Majstor zlatnih reči i misli

Stogodišnjica rođenja Dušana Radovića

Prva knjiga

Znamenita, prva, knjiga Dušana Radovića, pod naslovom Poštovana deco, objavljena je 1954. godine, u Beogradu, izdanje Dečje knjige. Našli smo je u Legatu Sokić (slikarke, akademika Ljubice Cuce Sokić) u Narodnoj biblioteci Srbije.
Na zadnjoj korici, još, stoji: urednik Zagorka Lilić, tiraž 2.000, „Štampanje završeno novembra 1954. godine“ u Grafičkom preduzeću „Branko Đonović“, petocifreni broj telefona.
(U avgustu te godine rodio se i pisac ove beleške. Već tri meseca spadao sam u „Poštovanu decu“. Posle toliko decenija, uveren sam u to i danas.)
Knjiga je više bila slikovnica: format 23 h 27 sm, meke korice, klamovano (sa dve žičice). 18 neobeleženih strana.
Sadržaj: Lav, Pismo za lovca, Car Jovan, Da li mi verujete, Poziv, Tužna pesma, Molba, Bumbar, Plavi zec. Ukupno devet pesama – sve antologijske.
U knjizi Smešne reči (1961) Radović će se još raspevati: Deca vole, Zvezde, Kad je bio mrak, Zamislite, Taram… Radovićeve knjige imaju tako malo strana, a tako mnogo poetskog i filozofskog sadržaja.
Poštovana deco ilustrovao je Đorđe Milanović. Crteži, kao da su dečji, a s karakterima odraslih. Imaju nijansu karikature i duhovitosti, kao i pesme. Sloboda likovnog izraza najavljuje Radovićev ukus iz Poletarca dvadesetak godina docnije. Kao da ilustrator zna i pesme i teme koje će Dušan docnije napisati. Na tim crtežima sve je u pokretu, kao što je u pokretu Duškov jezik. Duškov jezik je jezik odraslih, intonacija i sintaksa dečja. Kao da je neko modernizovao Zmajeve ilustracije i presvukao likove sa slika u odela pedesetih godine 20. veka.
Pesme se događaju u urbanom svetu, takvo je i odelo stihova i junaka: ponešto je preostalo od predratne garderobe i gospodstva. Gospođa Klara sa svojim mačkama, mačke sa mašnama, na jastucima od žute svile. Motiv smrti ima lirsko-emotivnu dimenziju, ali prikazuje istinu do koje je pesniku bilo posebno stalo.
Strip se probija i u ilustracije i u pesme.
Tekst nagoveštava zvuk radija, slika brzinu televizije – Radović je odavno pisac medija.
Plavi zec se otima torbaku ilustracije – neće u sliku. (Pesma je autopoetička.)
Jova postaje car, jedan dečko se svakog dana umiva, dečak Miša neće da spava, kao toliki junaci iz Zmaja, Ršuma, Crnčevića… Bumbar i zec su preteče Zoološkog vrta Beograd…
Dobra knjiga je veliko obdanište. U devet pesama, kao u devet soba, nalazimo hartiju iz crtanke, bajku i basnu, Afriku, Košutnjak i Izbište, brod koji plovi do Jamajke i Kine. Plavi zec pravi društvo Ježurki Ježiću, rođenom nekoliko godina ranije u „šumi, širom, bez staze, puta“… U poeziji širom, na stazi i na putu.

Zoološki vrt Beograd

Na blagajni Zoološkog vrta Beograd, u ono vreme, sedamdesetih, mogla se kupiti knjižica Zoološki vrt Beograd. Izdavač je bilo Novinsko-izdavačko preduzeće „Dom štampe“, Zenica, a organizator Predstavništvo u Beogradu. Štampa Grafički zavod Hrvatske Zagreb, tiraž 10.000.
Autor stihova: Dušan Radović.
Knjižica u mekom povezu, na trideset strana. Na prvoj klapni „Orijentacioni plan Beograda sa lokacijom Zoološkog vrta“, potom karta Vrta sa „Rasporedom životinja i lokacijama objekata“. Na jednoj stranici istorijat Zoološkog vrta (osnovan 12. jula 1936): „To je značajan datum – za Beograd, za decu, za tate i mame, za vojnike i đake. Dogodilo se nešto lepo i kulturno – u staroj tvrđavi na Kalemegdanu otvorene su male ambasade raznih životinjskih i ptičjih naroda i država, sa svih kontinenata (…) Međutim, 1941. godine izbio je rat…“ Kao da je i ove rečenice pisao književnik.
Sledi karta Kalemegdana sa kulturno-istorijskim znamenitostima, ustanovama, muzejima, kapijama, kulama, a onda dolazi centralni deo knjige: odabrane životinje i ptice – njihove fotografije u boji, i o svakoj – pesma Dušana Radovića: Papagaji, Foke, Lame, Bizon, Kamila, Slon, Piton, Pingvin, Zebra, Nilski konj, Roda, Marabu, Jelen, Majmun, Žirafa, Antilopa, Panter, Lav, Tigar, Beli medved, Suri medved, Aligator, Jak i, na kraju, podaci o stanovnicima Zoo-vrta, s latinskim imenima i podacima o poreklu, osobinama i životu.
Primenjeni pesnik prvog reda, majstor duhovitih reklama i songova, Dušan Radović je i o životinjama napisao niz antologijskih pesama. Video ih je i u geografskim širinama odakle su prispele i u topografiji Beograda. Smestio ih je i u svoje doba: jezik, moda, kultura, sport. Lav iz zoološkog vrta sasvim je drukčiji od onog čuvenog, što ga je Brana nacrtao/izbrisao. Ovaj, „kraljevskog izgleda“, podseća na dva velika kralja: Luja XV i Lava XVI.
Duh humora i igre u ovim pesmama stoji naspram osećanja ugroženosti u kavezu i nedostatka slobode:

U ovom hotelu
na Kalemegdanu,
RISU nije loše,
ima stan i hranu.
Ima šta da jede,
ima gde da legne
al’ on ipak sanja
kako da pobegne.
Od svih lepih stvari
ispod plavog svoda,
najlepša je ona
samousluga SLOBODA!

U pesmi o Bizonu, reč je o gostu sa Divljeg zapada, na Kalemegdanu koji pamti Kelte, Turke i Austrijance. U dečjoj predstavi ti svetovi i vremena se mešaju u mali, šareni, lirski film:

BIZON divlji sa Divljeg zapada,
koga krase vuneni rezanci.
Biće gužve, odjekuju šanci
– s Karaburme kauboji kreću,
sa Petlovog brda Indijanci!

Najviše šarma, ipak, imaju žene – nekad su bile Lepši pol. Ugledale se na stanovnice Zoo-vrata LAME:

LAME, LAME,
bele LAME,
sa žiponom
vune runske,
mogle biste biti dame
elegantne i vrhunske.
Ali zašto? Šta će dama
među tim životinjama?

Bilo je to u vreme kad se s poezijom računalo i stupalo u život i svet.
Toliko smisla i značenja, a na prvi pogled opeva jednu životinjsku vrstu, eksponat Zoološkog vrta, iz radionice velikog pesnika-majstora, zlatnih ruku, reči i misli – Dušana Radovića.

Dve teme za skup „Stranica o Dušanu Radoviću“, održanom u Srpskoj književnoj zadruzi