БРАНИСЛАВ СТАНКОВИЋ – Срби, Хрвати и култура сећања

фото: МАРКО ЗАМУРОВИЋ

После свега, данас можемо само са сетом да се сећамо речи које је поводом сукоба који су избили између Срба и Хрвата приликом откривања споменика песнику Османа 1893. године, гроф Франо Гундулић, тадашњи челник Дубровника и потомак славног песника изјавио: ,,Колико ја знам, у кућама наших старих никада се није причало о хрватству у Дубровнику већ о српству“

Бранислав Станковић рођен је 1967. у Шапцу. Од 2001. до 2004. године руководио је етно-парком Совљак у Мачви који је у том периоду ревитализован. Од 2005. до 2014. био је директор Народног музеја у Шапцу. Као виши кустос данас ради у Народном музеју у Шапцу.
Аутор је књига: Мачва у Другом српском устанку; Срби у Другом светском рату; Suffering of Šabac and Mačva in the Great war; Звонари слободе; Изгубљено наслеђе – дубровачки Срби; Слика једног града, Невиђени Београд у објективу Ристе Марјановића.
Аутор је шеснаест изложби од којих наводимо: Јанко Веселиновић – живот и дело (поводом стогодишњице смрти писца), Немачки пропагандни плакат у Србији 1941–1945, Мали велики Париз – утицај француске културе на друштвени и културни живот Шапца од XIX века до почетка Другог светског рата, Немојте нас заборавити, Српски санитет 1914–1918, Звонари слободе – Михајло Пупин и Свети владика Николај, О једној младости… Снимио је документарни филм Јанко, друго име Мачве. Поводом стогодишњице обележавања завршетка Великог рата 2018. у Паризу је представио пројекат Немојте нас заборавити. Добитник је награде „Михаило Валтровић“.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.