Neki drugi, davni rat

U ovom autobiografski zasnovanom romanu priča o ratnim emigrantskim nedaćama polazište je za mnogo kompleksniju priču o apsurdu ljudske egzistencije onda kada ona biva pretvorena u strah

Priča o sudbini ratnih izbeglica tokom Drugog svetskog rata koje čekaju tranzitnu vizu za emigraciju na krajnju, bezbednu destinaciju, nama danas, u svetlu dešavanja u Ukrajini poslednjih meseci, postaje više nego aktuelna. Ana Zegers, nemačka spisateljica koja je pobegla iz nacističke Nemačke i preko Marselja emigrirala u Meksiko da bi se posle rata vratila u Istočnu Nemačku (Demokratsku Republiku Nemačku), u ovom autobiografski zasnovanom romanu, međutim, priču o ratnim emigrantskim nedaćama uzima kao polazište za mnogo kompleksniju priču o apsurdu ljudske egzistencije onda kada ona biva pretvorena u strah.
Marselj, koji je imao status slobodnog, tranzitnog grada u ratom zahvaćenoj Evropi, poprište je svih dešavanja u ovom romanu, a na određeni način dobija i svojstva junaka romana. Prateći sudbinu svog junaka, bezimenog nemačkog antinaciste koji pobegavši iz logora, preko Pariza stiže s talasom izbeglica u Marselj, Ana Zegers u centralni plan postavlja pokretačku situaciju vezanu za bitisanje u tom gradu, situaciju toliko apsurdnu da svojom suštinom postaje suprotnost svakom kretanju. Nju fascinira okolnost da dozvolu za boravak u slobodnom, lučkom gradu Marselju dobijaju samo iseljenici koji podnesu dokaz da su otpočeli proces dobijanja vize za krajnju, prekookenasku destinaciju, što pak lomi sudbine i glavnog junaka i svih ostalih sporednih ličnosti koje su se tu obrele. Paradoks uslovljava radnju ovog romana – iseljenici tek nakon dobijanja vize mogu da podnesu zahteve za tranzitne vize za niz zemalja u koje pristaju brodovi tokom putovanja, a kada i te tranzitne vize konačno dobiju, osnovnoj vizi je već istekao datum važenja i ceo proces počinje iznova, s nejasnom nadom u srećan ishod. Suprotstavljajući svog junaka ostatku građanstva koje je u tranzitu, time što za razliku od njih on shvata apsurd cele situacije i sprovodi propisanu dinamiku postupanja ne da bi otišao već da bi nesmetano mogao da ostane u Marselju, u Evropi, Ana Zegers nastoji da iscrta pomereno i poljuljano stanje ljudske egzistencije i dostojanstva u okolnostima graničnih situacija koje nameće rat.
Da bi predstavila reflektovanje ovakvih apsurdnih istorijskih datosti na ljudski život, ona u centralni plan postavlja figuru pisca. Pisac Vajdler koji je imao zapažen angažman u pokretu otpora prisutan je u romanu svojim odsustvom. Postavši slučajno svedok njegovog samoubistva i slučajni vlasnik njegovih spisa, glavni junak ovog romana neplanirano i bez tendencija postaje vlasnik i njegovog identiteta, pod administrativno promenjenim imenom Zajdler. Procedure za dobijanje viza po meksičkim, američkim i španskim poslanstvima u Marselju, kroz koje on prolazi kao angažovani pisac pacifista, dovode ga u poziciju da bolje razume sve unutrašnje slabosti iskrene borbe za politički otpor nacizmu. Vajdlerova smrt koja kroz život tranzitnog emigranta Zajdlera biva poništena, pokazatelj je jalovosti svake vere u zajedničku borbu za slobodu. Promašenost Vajdlerovog života, koja nije samo politička već je vidljiva i na privatnom planu, delovanjem zamenika Zajdlera ne uspeva da bude rehabilitovana ni na koji način. Naprotiv, uživljujući se u njegov bivši život i konture mogućeg budućeg života, junak ovog romana sve više u sebi potvrđuje rezignaciju i emocionalni otpor koji je zaposeo pisca Vajdlera. Tako i potraga Vajdlerove žene za njim, i njen pokušaj da se iskupi za svoju izdaju ne rezultiraju uspehom ili amnestijom. Nemogućnost susreta s mužem koga je izdala, uprkos sigurnim znacima njegovog postojanja u Marselju koji su, inače, rezultat Zajdlerovog kretanja pod njegovim identitetom, potvrda je nemogućnosti povratka u predratno stanje celovitosti – i ljubavi i života. Istovremeno, nesposobnost ili nevoljnost ove žene da u Zajdleru prepozna nosioca identiteta svog muža Vajdlera svodi njihov odnos na tranzitno poznanstvo u ratnim okolnostima.
Poljuljani identiteti, promašeni životi, obeskorenjenost, iseljenje i tranzit, kao posledice rata, velike su teme ovog romana kroz koje Ana Zegers vodi običnog čoveka čineći od njega stvaraoca, pisca. Baš zato što je pisan za neki drugi, davni rat, ovaj roman nam pokazuje koliko je potreba za dobijanje tranzitne vize za put ka zamišljenoj slobodi svevremena, jer svi mi, sve ovo vreme kao da neprestano apliciramo za tu vizu.