ENGLESKI I ESPERANTO: REČ PROTIV JEZIČKOG IMPERIJALIZMA

Piše Jovan Zarković

Globalno ustrojstvo nalaže: Svi moraju da uče engleski jezik, a anglofoni ne moraju nijedan. Imperijalizam velikih sila ugrožava političke, društvene i ekonomske interese malih naroda eksploatišući njihova prirodna bogatstva, sirovine i radnu snagu, a uporedo jezički imperijalizam eksploatiše, odnosno destruiše njihov jezik i kulturu. Svetske jezičke velesile, pre svih SAD, nisu dozvolile da bilo koji jezik od engleskog preuzme primat u međunarodnoj komunikaciji. Tako esperantu nije bilo dozvoljeno da postane jedan od jezika OUN

Poznato je da danas funkciju svetskog jezika vrši engleski jezik. Engleski jezik je trenutno četvrti najrasprostranjeniji maternji jezik na svetu (posle kineskog, španskog i hindu jezika), s nekih 400 miliona govornika. Ima status komunikacijskog jezika u mnogim delovima sveta, usled političkog, ekonomskog, vojnog, naučnog i kulturnog uticaja Britanske imperije u 18. i 19. veku i još jačeg globalnog uticaja Sjedinjenih Američkih Država tokom 20. veka pa sve do danas. Zbog toga u svetu nauke, umetnosti, televizije i na internetu u poslednjim decenijama engleski je najrasprostranjeniji jezik koji se uči kao drugi jezik na svetu. Od mnogih učenika širom sveta se zahteva da uče engleski, a znanje engleskog jezika je korisno ili čak neophodno za mnoga zanimanja. Računa se da se danas više od 90 posto naučnih radova objavljuje na engleskom jeziku. Zbog svoje široke govorne rasprostranjenosti, engleski se često naziva globalni jezik. Iako engleski nije zvanični jezik u većini država, on je najčešće drugi jezik koji se govori uz maternji jezik određene zemlje. On je, takođe po internacionalnim standardima, zvanični jezik u avio-komunikaciji.
Svi, dakle, moraju da uče engleski jezik, a anglofoni ne moraju nijedan. Imperijalizam velikih sila ugrožava političke, društvene i ekonomske interese malih naroda eksploatišući njihova prirodna bogatstva, sirovine i radnu snagu, a uporedo jezički imperijalizam eksploatiše odnosno destruiše njihov jezik i kulturu.

JAČANJE SVESTI O JEZIČKOJ DISKRIMINACIJI Kako, međutim, sve više jača svest o diskriminaciji kojoj su izloženi nacionalni jezici masovnom upotrebom engleskog, dakle tuđinskog jezika, kao i o opasnosti po nacionalni i kulturni identitet mnogih malih i do juče ekonomsko-politički podjarmljenih, a sada oslobođenih naroda, tako se sve više u tim mladim državama koriste nacionalni jezici ne samo u svakodnevnom govoru stanovništva već i u mnogim značajnim oblastima od državne uprave i visokog školstva do nauke i kulture. To dakako ne znači slabljenje globalnog uticaja engleskog jezika, ali jasno pokazuje trendove očite spoznaje opasnosti jezičkog imperijalizma svetskih velesila po ostale narode. Ta činjenica u razvijenijoj formi zapravo dokazuje da jezik bilo koje nacije, dakle nacionalni jezik suštinski nikako ne može biti stvarni internacionalni jezik jer je njegovo svojstvo uvek i jedino nacionalno, njegove poruke neminovno nose politički, ekonomski, ideološki i kulturni pečat nacije čiji je reprezent. On može, kako praksa pokazuje, u određenoj etapi ljudske istorije funkcionisati u međunarodnoj komunikaciji, ali samo vršeći ulogu međunarodnog jezika, no ne i biti međunarodni jezik.
Upravo borba protiv jezičkog gospodstva jednog jezika nad svim ostalim jezicima navela je mnoge misliće ljude od Dekarta i Komenijusa pa do Šlajera i Zamenhofa da tragaju za jezikom koji ne bi diskriminisao, gušio i uništavao druge jezike. Tako je nastala ideja o planskom jeziku, tako je uostalom nastao i esperanto.

ESPERANTO BEZ DOZVOLE ZA OUN Esperanto je prema Vikipediji 34. jezik po broju članaka, što je donedavno bilo više i od srpskog jezika! Ali svetske jezičke velesile, pre svih SAD, nisu dozvolile da bilo koji jezik od engleskog preuzme primat u međunarodnoj komunikaciji. Tako esperantu nije bilo dozvoljeno da postane jedan od jezika OUN.
Koliko je za SAD i anglofonske zemlje važno da njihov jezik bude u funkciji svetskog jezika, govori i jednostrana informisanost o ratu u Ukrajini. Eliminisanje emitovanja ruskih radio i TV stanica na engleskom jeziku u zapadnim zemljama, dovelo je do toga da svet prima jednosmerne i pristrasne informacije o tome šta se zbiva u Ukrajini.
Esperanto, međutim, ima tu mogućnost, naročito zahvaljujući brojnim društvenim mrežama, da kroz najrazličitije diskusije iz svih delova sveta korisnici interneta sami stvore utisak o tome šta se zaista zbiva u Ukrajini, ali ne samo o Ukrajini već o svim važnijim pitanjima u svetu.
Međunarodni jezik esperanto stvorio je dr Lazar Ludvig Zamenhof 1887. godine u Varšavi. Do tada bilo je raznih pokušaja stvaranja međunarodnog jezika, ali nijedan od tih projekata nije izdržao probu vremena i prakse kao što je to esperanto. Esperanto je opstao, razvijao se, a i sada se razvija poput svih modernih jezika i primenjuje se u raznim oblastima ljudskih aktivnosti.
Osnovna ideja esperantista je jednostavna: nacionalni jezici služe u nacionalnim okvirima, a međunarodni jezik u međunarodnim. Stoga, prema ovakvoj formuli, nacionalni jezik ne može biti međunarodni pošto je on uvek u osnovi nacionalan, te bi upotrebom u međunarodnim odnosima diskriminisao sve ostale jezike i nacije (primer današnjeg engleskog kao „svetskog“ jezika). To je konkretizacija osnovne Zamenhofove ideje oličene u čuvenoj rečenici koju je napisao u prvom udžbeniku novog jezika iz 1887: esperanto ne negira nacionalne jezike već samo teži da pomogne ljudima raznih nacionalnosti i različitih jezika koji stoje jedni kraj drugih kao nemi, da se sporazumeju.
Na esperantu su objavljene na desetine hiljada knjiga što originalne što prevodne literature. Sva klasična dela svetske književnosti još u prvim godinama nastanka jezika prevedena su na esperanto: Biblija, Kuran, Tora, Šekspirove drame (Hamleta je preveo dr Zamenhof kako bi tih prvih godina pokazao ne samo lingvističku valjanost esperanta već i njegove razvojne potencijale), Mickjevičev Pan Tadija (prevod Zamenhofovog saborca Antona Grabovskog, čoveka koji je prvi progovorio na esperantu upravo sa tvorcem jezika Zamenhofom), Molijerovi Razbojnici i druga.

PREVODI SVETSKE KNJIŽEVNOSTI NA ESPERANTO Danas, nakon 135 godina od nastanka esperanta, gotovo da nema ozbiljnijeg dela svetske književnosti koje nije prevedeno na ovaj međunarodni jezik.
U esperantskoj jezičko-kulturnoj zajednici širom sveta izlaze mnogobrojni časopisi različitih profila od književnih revija do stručnih, naučnih i onih zabavnog karaktera. Pomenućemo samo najvažnije: Literatura foiro (Književni vašar), švajcarski časopis, danas je najstariji i najugledniji književni časopis koji neprekidno izlazi na esperantu već punih 50 godina. Pored njega svojim kvalitetnim književnim prilozima ističe se naročito Beletra almanako (Književni almanah) koji izlazi u Njujorku, a odmah iza ova dva književna lista je i ruska književna revija Sezonoj (Sezone). U mnogim zemljama izlaze nacionalni književni listovi na ovom međunarodnom jeziku, u Srbiji od 2006. izlazi časopis Beograda verda stelo (Beogradska zelena zvezda) – zelena zvezda sa pet krakova simbolizuje pet svetskih kontinenata, pa je to neka vrsta prepoznatljivog amblema svetskih esperantista – u kojem srpski književno nadareni esperantisti mogu da plasiraju svoje radove. Danas na internetu postoje i brojni elektronski književni, stručni, ali i zabavni časopisi, a na društvenim mrežama se vode nebrojene diskusije o najrazličitijim temama. Tako jezik esperanto, prateći sve moderne tendencije i najsavremeniji tehničko-tehnološki napredak, živi i neprestano se razvija poput svakog drugog jezika.
Treba istaći i da je esperanto od 1954. u konsultativnim odnosima sa Uneskom, što je potvrđeno i drugom rezolucijom ove agencije za kulturu pri OUN, na Generalnoj konferenciji u Sofiji 1985. godine.
Svojim razvojem i mogućnošću promptne upotrebe u međunarodnim odnosima, esperanto se dokazuje kao lingvistički potpuno potentan jezik. O tome belodano svedoči živa i aktivna, entuzijastična i pregalačka milionska svetska esperantska kulturna zajednica koja konstantno pokazuje mladalačku vitalnost iako je stara već više od 130 godina.

ESPERANTO-POREDAK Pri Svetskom savezu za esperanto radi Terminologia esperanto – centro (Centar za esperantsku terminologiju) koji upotpunjuje termine na esperantu u raznim naučnim oblastima kako bi bio sposoban da odgovori i najzahtevnijim naučnim potrebama savremenog sveta. U Brižu (Belgija) deluje Internacia komerca kaj ekonomia grupo (Međunarodna grupa za primenu esperanta u ekonomiji i trgovini). Takođe, u Brižu je sedište pre petnaestak godina formirane Evropske esperantske unije (Europa esperanto – unio) koja koordinira aktivnosti u korist esperanta u Evropskoj uniji. Tako je nedavno Evropska esperantska unija podnela Evropskoj uniji, odnosno Komisiji EU, predlog da tekst jedne vrlo lepe poeme napisane izvorno na esperantu, a koja svojom porukom promoviše slogu i jedinstvo naroda Evrope i svih ljudi sveta, bude tekst sadašnje evropske himne Oda radosti, koja inače nema reči već se izvodi samo instrumentalno. Ona bi se pevala na esperantu kao simbolu povezanosti ljudi širom Evrope. Ova organizacija čini i napore da Evropskoj uniji ukaže na mogućnost znatnog smanjenja troškova prevođenja na čak 27 jezika (koji su inače ogromni), ukoliko bi se oficijelno koristio samo jedan jezik, koji naravno ne bi smeo biti jezik nečije nacije, jer bi tako diskriminisao sve ostale nacije i jezike, već neutralni, nadnacionalni jezik kakav je esperanto.

DELOVANJE SRPSKIH ESPERANTISTA I u Srbiji esperanto ima dugu tradiciju – dužu od jednog veka. Za to vreme srpski esperantisti dali su sasvim solidan doprinos svetskoj esperantskoj kulturno-jezičkoj zajednici bilo na planu originalne ili prevodne književnosti ili organizovanjem brojnih kulturnih manifestacija na esperantu.
Aktivnost sprskih esperantista je varirala od perioda do perioda u zavisnosti od političkih i društveno-ekonomskih kretanja: ratovi i krize iz 1990-ih godina su usporavale razvoj esperanta mada aktivnosti nikada nisu sasvim prestajale. Tako je poslednjih tridesetak godina objavljeno više značajnih dela srpske književnosti prevedene na esperanto poput Antologije srpske poezije od 12. do 20. veka (1998), Antologije srpske poezije za decu (1996), dva enciklopedijska rečnika u oba smera (srpski-esperanto i esperanto-srpski).
Nedavno je obnovljen rad Saveza za esperanto Srbije, krovne organizacije esperantskih društava koja postoje u mnogim mestima Srbije (Subotica, Senta, Beograd, Kragujevac itd.).
U okviru njega formirano je nekoliko sekcija: prevodilačka, sekcija za nastavu esperanta, sekcija za planske jezike i izdavački savet. Zadatak ovog potonjeg je da sastavi plan izdavačke delatnosti i predloži Predsedništvu saveza objavljivanje prevoda značajnih dela srpske književnosti, ali i originalnih književnih dela na esperantu, kao i drama i eseja. Iako su sebi postavili ambiciozan plan da svake godine bude prevedeno makar jedno književno delo sa srpskog na esperanto, u Izdavačkom savetu veruju da je to moguće i da će biti realizovano.
Sekcije uveliko rade i prvi rezultati su već postignuti: završen je prevod romana Janka Veselinovića Hajduk Stanko (prevodioci Jovan Zarković i Živanko Novakov), a nedavno je, zahvaljujući svestranoj pomoći Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije, završen šestomesečni početni kurs esperanta (održan onlajn) i slušaocima podeljene diplome o uspešno završenom tečaju.
U planu je da se na jesen, osim novog početnog kursa, organizuje i viši, tzv. B kurs za slušaoce koji su završili početni, A kurs.
Inače, Savez esperantista Srbije i sve njegove sekcije imaju neposrednu saradnju s Udruženjem naučnih i stručnih prevodilaca Srbije (gde je formirana Sekcija za planske jezike), a esperantski prevodioci su istovremeno i njegovi članovi.
Sve u svemu, vidna je činjenica da je umnogome oživljen rad srpskih esperanista nakon izvesnog zatišja poslednjih godina.

Autor je predsednik Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije