Нелиберална смрт либералне империје

Слаба подршка колективном Западу, на челу с англоамеричком империјом, сведочи о де факто крају вековима разрађиване идеје о историјској мисији најпре британске, а затим америчке империје. Крах те идеје очитује се, између осталог, у неспособности западних елита да прихвате критику неких од главних идеолошких постулата на којима је заснована њихова светска доминација

Непосредно после Брегзита, бивши британски премијер Борис Џонсон цитирао је Черчила настојећи да дефинише улогу коју Британија мора да преузме у времену које долази: „Черчил је био у праву да ће империје у времену које предстоји бити империје ума, и мислим да је Глобална Британија промовишући своје вредности постигла невероватне ствари и постала права суперсила меке моћи“. Политичка коректност конзервативистичке пароле „Глобална Британија“, лансирана током кампање за Брегзит, служила је да замагли суштину Империје која је током претходна два века извршила инвазију на територије данашњих 178 чланица УН.
Сведоци смо да је политика Бориса Џонсона доживела крах. Када је одлучила да уђе у специјалну операцију у Украјини, Русија је одбила да игра по правилима западне Империје, пробудила је „Хегелов бес“ и вратила историју на шине, обративши се својим „западним партнерима“ језиком који једино разумеју: силом и гневом. Јер, мада мека моћ по себи није ништа необично, и постоји још од времена хеленизације и романизације, лицемерно је тврдити да она сама може бити чинилац империјалне моћи, што је Русија спремна да докаже упркос правилима која Запад намеће. Зато се професорка правне историје и међународног права са Јејла, Лорен Бентон, брже-боље латила јаловог посла да напише – истовремено апологетску спрам империјалног наслеђа и политички коректну – критику за „Форен аферс“ под насловом „Зле империје? – дуга сенка британског империјализма“ о књизи која се управо бави јединим језиком који Империја разуме. Ради се о књизи „Наслеђе насиља: историја Британске империје“ харвардске професорке афричке историје Каролин Елкинс. Ова капитална студија, објављена у марту ове године, дигла је много прашине, нарочито јер је ауторка већ позната као жестока критичарка британске колонијалне управе у Кенији почетком 20. века. Међутим, од почетка руске специјалне операције у Украјини, западни свет је у грчу јер је, једноставно речено, извучен на чистину. Англоамерички естаблишмент отад губи империјална својства, па и атрибуте победника, који се одликују, између осталог, спремношћу да се истрпе замерке и преиспитивања главних идеолошких постулата „доминације пуног спектра“.
Бентонова је „енглески“ скандализована могућношћу да ће неко после читања студије Елкинсове моћи да доведе у везу историјску улогу „либералне империје“ Велике Британије са оним што Русија чини тренутно на Истоку Европе, а што је председник Путин програмски дефинисао својим обраћањима нацији „читајући из империјалног приручника“. Зато Бентонова критику пише у циничном духу англоамеричке академије, са намером да читаоцима образложи до које мере треба да прихвате оно што је написано, а шта треба да априори одбаце јер одудара од представе коју „империјални блок“ Запада предвођен англоамеричким естаблишментом има о сопственој историјској улози у свету.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.