ИЗЛОГ КЊИГЕ

Васко Попа
КОРА
Контраст издаваштво, Београд

Када се појавила, 1953. године, песничка збирка „Кора“ постала је предмет једне од најважнијих јавних полемика у вези са естетским вредностима српске поезије. Милан Богдановић критиковао је Попин језик и стил вреднујући Кору као „надреалистичко бунцање без смисла“ док је, са друге стране, Зоран Мишић истицао логичку суштину и одгонетљивост у основи Попиних песничких слика. Стога „Кора“ означава раскид са доминантним моделом социјалистичког реализма, и битно одређује даље токове српске поезије.

Измакавши се од субјективности, дескриптивности и индивидуалне осећајности, Васко Попа у шездесет песама „Коре“ охлађеним, „објективним“, али доследно метафоричким језиком уобличава искуство света савременог човека из градске средине – у првом реду осећања нелагоде, угрожености и страха – и отпочиње путовање ка захватању архетипске основе модерности која ће одредити његове касније књиге. Четири циклуса „Коре“ симболички затварају и под амблематском вињетом са корица коју је песник назвао шапом звери штите једно осећање света од левијатанске свакодневице.     

Денг Ђун, Ирина Жарковна Магарашевић, Денг Ђијенћијао
ВЕК ЉУБАВИ – ВЕК СТРАДАЊА
Академска књига, Нови Сад

Ово бајковито, на моменте веома потресно дневничко-мемоарско штиво, сасвим филмично али и истинито, може се читати и као прича у којој један век немира и страдања међу народима наговештава неке нове векове, векове мира и љубави. Припадника српског коњичког одреда вихори рата односе у Сибир, ту среће своју љубав, младу Рускињу, и с њом, на путу за отаџбину, доспева у кинески град Харбин. Међутим, судбина је хтела да више не види свој родни крај. Али сину и кћери оставља у аманет да они кад-тад то учине. Његова кћи Ирина Жарковна Магарашевић испунила је очев аманет и оставила запис о томе, а унука Денг Ђун потрудила се да цео један век стане међу корице ове књиге. Читалац тако не прати само животну причу једне српско-руско-кинеске породице, чијих неколико поколења током сто и више година пролази кроз све перипетије сложене и бурне кинеске историје XX века, већ прати и развој пријатељских односа између три народа – српског, руског и кинеског. Зато се ова књига може читати као симбол једног новог и обећавајућег пријатељства.

Виктор Кине
БУГАРИ: АУТОПОРТРЕТ ЈЕДНОГ НАРОДА / МАКЕДОНИЈА: ПРЕТЕНЗИЈЕ БУГАРА
Прометеј, Нови Сад

Како у предговору ове књиге бележи Огист Говен, захваљујући Виктору Кинеу, нико више неће имати оправдање да брани бугарско питање. Пре јесени 1914. недовољно обавештени људи могли су се колебати око природе бугарске политике. Након отварања непријатељстава између Турске и савезника, свако оклевање је морало бити распршено пред одбијањем Кабинета из Софије да се, у замену за велике награде, окрене против својих некадашњих угњетача. Одиста, сваком разборитом посматрачу било је јасно да ако краљ Фердинанд и његови министри нису желели да уграбе прилику и поново заузму Једрене и линију Енос–Мидију, то је било зато што су већ посредно или непосредно били повезани с Турцима, односно с Немачком. За стицање таквог убеђења уопште није било потребно видети или држати у рукама документа која су тај договор бележила. Чим су Бугари презрели главни град Тракије, на који су се били острвили током зиме 1912–1913, било је извесно да су уверени да ће на другом месту утажити жеље које су им више прирасле срцу. То друго место је пре свега била Србија, односно савезница Антанте. Све је на то указивало – и речи и дела; текстови софијских дневних новина захтевали су неодложну окупацију Македоније и поступци комитаџија који су, узевши бугарску територију за базу својих операција, упадали и разарали српску територију.

Горан С. Николић
У СЛУЖБИ ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА
Службени гласник, Београд

Горан Николић је дао свеобухватан осврт на историјски контекст настанка и развоја обавештајних активности и пресек актуелне структуре обавештајне заједнице Уједињеног Краљевства, уз аналитички осврт на њену улогу у процесу доношења спољнополитичких одлука. Размотрено је и питање повезаности стратешких усмерења и приоритета спољне политике с деловањем националних обавештајно-безбедносних структура. Сагледани су и домети сарадње британских служби са сродним службама у међународној заједници, а посебна пажња посвећена је методама њиховог деловања, укључујући и тајне акције, психолошко-пропагандна дејства и идеолошко-политичку индоктринацију, тајно помагање одређених политичких покрета, превратничка и противпревратничка дејства, као и изазивање и управљање друштвеним кризама

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *