PISMA IZ TAMNOG VILAJETA – Шамар Бундестагу

Да ли је изостанак Кристијана Шмита са састанка у Бриселу порука да је ЕУ одлучна да га делегитимише, те зашто је овај сусрет најважнији корак који је БиХ направила у прошлој деценији?

Учешће Милорада Додика на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу резултирало је не само низом састанака с кључним фигурама Руске Федерације, па и с председником Владимиром Путином, већ и цијеном гаса којом чак ни Србија – која плаћа по нафтној формули а трећину можда и по берзанским цијенама – не може да се похвали.

У ЦЕНТРУ НОВОГ СВЕТА Двије хиљаде учесника и више од стотину делегација држава на највишем нивоу присуствовало је рађању новог свијета и изградњи нових геополитичких односа, у којима је деструктивном утицају западних земаља и њихових организација (САД, Велика Британија, НАТО и Европска унија) намењено маргинализовано мјесто.
Док је присуство Евроазије, Африке и Латинске Америке пропраћено коментаром да су, у овим сложеним геополитичким и економским околностима, на правој страни историје, за учешће Милорада Додика послужила је метафора да је разбио у парампарчад идеју гвоздене завјесе над Балканом. У неизбјежној и епохалној руској побједи у глобалном одмјеравању снага с НАТО-ом бити с Русијом, значи и бити на својој, страни својих интереса. Ту чињеницу препознали су Турска, Иран, Пакистан, Египат, Индонезија, Сирија, Саудијска Арабија и цјели исламски свијет.
Додиковом наступу у Санкт Петербургу претходили су политички бурни дани – бриселско одмјеравање бројних бошњачких странака с владајућом коалицијом из Републике Српске, подржаном опозиционим ДНС-ом и нападнутом од стране британских послушника из ПДП-а, као и састанак с министром вањских послова Турске Мевлутом Чавушоглуом у Истанбулу.

АЛИЈИН ОДГОВОР Састанак у Бриселу и усвојени документ под називом „Политички договор о принципима за осигурање функционалне БиХ“, донесен у присуству и под покровитељством предсједника Европског савјета Шарла Мишела и високог представника ЕУ за вањску политику и сигурност Жозефа Бореља, у суштини представља најважнији корак који је БиХ направила у прошлој деценији.
Документ су представници владајуће коалиције из Републике Српске подржали с резервом и нису ставили потпис на њега, због погрешне квалификације сукоба у Украјини. Као стратешки оквир у преамбули документа истакнути су Устав БиХ и Дејтонски споразум, затим потврђени конститутивност народа и уставни положај ентитета, те потреба изборних реформи које би ово право гарантовале.
Подсетимо, Алија Изетбеговић је, као предсједавајући Предсједништву БиХ, захтјевом од 12. фебруара 1998. покренуо поступак пред Уставним судом БиХ, ради оцјене сагласности Устава Републике Српске и Устава Федерације БиХ са Уставом БиХ. Та, како се тада тврдило, „историјска иницијатива“ за утврђивање конститутивности три уставотворна народа на простору цјеле државе БиХ рјешена је одлуком Уставног суда БиХ на сједници одржаној 30. јуна и 1. јула 2000, где се експлицитно наводило да је конститутивност (уставотворност) три народа „наткровљујуће начело“ Устава БиХ, те да принцип конститутивности подразумјева легитимно представљање и међусобну једнакоправност конститутивних народа: Бошњака, Хрвата и Срба.

КОМПРОМИСИ СУ МОГУЋИ Иако је предсједник ХДЗ-а Драган Човић одбио да учествује на сједници, он је у неформалном разговору, ван сједнице, дао допринос обликовању овог документа, тражећи да се у њега уведу пресуда Суда за људска права у Стразбуру из 2003. године, која потврђује и дефинише конститутивност народа, као и споразум из Мостара из 2020, који су под окриљем Европске уније постигли ХДЗ и СДА. Начином организовања овог састанка и избором учесника, представници Европске уније су одбацили британско-америчке санкције представницима Републике Српске и отворили врата преговорима с Милорадом Додиком, који је ту био и као члан Предсједништва БиХ и као предсједник СНСД-а.
Такозвани високи представник Кристијан Шмит уопште није присуствовао састанку нити је позван, чиме је потврђено да Босна и Херцеговина нема легално изабраног ни легитимног високог представника.
Цјелокупни концепт договора је политички шамар упућен и Бундестагу, јер у односу на Резолуцију о БиХ, иза које стоје „Хитлерјугенди“ Адис Ахметовић (Бошњак из СПД-а) и Борис Мијатовић (Словенац из странке Зелених), овај докуменат је на другачији начин дефинисао мапу пута за БиХ, у циљу њеног приступања Европској унији.
Показало се да су компромиси могући у разговорима који се воде без Кристијана Шмита, без Британаца и Американаца и без политике двоструких стандарда и уцјена.
Уз поштовање начела конститутивности народа као кровног начела организовања државе и унутрашњих друштвених односа, те одбацивање принципа наводне грађанизације БиХ, у којој се негира чињеница постојања три нације, три вјере, три идентитета и три различита интереса. СДА се одрекла Алије и пресуде Уставног суда БиХ, па укључила цјели народ у чување и спасавање фотеље Жељку Комшићу, чиме је продужила политичко лутање, продубила нестабилност и отворила сложене сукобе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *