IZLOG KNJIGE

Vasko Popa
KORA
Kontrast izdavaštvo, Beograd

Kada se pojavila, 1953. godine, pesnička zbirka „Kora“ postala je predmet jedne od najvažnijih javnih polemika u vezi sa estetskim vrednostima srpske poezije. Milan Bogdanović kritikovao je Popin jezik i stil vrednujući Koru kao „nadrealističko buncanje bez smisla“ dok je, sa druge strane, Zoran Mišić isticao logičku suštinu i odgonetljivost u osnovi Popinih pesničkih slika. Stoga „Kora“ označava raskid sa dominantnim modelom socijalističkog realizma, i bitno određuje dalje tokove srpske poezije.

Izmakavši se od subjektivnosti, deskriptivnosti i individualne osećajnosti, Vasko Popa u šezdeset pesama „Kore“ ohlađenim, „objektivnim“, ali dosledno metaforičkim jezikom uobličava iskustvo sveta savremenog čoveka iz gradske sredine – u prvom redu osećanja nelagode, ugroženosti i straha – i otpočinje putovanje ka zahvatanju arhetipske osnove modernosti koja će odrediti njegove kasnije knjige. Četiri ciklusa „Kore“ simbolički zatvaraju i pod amblematskom vinjetom sa korica koju je pesnik nazvao šapom zveri štite jedno osećanje sveta od levijatanske svakodnevice.     

Deng Đun, Irina Žarkovna Magarašević, Deng Đijenćijao
VEK LJUBAVI – VEK STRADANJA
Akademska knjiga, Novi Sad

Ovo bajkovito, na momente veoma potresno dnevničko-memoarsko štivo, sasvim filmično ali i istinito, može se čitati i kao priča u kojoj jedan vek nemira i stradanja među narodima nagoveštava neke nove vekove, vekove mira i ljubavi. Pripadnika srpskog konjičkog odreda vihori rata odnose u Sibir, tu sreće svoju ljubav, mladu Ruskinju, i s njom, na putu za otadžbinu, dospeva u kineski grad Harbin. Međutim, sudbina je htela da više ne vidi svoj rodni kraj. Ali sinu i kćeri ostavlja u amanet da oni kad-tad to učine. Njegova kći Irina Žarkovna Magarašević ispunila je očev amanet i ostavila zapis o tome, a unuka Deng Đun potrudila se da ceo jedan vek stane među korice ove knjige. Čitalac tako ne prati samo životnu priču jedne srpsko-rusko-kineske porodice, čijih nekoliko pokolenja tokom sto i više godina prolazi kroz sve peripetije složene i burne kineske istorije XX veka, već prati i razvoj prijateljskih odnosa između tri naroda – srpskog, ruskog i kineskog. Zato se ova knjiga može čitati kao simbol jednog novog i obećavajućeg prijateljstva.

Viktor Kine
BUGARI: AUTOPORTRET JEDNOG NARODA / MAKEDONIJA: PRETENZIJE BUGARA
Prometej, Novi Sad

Kako u predgovoru ove knjige beleži Ogist Goven, zahvaljujući Viktoru Kineu, niko više neće imati opravdanje da brani bugarsko pitanje. Pre jeseni 1914. nedovoljno obavešteni ljudi mogli su se kolebati oko prirode bugarske politike. Nakon otvaranja neprijateljstava između Turske i saveznika, svako oklevanje je moralo biti raspršeno pred odbijanjem Kabineta iz Sofije da se, u zamenu za velike nagrade, okrene protiv svojih nekadašnjih ugnjetača. Odista, svakom razboritom posmatraču bilo je jasno da ako kralj Ferdinand i njegovi ministri nisu želeli da ugrabe priliku i ponovo zauzmu Jedrene i liniju Enos–Midiju, to je bilo zato što su već posredno ili neposredno bili povezani s Turcima, odnosno s Nemačkom. Za sticanje takvog ubeđenja uopšte nije bilo potrebno videti ili držati u rukama dokumenta koja su taj dogovor beležila. Čim su Bugari prezreli glavni grad Trakije, na koji su se bili ostrvili tokom zime 1912–1913, bilo je izvesno da su uvereni da će na drugom mestu utažiti želje koje su im više prirasle srcu. To drugo mesto je pre svega bila Srbija, odnosno saveznica Antante. Sve je na to ukazivalo – i reči i dela; tekstovi sofijskih dnevnih novina zahtevali su neodložnu okupaciju Makedonije i postupci komitadžija koji su, uzevši bugarsku teritoriju za bazu svojih operacija, upadali i razarali srpsku teritoriju.

Goran S. Nikolić
U SLUŽBI NJENOG VELIČANSTVA
Službeni glasnik, Beograd

Goran Nikolić je dao sveobuhvatan osvrt na istorijski kontekst nastanka i razvoja obaveštajnih aktivnosti i presek aktuelne strukture obaveštajne zajednice Ujedinjenog Kraljevstva, uz analitički osvrt na njenu ulogu u procesu donošenja spoljnopolitičkih odluka. Razmotreno je i pitanje povezanosti strateških usmerenja i prioriteta spoljne politike s delovanjem nacionalnih obaveštajno-bezbednosnih struktura. Sagledani su i dometi saradnje britanskih službi sa srodnim službama u međunarodnoj zajednici, a posebna pažnja posvećena je metodama njihovog delovanja, uključujući i tajne akcije, psihološko-propagandna dejstva i ideološko-političku indoktrinaciju, tajno pomaganje određenih političkih pokreta, prevratnička i protivprevratnička dejstva, kao i izazivanje i upravljanje društvenim krizama