G7 ili BRIKS

Gde Srbija treba da potraži svoje mesto između dve suprotstavljene vizije svetskog razvoja

U poslednjoj nedelji juna dve najmoćnije grupacije zemalja na svetu, G7 i BRIKS, objavile su svoje završne dokumente sa tek završenih samita ovih organizacija. Ovaj tekst nije hronološki prikaz njihove sadržine nego pokušaj analize najvažnijih razlika sadržanih u njima.
Pre nego što počnem, samo da podsetim da je BRIKS, meren paritetom kupovne moći (bolji način predstavljanja ekonomskog stanja) organizacija čije su ekonomije za nešto više od 20 odsto veće od ekonomija G7, da u njima živi 3,2 milijarde ljudi naspram oko 800 miliona u G7, i da su vojno jače od država G7.

ODRŽIVA G7 PLANETA Završni dokument (uz još četiri prateća) ima 28 strana i naslovljen je „Održiva planeta“. Autorima je bilo potrebno celih sedam redova prve strane da dođu do „Putinovog režima“ koji mora biti dodatno ekonomski kažnjen – „odlučno i odmah“. Zaista je neophodan poseban napor da se nastavi čitanje, pa bi bilo fer svim službenicima u državi kojima je to posao dati beneficirani radni staž.
U tekstu vidimo da je za stanje u državama G7 vojni angažman Rusije u Ukrajini kriv za: inflaciju, izbeglice, korupciju, dezinformacije, nuklearne pretnje, ugrožavanje digitalne infrastrukture, sajber napade – i verovatno sam nešto propustio. Ali slobodno sami dodajte šta god vam padne na pamet, nećete pogrešiti, sigurno negde piše da je Rusija i za to kriva.
Jedino nemojte dodati: Ujguri, Tibet, Hongkong, Južno i Istočno kinesko more, narušavanje na pravu zasnovane tržišne utakmice, odgovornost za klimatske promene i ugrožavanje bioloških vrsta – za sve to je odgovorna Kina. Od koje se ipak očekuje da pritisne Rusiju. Kako od tako „zle“ Kine očekuju „dobra“ dela, ostaje nejasno.
Svoj deo odgovornosti imaju i: Severna Koreja, Iran, Avganistan, Sirija, Libija (nema Venecuele, zlonamerni bi rekli da je to zbog nafte), ali SAD nemaju ama baš nikakvu odgovornost, kao ni ostale članice poznate po empatiji i solidarnosti s drugima: Britanija, Nemačka i Japan, pre ostalih.
Sledeći misao iz dokumenta da je napad Rusije na Ukrajinu 24. februara kriv za inflaciju, nužno dolazim do problema za koji molim za vašu pomoć. Naime, inflacija u SAD je u januaru 2022. godine već iznosila 7,5 odsto. Odatle sledi da je Rusija masovno izvršila invaziju na Ukrajinu najkasnije u decembru 2021. godine. I šta me sad muči: kako niko za to nije znao? A još veći problem mi zadaje pitanje: kako nešto za šta niko i ne zna da postoji, uspeva da utiče na odluku proizvođača da povećaju cene i podstaknu inflaciju? Nisam pametan. Možda previše zahtevam od sebe, a možda je sasvim dovoljno da čovek ne poludi dok čita ovakve dokumente.

[restrict]

PRAVO I PRAVILA Na već uobičajeni način, uvek se govori o „međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima“, ali se nikad ne pozivaju na međunarodno pravo. Sam „međunarodni poredak“, čim je poredak, već se zasniva na pravilima. Čemu onda ponavljanje da se poredak ima zasnovati „na pravilima“? Htedoh da kažem da „nisam pametan“, ali ovde je loše prikrivena namera (to se inače koristi u svim prilikama i neprilikama od strane istih subjekata) da iznad međunarodnog prava za G7 postoje pravila koja oni propisuju i koja uređuju/tumače međunarodno pravo. Samo da još 5/6 sveta na to pristane.
Nasuprot tome, u dokumentu BRIKS-a jasno se govori o međunarodnom pravu. Jasno se govori koje postojeće institucije UN treba ojačati, i to u pravcu većeg značaja zemalja u razvoju u tim organizacijama. Za razliku od G7 koji apeluje da im se svi ostali pridruže, BRIKS smatra da je format G20 trenutno najbolji za pripremu poboljšanja funkcionisanja sistema UN.
Kada govori o Svetskoj trgovinskoj organizaciji, G7 se sav razneži od podrške slobodnoj trgovini, ali reči nema o sopstvenom nezakonitom sankcionisanju, pre svih, kineskih kompanija koje su konkurentnije od njihovih multinacionalnih kompanija. BRIKS jasno daje podršku STO i precizno ukazuje da hitno treba deblokirati (blokada je od strane SAD) apelacioni mehanizam STO (reč je o izboru arbitara) bez koga STO ne može da preduzima sankcije za prekršioce. Zato što tek na taj način ceo sistem STO uopšte može da funkcioniše.
Kada govore o ljudskim pravima, G7 ističe položaj žena i LBGTQ+ prava, a BRIKS, koji takođe govori o ljudskim pravima, naročito ističe pravo na razvoj. Kada pravo na razvoj stavimo u centar ljudskih prava, onda odjednom sve dobija neupitan smisao. Tek u borbi protiv neokolnijalizma, i samo uz tu borbu, razvoj je moguć, i sva ostala prava uopšte mogu biti dostupna najvećem broju ljudi (obrazovanje, zdravstvo, pravo na rad, politička prava…).
BRIKS nikada i nigde ne govori o sankcijama. G7 neprekidno preti, a ponekad su nesvesno i duhoviti: tako kažu da će razmotriti mere kako Rusija ne bi profitirala od ekonomskih sankcija koje su joj uvedene. Ekonomske sankcije koje sankcionisanom kreiraju profit. Pa to je stvarno montipajtonovski.
G7 se zalaže za nuklearno razoružanje, ne spominjući da je SAD istupila iz svih ugovora s Rusijom koji su ograničavali nuklearno naoružavanje i vodili ka nuklearnom razoružavanju. Kao i iz dogovora sa Iranom. To možda najbolje odslikava kako oni tumače sve međunarodne norme. Na samo njima shvatljiv način. Nasuprot tome, BRIKS detaljno nabraja sva međunarodna dokumenta i organizacije koje podržavaju, a koji već predviđaju rešenja za mnoga od ovih pitanja, takođe se zalažući za potpuno nuklearno razoružavanje. To je već sasvim jasan i dosledan pristup.

ZELENA AGENDA Mnogo strana u dokumentu G7 posvećeno je ekologiji i novim zelenim industrijama, energetici i smanjenju zagađivanja.
Sublimirano, koncept je sledeći. Rokovi i pravila će biti isti za sve, i za razvijene i za nerazvijene, što iziskuje enormne investicije, pa kako su zemlje u razvoju već prezadužene, onda se ima pristupiti reprogramiranju postojećih dugova kako bi se te zemlje dodatno enormno zadužile. I, naravno, sve dobijene kredite potrošile na robu i usluge iz G7.
I da ne zaboravim, saradnja i na reprogramiranju dugova i na prikupljanju investicija je obavezno uslovljena pristajanjem na „demokratske vrednosti“ koje procenjuje G7.
Nasuprot tome, BRIKS stoji na stanovištu da su sva ta pitanja zaista značajna, ali da se mora voditi računa o razlikama koje postoje između država i da zelena agenda nikako ne sme da ugrozi održivi razvoj zemalja u razvoju, da mora da uvaži njihove specifičnosti u mogućoj upotrebi različitih energenata, postojećoj infrastrukturi itd. Ukratko, da pravila koja važe za najrazvijenije ne mogu važiti za sve ostale. I da je saradnja potpuno politički neuslovljena. Čak izričito, da se razlike u političkim sistemima moraju poštovati.
Oko neodrživosti koncepta oslobađanja od uglja i nafte i gasa neću da vas zamaram. Osim napomene da G7 ipak uviđa da bez značajnog povećanja nuklearne energije nikakva supstitucija nije moguća, ako se na sadašnjem nivou tehnologije ide tim putem. Uz, opet, gotovo zabavne delove u kojima preskaču da govore o sopstvenom enormnom povećanju trošenja uglja i o zameni „lošeg ruskog gasa“ „dobrim LNG gasom koji nije ruski“, a koji i po njima ipak nije rešenje na duže staze.

OBIM INVESTICIJA G7 predviđa tri paketa za zemlje u razvoju: 600 milijardi dolara za pet godina od država i privatnog kapitala. Za to se tek rade projekti. Da podsetim, to je ista mantra kao i sa prošlogodišnjeg skupa G7 koju su tada „brendirali“ kao B3W (ukucajte na pretraživaču), te 100 milijardi preraspodele specijalnih prava vučenja (MMF) što i BRIKS pozdravlja, i paket pod okriljem Svetske banke od oko 150 milijardi.
BRIKS za razvoj međusobne saradnje predviđa dalji razvoj čak četiri finansijske institucije koje su već osnovali ranijih godina i sada rade u sve većem zamahu. A nezavisno od BRIKS-a, ali komplementarno, Kina je kroz „Pojas i put“ već investirala (ne u pripremi, obećano, treba da…) u zemlje u razvoju preko 3.500 milijardi dolara.
Naročito bih vam skrenuo pažnju na novu instituciju koju dokument BRIKS-a (takođe obiman, u 75 tačaka) najavljuje, koja bi se bavila strateškim finansijskim pitanjima. Postoji samo jedan racionalan razlog za formiranje takvog tela, koje ima vrhunsku sposobnost da razmotri sve aspekte različitih finansijskih uticaja, a to je ciljno smanjivanje uticaja dolara i evra u svetskim transakcijama. Zbog sagledavanja svih efekata, pre nego što se neki novi koraci u tom pravcu povuku. Direktno se o planskom smanjivanju značaja dolara i evra u samom tekstu ne govori, ali je samo formiranje ovog tela povezao sa izlaganjima predsednika Vladimira Putina i Si Đinpinga na samitu, i to onda čini logičku celinu.

BORBA ZA UTICAJ U G20 Na skupu G7 učestvovale su i dve države iz BRIKS-a, Indija i Južna Afrika, kao i Argentina, Indonezija i Senegal. Argentina i Indonezija su prethodno učestvovale i u BRIKS-u, pored još 10 drugih država.
Argentina i Indonezija su članice G20. Pored država G7 i BRIKS-a (ukupno 12) preostalih šest su Australija, Južna Koreja, Saudijska Arabija, Turska, EU (po mišljenju SAD sve već u njihovoj zoni uticaja) i Meksiko.
I tu će doći do prelamanja suštinski sasvim različitih politika i političkih filozofija G7 i BRIKS: prvi će ići na lobiranje, podmićivanje predstavnika i pretnje, a drugi će ići na ubedljivost koncepta i dokazanu razvojnu stabilnost. Šta može da se dogodi na kratki rok ne znam, ali već na srednji rok će uticaj BRIKS-a i na države izvan ova dva bloka biti odlučujući.
I na kraju, gde smo u svemu tome mi? Tamo gde i treba da budemo, uz prijatelje. Oko toga u Srbiji imamo konsenzus.

[/restrict]