OBZORJE NOVOG SVETA – Postratna Evropa

Da li uloga koju je Britanija namenila režimima limitrofima od Pribaltika preko Poljske do Rumunije, potvrđuje tačnost zapažanja pojedinih ruskih analitičara da cilj Anglosaksonaca nije samo poraz Rusije već i totalna prekompozicija EU

Rat koji je globalistička vrhuška spremna da vodi do poslednjeg Ukrajinca treba prema njihovoj zamisli ne samo da vojno i ekonomski iscrpi Rusiju, i time posledično oslabi svetsku poziciju Kine, već i da trajno odvoji zemlje stare Evrope od Rusije. Sledstveno, rusofobija treba da pokida civilizacijske, a sankcije ekonomske veze stare Evrope i Rusije, pretvarajući zapadni deo jedinstvenog evroazijskog kopna u kulturološku i ekonomsku provinciju prepuštenu diktatu svetskih moćnika predvođenih Anglosaksoncima.

IZNENADNI GOST Da bi razdor između dva dela jedinstvene Evroazije bio što dublji i trajniji i da bi se onemogućila saradnja Evrope i Rusije, čak i u vidu koji je postojao posle Drugog svetskog rata, potrebno je da se ratni sukob što više rasplamsa i raširi, a njegove posledice da budu što je više moguće katastrofalne.
Zato je posle posete Kijevu predstavnika stare Evrope, Šolca, Makrona i Dragija, iznenadni gost kijevskog režima bio jedan od vodećih anglosaksonskih „jastrebova“ Boris Džonson. Nemački „Velt“ smatra da razlog za nenajavljenu Džonsonovu posetu Kijevu treba tražiti u strahu pojedinih država kolektivnog Zapada od mogućeg pritiska Pariza i Berlina na zvanični Kijev da pristane na kompromise u pregovorima s Moskvom. Britanski premijer je u Kijevu sasvim očekivano nastupio vrlo ratoborno, pozivajući zapadne saveznike da se spreme za dugogodišnji konflikt u Ukrajini. U ruskoj štampi se najnovije Džonsonove izjave tumače i kao podrška „partiji rata“ u Kijevu, i kao podsticaj „jastrebovima“ unutar Francuske i Nemačke. Nakon toga je usledila poruka vojnicima i oficirima novog komandanta britanskih kopnenih snaga, generala Patrika Sandersa da „pripadaju generaciji koja je dužna da spremi vojsku za nova ratna dejstva u Evropi“.
„Sada je nasušno potrebno da stvorimo armiju koja će biti sposobna da se zajedno sa našim saveznicima bori i pobedi u borbi Rusiju“, zaključio je general Sanders, a njegove reči su u „Dejli mejlu“ protumačili kao otvoreni poziv da se V. Britanija spremi „za treći svetski rat s Rusijom“.

VARŠAVOM PROTIV FRANCUSKE I NEMAČKE Pošto prema pisanju „Tajmsa“ Britanija trenutno raspolaže kopnenom vojskom od samo sedamdeset tri hiljade vojnika i oficira, ratoborne izjave britanskog premijera i komandanta kopnene vojske imaju za sada pre svega propagandnu svrhu. Kao što je Čerčil 1946. u čuvenom govoru iz Fultona podizanje gvozdene zavese na evropskom kopnu pravdao postojanjem tobožnjih osvajačkih pretenzija SSSR-a, tako se i danas potreba izolacije Francuske, Nemačke i Italije od Rusije pravda postojanjem navodnih agresivnih planova Vladimira Putina. Ratoborne izjave koje dolaze iz Londona istovremeno služe kao pogonsko gorivo za podsticanje agresivnosti i megalomanije među limitrofima Intermarijuma na istočnom predziđu „ruskog sveta“.
Uloga koju je Britanija namenila režimima limitrofa od Pribaltika, preko Poljske do Rumunije, potvrđuje tačnost zapažanja ruskih analitičara kako cilj Anglosaksonaca nije samo poraz Rusije već i totalna prekompozicija Evropske unije.
Tumačeći najnoviju odluku Evropske komisije da preporuči članicama da podrže davanje statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji, direktor Centra za istraživanje postindustrijskog društva Vladislav Inozemcev primećuje kako su do bregzita tri osnovna evropska centra odlučivanja bili Pariz, Berlin i London, a kako „u perspektivi od deset godina postaje sasvim realna šansa da se zajedno sa francuskom i nemačkom prestonicom u sastavu trojke pojavi i poljska prestonica“.
Inozemcev napominje kako je, očigledno uz podršku Britanije i SAD, poljska ekonomija u periodu od 2007. do 2020. godine zabeležila rast od 60%, dok je u isto vreme francuska zabeležila pad od 5,7%, a španska ekonomija pad od 0,5%. Da bi Poljska, kao glavni sprovodnik britanskog rusofobnog uticaja u EU, mogla da se uspešno suprotstavi političkoj volji Francuske i Nemačke, Varšavi je preko potrebna Ukrajina u sastavu EU, pošto bi prema sadašnjem mehanizmu predstavljanja poljsko-ukrajinska frakcija u Evropskom parlamentu imala 108 poslanika, što je deset više od nemačke delegacije.

NESUMNJIVI CASUS BELLI Prema najnovijoj analizi poznatog proruskog političara iz Ukrajine Olega Carjova, za održivost britanskog projekta funkcionalne Ukrajine kao sredstva za radikalizaciju EU i trajno odvajanje stare Evrope od Rusije najznačajniji biće ishod bitke za Odesu, a ona je po njemu s novim neuspešnim napadom VSU na Zmijsko ostrvo i napadom na ruske naftne platforme između Odese i Krima – već počela. Gubitkom Odese Velika Britanija će, po Carjovu, „u značajnom stepenu izgubiti interesovanje za Ukrajinu“.
Shodno anglosaksonskom planu odsecanja Rusije od Evrope linijom Baltičko more – Crno more, Litvanija je 18. juna započela s trgovinskom blokadom Kalinjingradske oblasti, zabranjujući tranzitni železnički saobraćaj iz Rusije preko svoje teritorije za oko 50% sve robe. Najviši zvaničnici u Moskvi su ovakav postupak Vilnjusa odmah ocenili kao atak na suverenitet Rusije, najavljujući da će Rusija ubrzo odgovoriti Litvaniji kontramerama. Pošto je Litvanija svojom odlukom jednostrano prekršila sporazume iz 2002. i 2003. kojim je Rusija priznala njene granice dobijajući zauzvrat garanciju tranzita za Kalinjingrad, od pribaltičkih limitrofa u službi Londona i Vašingtona moguće je očekivati i pokušaj blokade morskog tranzita. Takvim činom ne samo da bi teško bile narušene odredbe o otvorenom moru konvencije UN o pravu mora iz 1982. godine već bi to bio za Rusiju nesumnjivi casus belli.
Na rusku ponudu, Lotmanovom rečju, „dijaloga kultura i civilizacija“, kolektivni Zapad je odgovorio totalnim ratom, i to samo iz onog razloga zbog kog Danilevski nije verovao u „dijalog kultura“. „Nas Evropa ne priznaje za svoje“, veli Danilevski i dodaje, jer joj „ne možemo poslužiti kao prosti materijal iz koga bi mogla izvlačiti korist, kao što izvlači iz Kine, Indije, Afrike, većeg dela Amerike“.