Постмодерни пропагандни идиотизми

Често мислимо да смо у свему гори од „развијеног света“, али на неким важним пољима ипак је обрнуто

Када је почетком педесетих година прошлог века о тоталитаризму писао Слободан Јовановић (1869–1958), могао је да у контрасту с њим каже: „Демократија подстиче појединца на размишљање и критику.“ При томе није апстрактно говорио о демократији већ о демократским системима који су, према његовом мишљењу, тад постојали на Западу. За разлику од њих, тоталитарни системи – тада у напону снаге бољшевички а нешто раније поражени фашистички – свеобухватну манипулацију комбиновали су с бруталном принудом. Резултати су били застрашујући: сломљени поданици испраних мозгова, којима се лако владало све док крајем 20. века није дошло до разочарања у редовима оних који су водили луткарско позориште.

КВАЗИДЕМОКРАТСКА АМБАЛАЖА Од времена којим се бавио наш велики правник и историчар, па до наше епохе, дошло је до суштинских промена на Западу. Између осталог, толико су напредовали механизми манипулације упоредно с вредносном девастацијом, да данас и тамо пропаганда, без репресије налик оној која је постојала у класичним тоталитарним системима, „има више сличности с хипнотисањем, него с убеђивањем“. Сталним понављањем једног истог мишљења на сто медијских начина, и то у крајње шематизованој форми, одржава се вера идејно опијених и стилом живота затупљених маса.
Они ретки који ту не спадају не шаљу се у концентрационе логоре, али се софистицираним начинима маргинализују. Циљ је да омамљеној већини буквално делују као да су ненормални. Разуме се, у таквом постмодерном тоталитаризму завијеном у квазидемократску амбалажу драстично пада интелектуални и сваки други ниво и друштвено-политичких хипнотизера. Ако је некада у њиховим редовима морало да буде немало људи са озбиљним интелектуалним капацитетима, данас ту, од врха до дна, доминирају пуки пропагандни техничари.
У складу с тим, али и доминантно ријалити гњецавим квалитетима публике, и (дез)информативни садржаји су не само банални већ неретко, без претеривања, и имбецилни. Полази се од тога да у матрици једностране, свепрожимајуће пропаганде, и то на сасвим задовољавајући начин обавља посао. Уосталом, пропагандисти који су и сами на нивоу маса боље и не умеју да раде. То одлично видимо у вези са актуелном антируском пропагандном на Западу, која се преко низа овдашњих НАТО опозиционих али и режимских медија прелива код нас. У том контексту, осврнућемо се на ових дана форсиране приче о односу Кине према сукобу у Украјини, те на наклапања словеначке звезде ријалити филозофије нашег доба Жижека о суверености и колонијалној подређености.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Један коментар

  1. Сломљени поданици испраних мозгова, којима се лако владало све до краја 20. века изградили су богату и уљудну државу !
    Демократија подстиче појединца на размишљање и критику , па су се појединци муњевито обогатили на рачун богатства државе , а обезобразили критикујући радну већину због неспособности владине већине .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.