Неки други, давни рат

У овом аутобиографски заснованом роману прича о ратним емигрантским недаћама полазиште је за много комплекснију причу о апсурду људске егзистенције онда када она бива претворена у страх

Прича о судбини ратних избеглица током Другог светског рата које чекају транзитну визу за емиграцију на крајњу, безбедну дестинацију, нама данас, у светлу дешавања у Украјини последњих месеци, постаје више него актуелна. Ана Зегерс, немачка списатељица која је побегла из нацистичке Немачке и преко Марсеља емигрирала у Мексико да би се после рата вратила у Источну Немачку (Демократску Републику Немачку), у овом аутобиографски заснованом роману, међутим, причу о ратним емигрантским недаћама узима као полазиште за много комплекснију причу о апсурду људске егзистенције онда када она бива претворена у страх.
Mарсељ, који је имао статус слободног, транзитног града у ратом захваћеној Европи, поприште је свих дешавања у овом роману, а на одређени начин добија и својства јунака романа. Пратећи судбину свог јунака, безименог немачког антинацисте који побегавши из логора, преко Париза стиже с таласом избеглица у Марсељ, Ана Зегерс у централни план поставља покретачку ситуацију везану за битисање у том граду, ситуацију толико апсурдну да својом суштином постаје супротност сваком кретању. Њу фасцинира околност да дозволу за боравак у слободном, лучком граду Марсељу добијају само исељеници који поднесу доказ да су отпочели процес добијања визе за крајњу, прекоокенаску дестинацију, што пак ломи судбине и главног јунака и свих осталих споредних личности које су се ту обреле. Парадокс условљава радњу овог романа – исељеници тек након добијања визе могу да поднесу захтеве за транзитне визе за низ земаља у које пристају бродови током путовања, а када и те транзитне визе коначно добију, основној визи је већ истекао датум важења и цео процес почиње изнова, с нејасном надом у срећан исход. Супротстављајући свог јунака остатку грађанства које је у транзиту, тиме што за разлику од њих он схвата апсурд целе ситуације и спроводи прописану динамику поступања не да би отишао већ да би несметано могао да остане у Марсељу, у Европи, Ана Зегерс настоји да исцрта померено и пољуљано стање људске егзистенције и достојанства у околностима граничних ситуација које намеће рат.
Да би представила рефлектовање оваквих апсурдних историјских датости на људски живот, она у централни план поставља фигуру писца. Писац Вајдлер који је имао запажен ангажман у покрету отпора присутан је у роману својим одсуством. Поставши случајно сведок његовог самоубиства и случајни власник његових списа, главни јунак овог романа непланирано и без тенденција постаје власник и његовог идентитета, под административно промењеним именом Зајдлер. Процедуре за добијање виза по мексичким, америчким и шпанским посланствима у Марсељу, кроз које он пролази као ангажовани писац пацифиста, доводе га у позицију да боље разуме све унутрашње слабости искрене борбе за политички отпор нацизму. Вајдлерова смрт која кроз живот транзитног емигранта Зајдлера бива поништена, показатељ је јаловости сваке вере у заједничку борбу за слободу. Промашеност Вајдлеровог живота, која није само политичка већ је видљива и на приватном плану, деловањем заменика Зајдлера не успева да буде рехабилитована ни на који начин. Напротив, уживљујући се у његов бивши живот и контуре могућег будућег живота, јунак овог романа све више у себи потврђује резигнацију и емоционални отпор који је запосео писца Вајдлера. Тако и потрага Вајдлерове жене за њим, и њен покушај да се искупи за своју издају не резултирају успехом или амнестијом. Немогућност сусрета с мужем кога је издала, упркос сигурним знацима његовог постојања у Марсељу који су, иначе, резултат Зајдлеровог кретања под његовим идентитетом, потврда је немогућности повратка у предратно стање целовитости – и љубави и живота. Истовремено, неспособност или невољност ове жене да у Зајдлеру препозна носиоца идентитета свог мужа Вајдлера своди њихов однос на транзитно познанство у ратним околностима.
Пољуљани идентитети, промашени животи, обескорењеност, исељење и транзит, као последице рата, велике су теме овог романа кроз које Ана Зегерс води обичног човека чинећи од њега ствараоца, писца. Баш зато што је писан за неки други, давни рат, овај роман нам показује колико је потреба за добијање транзитне визе за пут ка замишљеној слободи свевремена, јер сви ми, све ово време као да непрестано аплицирамо за ту визу.