Г7 или БРИКС

Где Србија треба да потражи своје место између две супротстављене визије светског развоја

У последњој недељи јуна две најмоћније групације земаља на свету, Г7 и БРИКС, објавиле су своје завршне документе са тек завршених самита ових организација. Овај текст није хронолошки приказ њихове садржине него покушај анализе најважнијих разлика садржаних у њима.
Пре него што почнем, само да подсетим да је БРИКС, мерен паритетом куповне моћи (бољи начин представљања економског стања) организација чије су економије за нешто више од 20 одсто веће од економија Г7, да у њима живи 3,2 милијарде људи наспрам око 800 милиона у Г7, и да су војно јаче од држава Г7.

ОДРЖИВА Г7 ПЛАНЕТА Завршни документ (уз још четири пратећа) има 28 страна и насловљен је „Одржива планета“. Ауторима је било потребно целих седам редова прве стране да дођу до „Путиновог режима“ који мора бити додатно економски кажњен – „одлучно и одмах“. Заиста је неопходан посебан напор да се настави читање, па би било фер свим службеницима у држави којима је то посао дати бенефицирани радни стаж.
У тексту видимо да је за стање у државама Г7 војни ангажман Русије у Украјини крив за: инфлацију, избеглице, корупцију, дезинформације, нуклеарне претње, угрожавање дигиталне инфраструктуре, сајбер нападе – и вероватно сам нешто пропустио. Али слободно сами додајте шта год вам падне на памет, нећете погрешити, сигурно негде пише да је Русија и за то крива.
Једино немојте додати: Ујгури, Тибет, Хонгконг, Јужно и Источно кинеско море, нарушавање на праву засноване тржишне утакмице, одговорност за климатске промене и угрожавање биолошких врста – за све то је одговорна Кина. Од које се ипак очекује да притисне Русију. Како од тако „зле“ Кине очекују „добра“ дела, остаје нејасно.
Свој део одговорности имају и: Северна Кореја, Иран, Авганистан, Сирија, Либија (нема Венецуеле, злонамерни би рекли да је то због нафте), али САД немају ама баш никакву одговорност, као ни остале чланице познате по емпатији и солидарности с другима: Британија, Немачка и Јапан, пре осталих.
Следећи мисао из документа да је напад Русије на Украјину 24. фебруара крив за инфлацију, нужно долазим до проблема за који молим за вашу помоћ. Наиме, инфлација у САД је у јануару 2022. године већ износила 7,5 одсто. Одатле следи да је Русија масовно извршила инвазију на Украјину најкасније у децембру 2021. године. И шта ме сад мучи: како нико за то није знао? А још већи проблем ми задаје питање: како нешто за шта нико и не зна да постоји, успева да утиче на одлуку произвођача да повећају цене и подстакну инфлацију? Нисам паметан. Можда превише захтевам од себе, а можда је сасвим довољно да човек не полуди док чита овакве документе.

[restrict]

ПРАВО И ПРАВИЛА На већ уобичајени начин, увек се говори о „међународном поретку заснованом на правилима“, али се никад не позивају на међународно право. Сам „међународни поредак“, чим је поредак, већ се заснива на правилима. Чему онда понављање да се поредак има засновати „на правилима“? Хтедох да кажем да „нисам паметан“, али овде је лоше прикривена намера (то се иначе користи у свим приликама и неприликама од стране истих субјеката) да изнад међународног права за Г7 постоје правила која они прописују и која уређују/тумаче међународно право. Само да још 5/6 света на то пристане.
Насупрот томе, у документу БРИКС-а јасно се говори о међународном праву. Јасно се говори које постојеће институције УН треба ојачати, и то у правцу већег значаја земаља у развоју у тим организацијама. За разлику од Г7 који апелује да им се сви остали придруже, БРИКС сматра да је формат Г20 тренутно најбољи за припрему побољшања функционисања система УН.
Када говори о Светској трговинској организацији, Г7 се сав разнежи од подршке слободној трговини, али речи нема о сопственом незаконитом санкционисању, пре свих, кинеских компанија које су конкурентније од њихових мултинационалних компанија. БРИКС јасно даје подршку СТО и прецизно указује да хитно треба деблокирати (блокада је од стране САД) апелациони механизам СТО (реч је о избору арбитара) без кога СТО не може да предузима санкције за прекршиоце. Зато што тек на тај начин цео систем СТО уопште може да функционише.
Када говоре о људским правима, Г7 истиче положај жена и ЛБГТQ+ права, а БРИКС, који такође говори о људским правима, нарочито истиче право на развој. Када право на развој ставимо у центар људских права, онда одједном све добија неупитан смисао. Тек у борби против неоколнијализма, и само уз ту борбу, развој је могућ, и сва остала права уопште могу бити доступна највећем броју људи (образовање, здравство, право на рад, политичка права…).
БРИКС никада и нигде не говори о санкцијама. Г7 непрекидно прети, а понекад су несвесно и духовити: тако кажу да ће размотрити мере како Русија не би профитирала од економских санкција које су јој уведене. Економске санкције које санкционисаном креирају профит. Па то је стварно монтипајтоновски.
Г7 се залаже за нуклеарно разоружање, не спомињући да је САД иступила из свих уговора с Русијом који су ограничавали нуклеарно наоружавање и водили ка нуклеарном разоружавању. Као и из договора са Ираном. То можда најбоље одсликава како они тумаче све међународне норме. На само њима схватљив начин. Насупрот томе, БРИКС детаљно набраја сва међународна документа и организације које подржавају, а који већ предвиђају решења за многа од ових питања, такође се залажући за потпуно нуклеарно разоружавање. То је већ сасвим јасан и доследан приступ.

ЗЕЛЕНА АГЕНДА Много страна у документу Г7 посвећено је екологији и новим зеленим индустријама, енергетици и смањењу загађивања.
Сублимирано, концепт је следећи. Рокови и правила ће бити исти за све, и за развијене и за неразвијене, што изискује енормне инвестиције, па како су земље у развоју већ презадужене, онда се има приступити репрограмирању постојећих дугова како би се те земље додатно енормно задужиле. И, наравно, све добијене кредите потрошиле на робу и услуге из Г7.
И да не заборавим, сарадња и на репрограмирању дугова и на прикупљању инвестиција је обавезно условљена пристајањем на „демократске вредности“ које процењује Г7.
Насупрот томе, БРИКС стоји на становишту да су сва та питања заиста значајна, али да се мора водити рачуна о разликама које постоје између држава и да зелена агенда никако не сме да угрози одрживи развој земаља у развоју, да мора да уважи њихове специфичности у могућој употреби различитих енергената, постојећој инфраструктури итд. Укратко, да правила која важе за најразвијеније не могу важити за све остале. И да је сарадња потпуно политички неусловљена. Чак изричито, да се разлике у политичким системима морају поштовати.
Око неодрживости концепта ослобађања од угља и нафте и гаса нећу да вас замарам. Осим напомене да Г7 ипак увиђа да без значајног повећања нуклеарне енергије никаква супституција није могућа, ако се на садашњем нивоу технологије иде тим путем. Уз, опет, готово забавне делове у којима прескачу да говоре о сопственом енормном повећању трошења угља и о замени „лошег руског гаса“ „добрим ЛНГ гасом који није руски“, а који и по њима ипак није решење на дуже стазе.

ОБИМ ИНВЕСТИЦИЈА Г7 предвиђа три пакета за земље у развоју: 600 милијарди долара за пет година од држава и приватног капитала. За то се тек раде пројекти. Да подсетим, то је иста мантра као и са прошлогодишњег скупа Г7 коју су тада „брендирали“ као B3W (укуцајте на претраживачу), те 100 милијарди прерасподеле специјалних права вучења (ММФ) што и БРИКС поздравља, и пакет под окриљем Светске банке од око 150 милијарди.
БРИКС за развој међусобне сарадње предвиђа даљи развој чак четири финансијске институције које су већ основали ранијих година и сада раде у све већем замаху. А независно од БРИКС-а, али комплементарно, Кина је кроз „Појас и пут“ већ инвестирала (не у припреми, обећано, треба да…) у земље у развоју преко 3.500 милијарди долара.
Нарочито бих вам скренуо пажњу на нову институцију коју документ БРИКС-а (такође обиман, у 75 тачака) најављује, која би се бавила стратешким финансијским питањима. Постоји само један рационалан разлог за формирање таквог тела, које има врхунску способност да размотри све аспекте различитих финансијских утицаја, а то је циљно смањивање утицаја долара и евра у светским трансакцијама. Због сагледавања свих ефеката, пре него што се неки нови кораци у том правцу повуку. Директно се о планском смањивању значаја долара и евра у самом тексту не говори, али је само формирање овог тела повезао са излагањима председника Владимира Путина и Си Ђинпинга на самиту, и то онда чини логичку целину.

БОРБА ЗА УТИЦАЈ У Г20 На скупу Г7 учествовале су и две државе из БРИКС-а, Индија и Јужна Африка, као и Аргентина, Индонезија и Сенегал. Аргентина и Индонезија су претходно учествовале и у БРИКС-у, поред још 10 других држава.
Аргентина и Индонезија су чланице Г20. Поред држава Г7 и БРИКС-а (укупно 12) преосталих шест су Аустралија, Јужна Кореја, Саудијска Арабија, Турска, ЕУ (по мишљењу САД све већ у њиховој зони утицаја) и Мексико.
И ту ће доћи до преламања суштински сасвим различитих политика и политичких филозофија Г7 и БРИКС: први ће ићи на лобирање, подмићивање представника и претње, а други ће ићи на убедљивост концепта и доказану развојну стабилност. Шта може да се догоди на кратки рок не знам, али већ на средњи рок ће утицај БРИКС-а и на државе изван ова два блока бити одлучујући.
И на крају, где смо у свему томе ми? Тамо где и треба да будемо, уз пријатеље. Око тога у Србији имамо консензус.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *