ОБЗОРЈЕ НОВОГ СВЕТА – Постратна Европа

Да ли улога коју је Британија наменила режимима лимитрофима од Прибалтика преко Пољске до Румуније, потврђује тачност запажања појединих руских аналитичара да циљ Англосаксонаца није само пораз Русије већ и тотална прекомпозиција ЕУ

Рат који је глобалистичка врхушка спремна да води до последњег Украјинца треба према њиховој замисли не само да војно и економски исцрпи Русију, и тиме последично ослаби светску позицију Кине, већ и да трајно одвоји земље старе Европе од Русије. Следствено, русофобија треба да покида цивилизацијске, а санкције економске везе старе Европе и Русије, претварајући западни део јединственог евроазијског копна у културолошку и економску провинцију препуштену диктату светских моћника предвођених Англосаксонцима.

ИЗНЕНАДНИ ГОСТ Да би раздор између два дела јединствене Евроазије био што дубљи и трајнији и да би се онемогућила сарадња Европе и Русије, чак и у виду који је постојао после Другог светског рата, потребно је да се ратни сукоб што више распламса и рашири, а његове последице да буду што је више могуће катастрофалне.
Зато је после посете Кијеву представника старе Европе, Шолца, Макрона и Драгија, изненадни гост кијевског режима био један од водећих англосаксонских „јастребова“ Борис Џонсон. Немачки „Велт“ сматра да разлог за ненајављену Џонсонову посету Кијеву треба тражити у страху појединих држава колективног Запада од могућег притиска Париза и Берлина на званични Кијев да пристане на компромисе у преговорима с Москвом. Британски премијер је у Кијеву сасвим очекивано наступио врло ратоборно, позивајући западне савезнике да се спреме за дугогодишњи конфликт у Украјини. У руској штампи се најновије Џонсонове изјаве тумаче и као подршка „партији рата“ у Кијеву, и као подстицај „јастребовима“ унутар Француске и Немачке. Након тога је уследила порука војницима и официрима новог команданта британских копнених снага, генерала Патрика Сандерса да „припадају генерацији која је дужна да спреми војску за нова ратна дејства у Европи“.
„Сада је насушно потребно да створимо армију која ће бити способна да се заједно са нашим савезницима бори и победи у борби Русију“, закључио је генерал Сандерс, а његове речи су у „Дејли мејлу“ протумачили као отворени позив да се В. Британија спреми „за трећи светски рат с Русијом“.

ВАРШАВОМ ПРОТИВ ФРАНЦУСКЕ И НЕМАЧКЕ Пошто према писању „Тајмса“ Британија тренутно располаже копненом војском од само седамдесет три хиљаде војника и официра, ратоборне изјаве британског премијера и команданта копнене војске имају за сада пре свега пропагандну сврху. Као што је Черчил 1946. у чувеном говору из Фултона подизање гвоздене завесе на европском копну правдао постојањем тобожњих освајачких претензија СССР-а, тако се и данас потреба изолације Француске, Немачке и Италије од Русије правда постојањем наводних агресивних планова Владимира Путина. Ратоборне изјаве које долазе из Лондона истовремено служе као погонско гориво за подстицање агресивности и мегаломаније међу лимитрофима Интермаријума на источном предзиђу „руског света“.
Улога коју је Британија наменила режимима лимитрофа од Прибалтика, преко Пољске до Румуније, потврђује тачност запажања руских аналитичара како циљ Англосаксонаца није само пораз Русије већ и тотална прекомпозиција Европске уније.
Тумачећи најновију одлуку Европске комисије да препоручи чланицама да подрже давање статуса кандидата Украјини и Молдавији, директор Центра за истраживање постиндустријског друштва Владислав Иноземцев примећује како су до брегзита три основна европска центра одлучивања били Париз, Берлин и Лондон, а како „у перспективи од десет година постаје сасвим реална шанса да се заједно са француском и немачком престоницом у саставу тројке појави и пољска престоница“.
Иноземцев напомиње како је, очигледно уз подршку Британије и САД, пољска економија у периоду од 2007. до 2020. године забележила раст од 60%, док је у исто време француска забележила пад од 5,7%, а шпанска економија пад од 0,5%. Да би Пољска, као главни спроводник британског русофобног утицаја у ЕУ, могла да се успешно супротстави политичкој вољи Француске и Немачке, Варшави је преко потребна Украјина у саставу ЕУ, пошто би према садашњем механизму представљања пољско-украјинска фракција у Европском парламенту имала 108 посланика, што је десет више од немачке делегације.

НЕСУМЊИВИ CASUS BELLI Према најновијој анализи познатог проруског политичара из Украјине Олега Царјова, за одрживост британског пројекта функционалне Украјине као средства за радикализацију ЕУ и трајно одвајање старе Европе од Русије најзначајнији биће исход битке за Одесу, а она је по њему с новим неуспешним нападом ВСУ на Змијско острво и нападом на руске нафтне платформе између Одесе и Крима – већ почела. Губитком Одесе Велика Британија ће, по Царјову, „у значајном степену изгубити интересовање за Украјину“.
Сходно англосаксонском плану одсецања Русије од Европе линијом Балтичко море – Црно море, Литванија је 18. јуна започела с трговинском блокадом Калињинградске области, забрањујући транзитни железнички саобраћај из Русије преко своје територије за око 50% све робе. Највиши званичници у Москви су овакав поступак Вилњуса одмах оценили као атак на суверенитет Русије, најављујући да ће Русија убрзо одговорити Литванији контрамерама. Пошто је Литванија својом одлуком једнострано прекршила споразуме из 2002. и 2003. којим је Русија признала њене границе добијајући заузврат гаранцију транзита за Калињинград, од прибалтичких лимитрофа у служби Лондона и Вашингтона могуће је очекивати и покушај блокаде морског транзита. Таквим чином не само да би тешко биле нарушене одредбе о отвореном мору конвенције УН о праву мора из 1982. године већ би то био за Русију несумњиви casus belli.
На руску понуду, Лотмановом речју, „дијалога култура и цивилизација“, колективни Запад је одговорио тоталним ратом, и то само из оног разлога због ког Данилевски није веровао у „дијалог култура“. „Нас Европа не признаје за своје“, вели Данилевски и додаје, јер јој „не можемо послужити као прости материјал из кога би могла извлачити корист, као што извлачи из Кине, Индије, Африке, већег дела Америке“. 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.