Мајстор златних речи и мисли

Стогодишњица рођења Душана Радовића

Прва књига

Знаменита, прва, књига Душана Радовића, под насловом Поштована децо, објављена је 1954. године, у Београду, издање Дечје књиге. Нашли смо је у Легату Сокић (сликарке, академика Љубице Цуце Сокић) у Народној библиотеци Србије.
На задњој корици, још, стоји: уредник Загорка Лилић, тираж 2.000, „Штампање завршено новембра 1954. године“ у Графичком предузећу „Бранко Ђоновић“, петоцифрени број телефона.
(У августу те године родио се и писац ове белешке. Већ три месеца спадао сам у „Поштовану децу“. После толико деценија, уверен сам у то и данас.)
Књига је више била сликовница: формат 23 х 27 см, меке корице, кламовано (са две жичице). 18 необележених страна.
Садржај: Лав, Писмо за ловца, Цар Јован, Да ли ми верујете, Позив, Тужна песма, Молба, Бумбар, Плави зец. Укупно девет песама – све антологијске.
У књизи Смешне речи (1961) Радовић ће се још распевати: Деца воле, Звезде, Кад је био мрак, Замислите, Тарам… Радовићеве књиге имају тако мало страна, а тако много поетског и филозофског садржаја.
Поштована децо илустровао је Ђорђе Милановић. Цртежи, као да су дечји, а с карактерима одраслих. Имају нијансу карикатуре и духовитости, као и песме. Слобода ликовног израза најављује Радовићев укус из Полетарца двадесетак година доцније. Као да илустратор зна и песме и теме које ће Душан доцније написати. На тим цртежима све је у покрету, као што је у покрету Душков језик. Душков језик је језик одраслих, интонација и синтакса дечја. Као да је неко модернизовао Змајеве илустрације и пресвукао ликове са слика у одела педесетих године 20. века.
Песме се догађају у урбаном свету, такво је и одело стихова и јунака: понешто је преостало од предратне гардеробе и господства. Госпођа Клара са својим мачкама, мачке са машнама, на јастуцима од жуте свиле. Мотив смрти има лирско-емотивну димензију, али приказује истину до које је песнику било посебно стало.
Стрип се пробија и у илустрације и у песме.
Текст наговештава звук радија, слика брзину телевизије – Радовић је одавно писац медија.
Плави зец се отима торбаку илустрације – неће у слику. (Песма је аутопоетичка.)
Јова постаје цар, један дечко се сваког дана умива, дечак Миша неће да спава, као толики јунаци из Змаја, Ршума, Црнчевића… Бумбар и зец су претече Зоолошког врта Београд…
Добра књига је велико обданиште. У девет песама, као у девет соба, налазимо хартију из цртанке, бајку и басну, Африку, Кошутњак и Избиште, брод који плови до Јамајке и Кине. Плави зец прави друштво Јежурки Јежићу, рођеном неколико година раније у „шуми, широм, без стазе, пута“… У поезији широм, на стази и на путу.

Зоолошки врт Београд

На благајни Зоолошког врта Београд, у оно време, седамдесетих, могла се купити књижица Зоолошки врт Београд. Издавач је било Новинско-издавачко предузеће „Дом штампе“, Зеница, а организатор Представништво у Београду. Штампа Графички завод Хрватске Загреб, тираж 10.000.
Аутор стихова: Душан Радовић.
Књижица у меком повезу, на тридесет страна. На првој клапни „Оријентациони план Београда са локацијом Зоолошког врта“, потом карта Врта са „Распоредом животиња и локацијама објеката“. На једној страници историјат Зоолошког врта (основан 12. јула 1936): „То је значајан датум – за Београд, за децу, за тате и маме, за војнике и ђаке. Догодило се нешто лепо и културно – у старој тврђави на Калемегдану отворене су мале амбасаде разних животињских и птичјих народа и држава, са свих континената (…) Међутим, 1941. године избио је рат…“ Као да је и ове реченице писао књижевник.
Следи карта Калемегдана са културно-историјским знаменитостима, установама, музејима, капијама, кулама, а онда долази централни део књиге: одабране животиње и птице – њихове фотографије у боји, и о свакој – песма Душана Радовића: Папагаји, Фоке, Ламе, Бизон, Камила, Слон, Питон, Пингвин, Зебра, Нилски коњ, Рода, Марабу, Јелен, Мајмун, Жирафа, Антилопа, Пантер, Лав, Тигар, Бели медвед, Сури медвед, Алигатор, Јак и, на крају, подаци о становницима Зоо-врта, с латинским именима и подацима о пореклу, особинама и животу.
Примењени песник првог реда, мајстор духовитих реклама и сонгова, Душан Радовић је и о животињама написао низ антологијских песама. Видео их је и у географским ширинама одакле су приспеле и у топографији Београда. Сместио их је и у своје доба: језик, мода, култура, спорт. Лав из зоолошког врта сасвим је друкчији од оног чувеног, што га је Брана нацртао/избрисао. Овај, „краљевског изгледа“, подсећа на два велика краља: Луја XV и Лава XVI.
Дух хумора и игре у овим песмама стоји наспрам осећања угрожености у кавезу и недостатка слободе:

У овом хотелу
на Калемегдану,
РИСУ није лоше,
има стан и храну.
Има шта да једе,
има где да легне
ал’ он ипак сања
како да побегне.
Од свих лепих ствари
испод плавог свода,
најлепша је она
самоуслуга СЛОБОДА!

У песми о Бизону, реч је о госту са Дивљег запада, на Калемегдану који памти Келте, Турке и Аустријанце. У дечјој представи ти светови и времена се мешају у мали, шарени, лирски филм:

БИЗОН дивљи са Дивљег запада,
кога красе вунени резанци.
Биће гужве, одјекују шанци
– с Карабурме каубоји крећу,
са Петловог брда Индијанци!

Највише шарма, ипак, имају жене – некад су биле Лепши пол. Угледале се на становнице Зоо-врата ЛАМЕ:

ЛАМЕ, ЛАМЕ,
беле ЛАМЕ,
са жипоном
вуне рунске,
могле бисте бити даме
елегантне и врхунске.
Али зашто? Шта ће дама
међу тим животињама?

Било је то у време кад се с поезијом рачунало и ступало у живот и свет.
Толико смисла и значења, а на први поглед опева једну животињску врсту, експонат Зоолошког врта, из радионице великог песника-мајстора, златних руку, речи и мисли – Душана Радовића.

Две теме за скуп „Страница о Душану Радовићу“, одржаном у Српској књижевној задрузи