Да ли је у питању само традиционална подршка Запада Приштини, или нам се спрема прокси рат на Космету?
Ново подизање температуре на Косову и Метохији почело је неочекиваном одлуком Приштине да забрани српске личне карте и након 30. септембра укине важење регистарских ознака са именима српских градова, уз најаву да ће након тог рока та возила бити одузимана. Ова замисао ће бити административна иницијална каписла за серију насиља и сукоба с голоруким српским народом, који неће тек тако прихватити незакониту одлуку да кроз личну карту силом постану „држављани Косова“, нити ће дозволити одузимање личне имовине.РАСКРИНКАВАЊЕНије то само „озакоњени“ атак на српску имовину него и на личну и колективну безбедност. Неко уместо преговора и договора жели сукобе с тешким последицама и потпуну дестабилизацију региона. Није страшно ако је у питању само приштински премијер Аљбин Курти, јер он сам, без помоћи водећих држава НАТО-а, те планове не може остварити.
Председник Александар Вучић је у свом (никад жешћем) обраћању јавности потпуно раскринкао страни фактор, пре свега земље Квинте, али и Куртија, и отворено им дао до знања да зна шта раде и шта им је циљ. Овакво обраћање је најбоља превентива, зато што обично, када су такви подли планови откривени пре почетка реализације, од њих се одустаје или се одгађају.
УДАР НА ШТРПЦЕ Није само снажна и све отворенија подршка са Запада разлог зашто је Курти постао веома нестрпљив у намери да направи хаос него и пропагандна припрема западне јавности за некакву завршну акцију елиминације Срба с КиМ. Због одбијања да Русији уведе санкције, Србија се приказује као продужена рука Москве, а која има задатак да дестабилизује Балкан. Тако се напади сваке врсте на Србију, пре свега они драстични хибридни, представљају као превентива безбедности држава у њеном окружењу и Приштине. Ту климу, створену пропагандом, Курти жели да искористи како би у сенци догађаја у Украјини бар део невиђених хибридних притисака колективног Запада преусмерио и на Србију. То би створило услове за „коначно решење косовског питања“. Замисао је проста – ако се већ Срби са КиМ не могу придобити претњама, разним обећањима, па ни новцем, треба их протерати и потпуно етнички почистити. Саставни део плана је административни потез који омогућава широку примену оружане силе која ће покренути егзодус.
Зато, док се очекивало да ће насиље почети почетком октобра, Курти је кренуо одмах. И није то једино изненађење. До сада су све оружане авантуре биле усмерене према северу Косова где су српске средине приказиване као легло криминала, а ова најновија акција је усмерена на општину Штрпце. Оружана формација од 35 војника (нису то више полицајци, иако су припадници Росу), застрашујуће опремљена и наоружана модерним аутоматским оружјем, оклопним возилима блокирала је све прилазе општини и упала у одређене институције, смишљено одабране како би ефекат притиска и застрашивања становништва био што већи.
Између осталог, упали су у једину телевизију на српском језику, и, замислите, у основну школу.
Што је повод за оружани упад бесмисленији, то су поруке Србима јасније. Повод је уклањање неколико видео-камера које су инсталиране 2013. године и које већ пет-шест година нису у функцији. Да су камере стварно биле циљ, то су могла скинути два обична полицајца без дугог оружја, али циљ је управо застрашивање народа и порука да се на томе неће стати, да нису безбедни ни они, ни њихова деца, ни имовина, да нема ко да их заштити и да им остаје само једна могућност: да оду с „Косова“. Као и све досадашње оружане провокације, и ова је темпирана у рано јутро, на велики српски празник када се у Штрпцу одржава вашар, што допунски вишеструко повећава ефекте оружаног насиља.
БРИТАНСКЕ ИНИЦИЈАТИВЕ Највећа опасност од рата је тамо где Британци покрећу „мировне иницијативе“.
Срби на Балкану дубоко зазиру од активног британског присуства јер су бројни историјски примери да је то редовно значило сукобе, па и рат. Редовно су под маском разних мировних иницијатива чинили супротно и подстицали дестабилизацију и страхоте. Зато њихово садашње посебно интересовање за Балкан, након брегзита и дистанцирања од ЕУ, изазива зебњу. Сви виде да је то присуство антисрпско, али још нико не може до краја да прозре њихове конкретне планове, сем што се тамо где повећавају своје присуство већ осећа мирис барута.
Дошли су да Србима намећу решења силом и зато све што дође са Острва мирише на војно – њихов високи представник за Балкан који никоме није потребан нити га је ко тражио је војник и обавештајац, маршал Стјуарт Пич, затим ту су нови британски војни контингенти, како на КиМ, тако и у БиХ, и разне специјалистичке војне екипе, углавном за хибридно ратовање, као и искусни обавештајни тимови.
На Космет је још крајем 2021. године поново дошао батаљон Гурки, специјалне британске војне формације која се иначе шаље тамо где се очекују сукоби. Они су ту већ били 1999. године, такође у саставу Кфора, када су се највећа страдања српског народа догодила управо у британској зони одговорности. Више је Срба погинуло и страдало на том делу КиМ када су Британци преузели бригу о њиховој безбедности, него за време рата.
Постоји јака сумња да су управо британски припадници Кфора уништавали доказе приликом терористичког напада на аутобус „Ниш експреса“ код Подујева, када је убијено 12 (међу њима и дечак од две године Данило Цокић) а рањено 43 Срба од којих су неки касније умрли од последица рањавања. Двојица Британаца су уништила видео-запис који је снимила шведска пратња аутобуса, и експресно су враћени у В. Британију, где су били недоступни за истрагу.
Шта друго сада од њих очекивати, сем пристрасности и нових прљавих акција? Маршал Пич је потпуно оголио своје ставове и намере још када је рекао „да Косово има суверено право да не дозволи српске изборе на својој територији“, тако да након тога ниједна његова изјава или став Србе не изненађују.
ПОДРШКА УКРАЈИНИ Британци су најагресивнији члан НАТО-а и колективног Запада када је у питању распиривање рата у Украјини и наоружавање украјинске војске, до те мере да су на мети Русије испред Американаца. Ефикасно уништавање руске оклопне технике на почетку специјалне војне операције у Украјини највише је продукт британских експертских војних процена. Они су предложили које ће наоружање и каква тактика бити најефикаснији, начин преобуке украјинске војске на нова оружја, ангажовање „добровољаца“, и инсталирање инструктора и саветника.
Чини се да су управо њихови војни експерти на лицу места, на бојишту, изабрали најефикасније противоклопно оружје за такве услове – лаке преносне противтенковске системе „Џавелин“ и НЛАВ. Посебно забрињавају прилично поуздане информације да је део тог ефикасног и модерног оружја које Британци испоручују Украјини тајно завршио на „Косову“. Британци то демантују, али то никако не треба узети здраво за готово јер њихови авиони слећу на аеродром Слатина код Приштине под оправдањем снабдевања њихових припадника Кфора. Садржај терета тих авиона, наравно, нико не контролише. Свакако да британски, али и остали западни експерти праве процене какво оружје би било најефикасније против српске војске и полиције ако би дошло до новог сукоба на КиМ.
ПРОКСИ РАТОВАЊЕ Како то обично бива, америчко истраживачко новинарство често открије истину и лансира бомбастичне афере о стварима које цео свет зна, а само су за њих велика тајна – да Пентагон и америчке обавештајне службе изводе прљаве и подмукле тајне акције у многим регионима света. Овога пута открили су тајно овлашћење које је Конгрес још пре две деценије дао Министарству одбране да води прокси ратове широм света. Да апсурд буде већи, Конгрес је дао овлашћење у које већина конгресмена нема право увида, под образложењем тајне борбе против тероризма. Тајне акције се воде под шифром „127е“ и мало ко од конгресмена зна шта то уопште значи.
И до тада су амерички специјалци могли да сарађују са страним снагама, које могу бити и нерегуларне, али је новина у томе да по овом акту оне слушају наређења Вашингтона и остварују америчке интересе. То је прва званична потврда америчког прокси ратовања.
И док се амерички новинари чуде, „чуј, нерегуларне снаге“, нама је добро познато да је то рутинска пракса америчких активности на Балкану током прошлих деценија, а камоли у Азији и Африци, где се све то може далеко лакше прикрити.
Програм омогућава Американцима да наоружавају, обучавају стране снаге и обезбеђују им обавештајне податке. Међутим, формулација у тајним актима која асоцира на вођење „прокси ратова“ је сасвим јасна. Кроз овлашћења „127е“ предвиђено је да партнерске снаге прате наређење Вашингтона и изводе мисије против непријатеља САД како би се остварили амерички интереси, служећи тако као посредничка (прокси) војска Пентагона. Само од 2017. до 2020. реализована су 23 таква програма, а Конгрес не зна чак ни идентитет тих тајних снага преко којих су САД водиле прокси ратове.
ФАКТОР ИЗ СЕНК ЕУ прошлости, за време грађанских ратова на простору бивше СФРЈ често смо се питали да ли ми то ратујемо против Хрватске или Америке, да ли се рат води против албанских сепаратиста или против Америке, и да ли се рат води против бошњачког унитаризма БиХ или против Америке.
Увек су САД биле ту у сенци као моћан фактор и партнер српских противника у свим ратовима. Значи, и те како се знало да они посредно учествују, иако се није знало да су то тајне акције под неком шифром, можда баш под том „127е“.
Ако су те тајне акције по свету сада откривене и ако су још живе, значи да опасност није прошла и да америчко прокси ратовање преко туђих леђа није престало. С тим што, када се говори о Американцима, не треба заборавити да су они и Британци две братске државе, братске војске и братске обавештајне службе. Једино се они увек и потпуно разумеју и уважавају. Зато чињеница да Британци данас воде главну реч о питању војних припрема на „Косову“ ништа посебно не значи, сем да је братство и даље на снази. Тако, док Британци раде на војним припремама, Американци преко амбасадора Кристофера Хила могу да нас замајавају добрим намерама.
КООРДИНИСАНА АКЦИЈА Имајући све то у виду, и те како имамо разлога да размишљамо у правцу да је нека врста прокси рата против Србије сасвим могућа. Свима је већ јасно да је прокси рат НАТО-а против Русије присутан у Украјини и да се води преко леђа украјинске војске и украјинског народа.
Великим силама, посебно државама Квинте које спомиње и председник Вучић, није проблем да ситуацију у Украјини пресликају на КиМ, јер локална балканска антисрпска пропаганда од самог почетка сукоба у Украјини активно делује управо у том правцу. Да је заједничка координисана акција између локалних НАТО сателита, саме алијансе и институција ЕУ у току, јасно се види. Сви од Србије траже исто, обострано признање са лажном државом „Косово“ и увођење санкција Русији. Ако то упорно траже а унапред знају да то Србија неће прихватити, значи да постоји другачији, тајни план дисциплиновања и покоравања Србије. То може бити прокси рат под шифром „127е“ за који постоје одобрење, снаге и средства, а на чијем потпаљивању Аљбин Курти увелико ради.
Ако план за покретање прокси рата који би по свим елементима ослабио Србију уопште постоји, Курти је добро проценио (или му је неко са Запада помогао) да треба ударити на три кључна елемента како би се покренуо нови, дефинитивни егзодус Срба. То су егзистенција, лична и колективна безбедност, и имовина. Основна идеја јесте да се Србија провоцира све драстичнијим насиљем над Србима на КиМ до нивоа када ће морати да реагује оружаном акцијом да би заштитила свој народ од погрома и егзодуса.
Пропаганда је спремна да тада Србију прогласи за агресора на сопственој територији и продужену руку Москве која угрожава мирне народе на Балкану. Једини начин одбране од ове врсте опасности подразумева благовремено раскринкавање, као што је то учинио председник Вучић, едукација грађана и јачање одбрамбене способности Србије која би за свакога била респективна сила, где би прва озбиљна мера морало да буде увођење редовног служења војног рока.
Autor teksta Ljuban Karan je visoko uvažavan i profesionalan koga izuzetno poštujem.
ŠIFRA “127E” Da li je u pitanju samo tradicionalna podrška Zapada Prištini, ili …? Dugo pratim politička zbivanja. Smatram da nikada nije bilo tradicionalne podrške Zapada, nego je u kontekstu geopolitičkih interesa Amerike i ličnih (Zapada): “da se ceo Balkan uključi u EU”, nakon toga i članstvo u NATO – da se protera Ruski faktor sa Balkana, a istovremeno da Srbija prizna-preda Kosovo, preko Briselskog sporazuma, kao nezavisna albanska država “KOSOVO” (pored toga i druge neizvesnosti i pritisci). Sve geopolitičke ciljeve Amerika-Nato ostvaruje preko dva principa: “proizvodi krizna žarišta u svetu”, i “koristi krizna žarišta”! Na Kosovu je Amerika iskoristila krizno žarište započeto albanskim separatističkim oružanim akcijama za rušenje teritorijalnog integriteta Srbije 90-tih godina: prvo ne tretirala separatističku UČK kao “terorističku” organizaciju, da bi je nakon toga prihvatila kao Oslobodilačku OVK: da se teritorijalno razbije i oslabi Srbija, udje u EU i Nato. U tom “smeru” sledi “nametnuta” politika SAD-EU, i to:
SAD-NATO-EU:
— Priznali Oslobodilačku vojsku Kosova OVK;
— Bombardovanje Srbije;
— Insistiranje nakon 2000-te god. da Srbija uvede “civilno-lidersko rukovodjenje” umesto državnih-institucionalnih organa (da može lakše da se preda Albancima Kosovo)
— Onemogućen povratak 250.000 proteranih Srba – da Albanci-Šiptari naprave državu KOSOVO;
— Da Srbija prihvati REALNOST – faktičko stanje na Kosovu: kao Albanaca ima dva miliona i njihovo je Kosovo, a Srba kao nema sto hiljada). ZAŠTO Srbija nije odbacila “prihvatanje” REALNOG STANJA na Kosovu – proizvedeno višedcenijskim albansim separatističkim šovinizmom, diskriminacijom i etničkim čišćenjem Srba u mirnodopsko doba, posebno nakon bombardovanja Srbije (250.000 plus 300.000 Srba proterano sa KiM);
— Srbija do 2008 nije imala nikakav predlog za kosovsko pitanje: “model” rešavanja – konkretan stav o čemu se javno govorilo. Na primer Kiparski model 1:1 u sastav Srbije, ili model dva entiteta 1:1 u sastav Srbije, nego se tajno, što kažu iza ledja, prikriveno i u EU dokumentima (da služi za izgovor) – prihvatio “model dve Nemačke” – dve države, kao nekada, za hilhadu godina, ujediniće se SRB i KS u jednu državu;
— Zbog pasivnog odnosa Srbije, bez stava, za rešenje kosovskog pitanja – i unapred pripremljenog Briselskog sporazuma da Srbija preda Albancima Kosovo – nametnut je Briselski sporazum kojim Kosovo dobija sve statusne-državne atribute: samo ostaje da Srbija potpiše “kompromisni sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova (za učlanjenje KS u UN);
— Kosovo 2008 godine dobija “signal” od Zapada da proglasi “nezavisnost Kosova”;
— Godine 2013 srpski i kosovski pregovarači u Briselu u startu potpisuju Briselski sporazum kojim po formulaciji – Kosovo dobija statusne atribute države, ali se to tako ne tumači za javnost: ZAŠTO je Briselski sporazum potpisan na početku (da se da Albancima na znanje da će Srbija sve Odredbe iz sporazuma prihvatiti (da ne obrazlažem))? SPORAZUM SE POTPISUJE NA KRAJU kada obe strane usaglase dogovor.
— Briselski sporazum nije prošao javnu skupštinsku debatu i referendum? Očekuje se finalizacija-svršen čin da bi se tada obznanio i raspravljalo o tekstu sporazuma. SPORAZUM treba pod hitno odbaciti da se ne otme-preda KiM!!! ILI DA SE SPORAZUM preformulisan, u početnu fazu, preda SB UN-a;
— (da ne dužim) Nastavak… hvala na razumevanju!