ЕНГЛЕСКИ И ЕСПЕРАНТО: РЕЧ ПРОТИВ ЈЕЗИЧКОГ ИМПЕРИЈАЛИЗМА

Пише Јован Зарковић

Глобално устројство налаже: Сви морају да уче енглески језик, а англофони не морају ниједан. Империјализам великих сила угрожава политичке, друштвене и економске интересе малих народа експлоатишући њихова природна богатства, сировине и радну снагу, а упоредо језички империјализам експлоатише, односно деструише њихов језик и културу. Светске језичке велесиле, пре свих САД, нису дозволиле да било који језик од енглеског преузме примат у међународној комуникацији. Тако есперанту није било дозвољено да постане један од језика ОУН

Познато је да данас функцију светског језика врши енглески језик. Енглески језик је тренутно четврти најраспрострањенији матерњи језик на свету (после кинеског, шпанског и хинду језика), с неких 400 милиона говорника. Има статус комуникацијског језика у многим деловима света, услед политичког, економског, војног, научног и културног утицаја Британске империје у 18. и 19. веку и још јачег глобалног утицаја Сједињених Америчких Држава током 20. века па све до данас. Због тога у свету науке, уметности, телевизије и на интернету у последњим деценијама енглески је најраспрострањенији језик који се учи као други језик на свету. Од многих ученика широм света се захтева да уче енглески, а знање енглеског језика је корисно или чак неопходно за многа занимања. Рачуна се да се данас више од 90 посто научних радова објављује на енглеском језику. Због своје широке говорне распрострањености, енглески се често назива глобални језик. Иако енглески није званични језик у већини држава, он је најчешће други језик који се говори уз матерњи језик одређене земље. Он је, такође по интернационалним стандардима, званични језик у авио-комуникацији.
Сви, дакле, морају да уче енглески језик, а англофони не морају ниједан. Империјализам великих сила угрожава политичке, друштвене и економске интересе малих народа експлоатишући њихова природна богатства, сировине и радну снагу, а упоредо језички империјализам експлоатише односно деструише њихов језик и културу.

ЈАЧАЊЕ СВЕСТИ О ЈЕЗИЧКОЈ ДИСКРИМИНАЦИЈИ Како, међутим, све више јача свест о дискриминацији којој су изложени национални језици масовном употребом енглеског, дакле туђинског језика, као и о опасности по национални и културни идентитет многих малих и до јуче економско-политички подјармљених, а сада ослобођених народа, тако се све више у тим младим државама користе национални језици не само у свакодневном говору становништва већ и у многим значајним областима од државне управе и високог школства до науке и културе. То дакако не значи слабљење глобалног утицаја енглеског језика, али јасно показује трендове очите спознаје опасности језичког империјализма светских велесила по остале народе. Та чињеница у развијенијој форми заправо доказује да језик било које нације, дакле национални језик суштински никако не може бити стварни интернационални језик јер је његово својство увек и једино национално, његове поруке неминовно носе политички, економски, идеолошки и културни печат нације чији је репрезент. Он може, како пракса показује, у одређеној етапи људске историје функционисати у међународној комуникацији, али само вршећи улогу међународног језика, но не и бити међународни језик.
Управо борба против језичког господства једног језика над свим осталим језицима навела је многе мислиће људе од Декарта и Коменијуса па до Шлајера и Заменхофа да трагају за језиком који не би дискриминисао, гушио и уништавао друге језике. Тако је настала идеја о планском језику, тако је уосталом настао и есперанто.

ЕСПЕРАНТО БЕЗ ДОЗВОЛЕ ЗА ОУН Есперанто је према Википедији 34. језик по броју чланака, што је донедавно било више и од српског језика! Али светске језичке велесиле, пре свих САД, нису дозволиле да било који језик од енглеског преузме примат у међународној комуникацији. Тако есперанту није било дозвољено да постане један од језика ОУН.
Колико је за САД и англофонске земље важно да њихов језик буде у функцији светског језика, говори и једнострана информисаност о рату у Украјини. Елиминисање емитовања руских радио и ТВ станица на енглеском језику у западним земљама, довело је до тога да свет прима једносмерне и пристрасне информације о томе шта се збива у Украјини.
Есперанто, међутим, има ту могућност, нарочито захваљујући бројним друштвеним мрежама, да кроз најразличитије дискусије из свих делова света корисници интернета сами створе утисак о томе шта се заиста збива у Украјини, али не само о Украјини већ о свим важнијим питањима у свету.
Међународни језик есперанто створио је др Лазар Лудвиг Заменхоф 1887. године у Варшави. До тада било је разних покушаја стварања међународног језика, али ниједан од тих пројеката није издржао пробу времена и праксе као што је то есперанто. Есперанто је опстао, развијао се, а и сада се развија попут свих модерних језика и примењује се у разним областима људских активности.
Основна идеја есперантиста је једноставна: национални језици служе у националним оквирима, а међународни језик у међународним. Стога, према оваквој формули, национални језик не може бити међународни пошто је он увек у основи националан, те би употребом у међународним односима дискриминисао све остале језике и нације (пример данашњег енглеског као „светског“ језика). То је конкретизација основне Заменхофове идеје оличене у чувеној реченици коју је написао у првом уџбенику новог језика из 1887: есперанто не негира националне језике већ само тежи да помогне људима разних националности и различитих језика који стоје једни крај других као неми, да се споразумеју.
На есперанту су објављене на десетине хиљада књига што оригиналне што преводне литературе. Сва класична дела светске књижевности још у првим годинама настанка језика преведена су на есперанто: Библија, Куран, Тора, Шекспирове драме (Хамлета је превео др Заменхоф како би тих првих година показао не само лингвистичку ваљаност есперанта већ и његове развојне потенцијале), Мицкјевичев Пан Тадија (превод Заменхофовог саборца Антона Грабовског, човека који је први проговорио на есперанту управо са творцем језика Заменхофом), Молијерови Разбојници и друга.

ПРЕВОДИ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НА ЕСПЕРАНТО Данас, након 135 година од настанка есперанта, готово да нема озбиљнијег дела светске књижевности које није преведено на овај међународни језик.
У есперантској језичко-културној заједници широм света излазе многобројни часописи различитих профила од књижевних ревија до стручних, научних и оних забавног карактера. Поменућемо само најважније: Литература фоиро (Књижевни вашар), швајцарски часопис, данас је најстарији и најугледнији књижевни часопис који непрекидно излази на есперанту већ пуних 50 година. Поред њега својим квалитетним књижевним прилозима истиче се нарочито Белетра алманако (Књижевни алманах) који излази у Њујорку, а одмах иза ова два књижевна листа је и руска књижевна ревија Сезоној (Сезоне). У многим земљама излазе национални књижевни листови на овом међународном језику, у Србији од 2006. излази часопис Београда верда стело (Београдска зелена звезда) – зелена звезда са пет кракова симболизује пет светских континената, па је то нека врста препознатљивог амблема светских есперантиста – у којем српски књижевно надарени есперантисти могу да пласирају своје радове. Данас на интернету постоје и бројни електронски књижевни, стручни, али и забавни часописи, а на друштвеним мрежама се воде небројене дискусије о најразличитијим темама. Тако језик есперанто, пратећи све модерне тенденције и најсавременији техничко-технолошки напредак, живи и непрестано се развија попут сваког другог језика.
Треба истаћи и да је есперанто од 1954. у консултативним односима са Унеском, што је потврђено и другом резолуцијом ове агенције за културу при ОУН, на Генералној конференцији у Софији 1985. године.
Својим развојем и могућношћу промптне употребе у међународним односима, есперанто се доказује као лингвистички потпуно потентан језик. О томе белодано сведочи жива и активна, ентузијастична и прегалачка милионска светска есперантска културна заједница која константно показује младалачку виталност иако је стара већ више од 130 година.

ЕСПЕРАНТО-ПОРЕДАК При Светском савезу за есперанто ради Терминологиа есперанто – центро (Центар за есперантску терминологију) који употпуњује термине на есперанту у разним научним областима како би био способан да одговори и најзахтевнијим научним потребама савременог света. У Брижу (Белгија) делује Интернациа комерца кај економиа групо (Међународна група за примену есперанта у економији и трговини). Такође, у Брижу је седиште пре петнаестак година формиране Европске есперантске уније (Еуропа есперанто – унио) која координира активности у корист есперанта у Европској унији. Тако је недавно Европска есперантска унија поднела Европској унији, односно Комисији ЕУ, предлог да текст једне врло лепе поеме написане изворно на есперанту, а која својом поруком промовише слогу и јединство народа Европе и свих људи света, буде текст садашње европске химне Ода радости, која иначе нема речи већ се изводи само инструментално. Она би се певала на есперанту као симболу повезаности људи широм Европе. Ова организација чини и напоре да Европској унији укаже на могућност знатног смањења трошкова превођења на чак 27 језика (који су иначе огромни), уколико би се официјелно користио само један језик, који наравно не би смео бити језик нечије нације, јер би тако дискриминисао све остале нације и језике, већ неутрални, наднационални језик какав је есперанто.

ДЕЛОВАЊЕ СРПСКИХ ЕСПЕРАНТИСТА И у Србији есперанто има дугу традицију – дужу од једног века. За то време српски есперантисти дали су сасвим солидан допринос светској есперантској културно-језичкој заједници било на плану оригиналне или преводне књижевности или организовањем бројних културних манифестација на есперанту.
Активност спрских есперантиста је варирала од периода до периода у зависности од политичких и друштвено-економских кретања: ратови и кризе из 1990-их година су успоравале развој есперанта мада активности никада нису сасвим престајале. Тако је последњих тридесетак година објављено више значајних дела српске књижевности преведене на есперанто попут Антологије српске поезије од 12. до 20. века (1998), Антологије српске поезије за децу (1996), два енциклопедијска речника у оба смера (српски-есперанто и есперанто-српски).
Недавно је обновљен рад Савеза за есперанто Србије, кровне организације есперантских друштава која постоје у многим местима Србије (Суботица, Сента, Београд, Крагујевац итд.).
У оквиру њега формирано је неколико секција: преводилачка, секција за наставу есперанта, секција за планске језике и издавачки савет. Задатак овог потоњег је да састави план издавачке делатности и предложи Председништву савеза објављивање превода значајних дела српске књижевности, али и оригиналних књижевних дела на есперанту, као и драма и есеја. Иако су себи поставили амбициозан план да сваке године буде преведено макар једно књижевно дело са српског на есперанто, у Издавачком савету верују да је то могуће и да ће бити реализовано.
Секције увелико раде и први резултати су већ постигнути: завршен је превод романа Јанка Веселиновића Хајдук Станко (преводиоци Јован Зарковић и Живанко Новаков), а недавно је, захваљујући свестраној помоћи Удружења научних и стручних преводилаца Србије, завршен шестомесечни почетни курс есперанта (одржан онлајн) и слушаоцима подељене дипломе о успешно завршеном течају.
У плану је да се на јесен, осим новог почетног курса, организује и виши, тзв. Б курс за слушаоце који су завршили почетни, А курс.
Иначе, Савез есперантиста Србије и све његове секције имају непосредну сарадњу с Удружењем научних и стручних преводилаца Србије (где је формирана Секција за планске језике), а есперантски преводиоци су истовремено и његови чланови.
Све у свему, видна је чињеница да је умногоме оживљен рад српских еспераниста након извесног затишја последњих година.

Аутор је председник Удружења научних и стручних преводилаца Србије