimu, stvorenu propagandom, Kurti želi da iskoristi kako bi u senci događaja u Ukrajini bar deo neviđenih hibridnih pritisaka kolektivnog Zapada preusmerio i na Srbiju. To bi stvorilo uslove za „konačno rešenje kosovskog pitanja“. Zamisao je prosta – ako se već Srbi sa KiM ne mogu pridobiti pretnjama, raznim obećanjima, pa ni novcem, treba ih proterati i potpuno etnički počistiti. Sastavni deo plana je administrativni potez koji omogućava široku primenu oružane sile koja će pokrenuti egzodus.
Zato, dok se očekivalo da će nasilje početi početkom oktobra, Kurti je krenuo odmah. I nije to jedino iznenađenje. Do sada su sve oružane avanture bile usmerene prema severu Kosova gde su srpske sredine prikazivane kao leglo kriminala, a ova najnovija akcija je usmerena na opštinu Štrpce. Oružana formacija od 35 vojnika (nisu to više policajci, iako su pripadnici Rosu), zastrašujuće opremljena i naoružana modernim automatskim oružjem, oklopnim vozilima blokirala je sve prilaze opštini i upala u određene institucije, smišljeno odabrane kako bi efekat pritiska i zastrašivanja stanovništva bio što veći.
Između ostalog, upali su u jedinu televiziju na srpskom jeziku, i, zamislite, u osnovnu školu.
Što je povod za oružani upad besmisleniji, to su poruke Srbima jasnije. Povod je uklanjanje nekoliko video-kamera koje su instalirane 2013. godine i koje već pet-šest godina nisu u funkciji. Da su kamere stvarno bile cilj, to su mogla skinuti dva obična policajca bez dugog oružja, ali cilj je upravo zastrašivanje naroda i poruka da se na tome neće stati, da nisu bezbedni ni oni, ni njihova deca, ni imovina, da nema ko da ih zaštiti i da im ostaje samo jedna mogućnost: da odu s „Kosova“. Kao i sve dosadašnje oružane provokacije, i ova je tempirana u rano jutro, na veliki srpski praznik kada se u Štrpcu održava vašar, što dopunski višestruko povećava efekte oružanog nasilja.

[restrict]

BRITANSKE INICIJATIVE Najveća opasnost od rata je tamo gde Britanci pokreću „mirovne inicijative“.
Srbi na Balkanu duboko zaziru od aktivnog britanskog prisustva jer su brojni istorijski primeri da je to redovno značilo sukobe, pa i rat. Redovno su pod maskom raznih mirovnih inicijativa činili suprotno i podsticali destabilizaciju i strahote. Zato njihovo sadašnje posebno interesovanje za Balkan, nakon bregzita i distanciranja od EU, izaziva zebnju. Svi vide da je to prisustvo antisrpsko, ali još niko ne može do kraja da prozre njihove konkretne planove, sem što se tamo gde povećavaju svoje prisustvo već oseća miris baruta.
Došli su da Srbima nameću rešenja silom i zato sve što dođe sa Ostrva miriše na vojno – njihov visoki predstavnik za Balkan koji nikome nije potreban niti ga je ko tražio je vojnik i obaveštajac, maršal Stjuart Pič, zatim tu su novi britanski vojni kontingenti, kako na KiM, tako i u BiH, i razne specijalističke vojne ekipe, uglavnom za hibridno ratovanje, kao i iskusni obaveštajni timovi.
Na Kosmet je još krajem 2021. godine ponovo došao bataljon Gurki, specijalne britanske vojne formacije koja se inače šalje tamo gde se očekuju sukobi. Oni su tu već bili 1999. godine, takođe u sastavu Kfora, kada su se najveća stradanja srpskog naroda dogodila upravo u britanskoj zoni odgovornosti. Više je Srba poginulo i stradalo na tom delu KiM kada su Britanci preuzeli brigu o njihovoj bezbednosti, nego za vreme rata.
Postoji jaka sumnja da su upravo britanski pripadnici Kfora uništavali dokaze prilikom terorističkog napada na autobus „Niš ekspresa“ kod Podujeva, kada je ubijeno 12 (među njima i dečak od dve godine Danilo Cokić) a ranjeno 43 Srba od kojih su neki kasnije umrli od posledica ranjavanja. Dvojica Britanaca su uništila video-zapis koji je snimila švedska pratnja autobusa, i ekspresno su vraćeni u V. Britaniju, gde su bili nedostupni za istragu.
Šta drugo sada od njih očekivati, sem pristrasnosti i novih prljavih akcija? Maršal Pič je potpuno ogolio svoje stavove i namere još kada je rekao „da Kosovo ima suvereno pravo da ne dozvoli srpske izbore na svojoj teritoriji“, tako da nakon toga nijedna njegova izjava ili stav Srbe ne iznenađuju.

PODRŠKA UKRAJINI Britanci su najagresivniji član NATO-a i kolektivnog Zapada kada je u pitanju raspirivanje rata u Ukrajini i naoružavanje ukrajinske vojske, do te mere da su na meti Rusije ispred Amerikanaca. Efikasno uništavanje ruske oklopne tehnike na početku specijalne vojne operacije u Ukrajini najviše je produkt britanskih ekspertskih vojnih procena. Oni su predložili koje će naoružanje i kakva taktika biti najefikasniji, način preobuke ukrajinske vojske na nova oružja, angažovanje „dobrovoljaca“, i instaliranje instruktora i savetnika.
Čini se da su upravo njihovi vojni eksperti na licu mesta, na bojištu, izabrali najefikasnije protivoklopno oružje za takve uslove – lake prenosne protivtenkovske sisteme „Džavelin“ i NLAV. Posebno zabrinjavaju prilično pouzdane informacije da je deo tog efikasnog i modernog oružja koje Britanci isporučuju Ukrajini tajno završio na „Kosovu“. Britanci to demantuju, ali to nikako ne treba uzeti zdravo za gotovo jer njihovi avioni sleću na aerodrom Slatina kod Prištine pod opravdanjem snabdevanja njihovih pripadnika Kfora. Sadržaj tereta tih aviona, naravno, niko ne kontroliše. Svakako da britanski, ali i ostali zapadni eksperti prave procene kakvo oružje bi bilo najefikasnije protiv srpske vojske i policije ako bi došlo do novog sukoba na KiM.

PROKSI RATOVANJE Kako to obično biva, američko istraživačko novinarstvo često otkrije istinu i lansira bombastične afere o stvarima koje ceo svet zna, a samo su za njih velika tajna – da Pentagon i američke obaveštajne službe izvode prljave i podmukle tajne akcije u mnogim regionima sveta. Ovoga puta otkrili su tajno ovlašćenje koje je Kongres još pre dve decenije dao Ministarstvu odbrane da vodi proksi ratove širom sveta. Da apsurd bude veći, Kongres je dao ovlašćenje u koje većina kongresmena nema pravo uvida, pod obrazloženjem tajne borbe protiv terorizma. Tajne akcije se vode pod šifrom „127e“ i malo ko od kongresmena zna šta to uopšte znači.
I do tada su američki specijalci mogli da sarađuju sa stranim snagama, koje mogu biti i neregularne, ali je novina u tome da po ovom aktu one slušaju naređenja Vašingtona i ostvaruju američke interese. To je prva zvanična potvrda američkog proksi ratovanja.
I dok se američki novinari čude, „čuj, neregularne snage“, nama je dobro poznato da je to rutinska praksa američkih aktivnosti na Balkanu tokom prošlih decenija, a kamoli u Aziji i Africi, gde se sve to može daleko lakše prikriti.
Program omogućava Amerikancima da naoružavaju, obučavaju strane snage i obezbeđuju im obaveštajne podatke. Međutim, formulacija u tajnim aktima koja asocira na vođenje „proksi ratova“ je sasvim jasna. Kroz ovlašćenja „127e“ predviđeno je da partnerske snage prate naređenje Vašingtona i izvode misije protiv neprijatelja SAD kako bi se ostvarili američki interesi, služeći tako kao posrednička (proksi) vojska Pentagona. Samo od 2017. do 2020. realizovana su 23 takva programa, a Kongres ne zna čak ni identitet tih tajnih snaga preko kojih su SAD vodile proksi ratove.

FAKTOR IZ SENK EU prošlosti, za vreme građanskih ratova na prostoru bivše SFRJ često smo se pitali da li mi to ratujemo protiv Hrvatske ili Amerike, da li se rat vodi protiv albanskih separatista ili protiv Amerike, i da li se rat vodi protiv bošnjačkog unitarizma BiH ili protiv Amerike.
Uvek su SAD bile tu u senci kao moćan faktor i partner srpskih protivnika u svim ratovima. Znači, i te kako se znalo da oni posredno učestvuju, iako se nije znalo da su to tajne akcije pod nekom šifrom, možda baš pod tom „127e“.
Ako su te tajne akcije po svetu sada otkrivene i ako su još žive, znači da opasnost nije prošla i da američko proksi ratovanje preko tuđih leđa nije prestalo. S tim što, kada se govori o Amerikancima, ne treba zaboraviti da su oni i Britanci dve bratske države, bratske vojske i bratske obaveštajne službe. Jedino se oni uvek i potpuno razumeju i uvažavaju. Zato činjenica da Britanci danas vode glavnu reč o pitanju vojnih priprema na „Kosovu“ ništa posebno ne znači, sem da je bratstvo i dalje na snazi. Tako, dok Britanci rade na vojnim pripremama, Amerikanci preko ambasadora Kristofera Hila mogu da nas zamajavaju dobrim namerama.

KOORDINISANA AKCIJA Imajući sve to u vidu, i te kako imamo razloga da razmišljamo u pravcu da je neka vrsta proksi rata protiv Srbije sasvim moguća. Svima je već jasno da je proksi rat NATO-a protiv Rusije prisutan u Ukrajini i da se vodi preko leđa ukrajinske vojske i ukrajinskog naroda.
Velikim silama, posebno državama Kvinte koje spominje i predsednik Vučić, nije problem da situaciju u Ukrajini preslikaju na KiM, jer lokalna balkanska antisrpska propaganda od samog početka sukoba u Ukrajini aktivno deluje upravo u tom pravcu. Da je zajednička koordinisana akcija između lokalnih NATO satelita, same alijanse i institucija EU u toku, jasno se vidi. Svi od Srbije traže isto, obostrano priznanje sa lažnom državom „Kosovo“ i uvođenje sankcija Rusiji. Ako to uporno traže a unapred znaju da to Srbija neće prihvatiti, znači da postoji drugačiji, tajni plan disciplinovanja i pokoravanja Srbije. To može biti proksi rat pod šifrom „127e“ za koji postoje odobrenje, snage i sredstva, a na čijem potpaljivanju Aljbin Kurti uveliko radi.
Ako plan za pokretanje proksi rata koji bi po svim elementima oslabio Srbiju uopšte postoji, Kurti je dobro procenio (ili mu je neko sa Zapada pomogao) da treba udariti na tri ključna elementa kako bi se pokrenuo novi, definitivni egzodus Srba. To su egzistencija, lična i kolektivna bezbednost, i imovina. Osnovna ideja jeste da se Srbija provocira sve drastičnijim nasiljem nad Srbima na KiM do nivoa kada će morati da reaguje oružanom akcijom da bi zaštitila svoj narod od pogroma i egzodusa.
Propaganda je spremna da tada Srbiju proglasi za agresora na sopstvenoj teritoriji i produženu ruku Moskve koja ugrožava mirne narode na Balkanu. Jedini način odbrane od ove vrste opasnosti podrazumeva blagovremeno raskrinkavanje, kao što je to učinio predsednik Vučić, edukacija građana i jačanje odbrambene sposobnosti Srbije koja bi za svakoga bila respektivna sila, gde bi prva ozbiljna mera moralo da bude uvođenje redovnog služenja vojnog roka.

[/restrict]