ŠTIT SRBIJE SVE JAČI

MODERNIZACIJA VOJSKE

Vojna neutralnost zemlje podrazumeva velike obaveze u oblasti odbrambenih priprema vojske i društva, što znači opredeljenje za odgovarajuću vojnu strategiju i doktrinu, proizvodnju i nabavku savremenog oružja i opreme, zahtevnu obuku i razvijenu odbrambenu industriju

Nijedan rat vođen u 20. i 21. veku nije bio kopija nekog od prethodnih ratova. Iskustva iz oružane borbe obično su primenjivana već u narednom sukobu i to na različit način i drugačijeg intenziteta. Pronalaze se nove tehnologije za proizvodnju naoružanja, a mašine i sprave za ubijanje sve su sofisticiranije, preciznije, ubitačnije i skuplje. Uporno, gromko i agresivno se govori o miru, a sve se čini da neuralgične tačke na planeti tinjaju bez prestanka. Ponekad se aktivira plamen, a kada nečiji interesi eskaliraju, onda bukne i rat. Najčešće regionalni. Sukob u Ukrajini ukazuje da je reč o događaju planetarnih razmera. U tamošnja zbivanja involvirane su brojne države. Ratni bubnjevi odzvanjaju tako da nagoveštavaju moguće proširenje sukoba koje može izmaći kontroli. Govori se o trećem svetskom ratu, a mogu se čuti i nagoveštaji upotrebe nuklearnog oružja. Mnogi analitičari navode da je s ukrajinskim ratom počelo stvaranje novog svetskog poretka. Neizvesnost traje na svim stranama. [restrict]

Izdvajanja za vojske iz godine u godinu su sve veća, u čemu primat drže SAD i zemlje Zapada. Vojnoidustrijski kompleks najrazvijenijih zemalja naprosto vapi za novim ratovima. Ako je pre deceniju-dve izgledalo da će postepeno zavladati mir, to jest da će se unipolarni svet lagano transformisati u multipolarni, sada je sasvim izvesno da je ponovo aktivirana spirala nasilja, koja će inicirati nove ratove, to jest nezabeležena razaranja i ubijanja. Pomračeni umovi razvili su laboratorije za stvaranje biološkog oružja, posebno onog koji bi trebalo da sistematski uništava pojedine narode na osnovu njihovih gena.

OSNAŽIVANJE RV I PVO Prateći ubrzane promene u regionu i svetu, Srbija poslednjih godina jača svoju vojsku, pokušavajući da nadoknadi višedecenijsko zaostajanje u naoružanju i opremi. Ratovala je pre tačno 23 godine protiv NATO-a, najveće sile sveta i iz tog sukoba izašla bez poraza, ali s teškim ranama. U vreme agresije NATO-a zapadne zemlje su koristile oružje četvrte tehnološke generacije, naspram Srbije (SRJ) čija je odbrana počivala na oružju druge generacije. Bila je to borba Davida i Golijata.

Mada u znatnom zaostatku, posebno u sistemima protivvazdušne odbrane (PVO), u uslovima prevlasti u vazdušnom prostoru, Vojska Jugoslavije oborila je američki avion F-117A, u to vreme najnovije stelt tehnologije koji je bio ponos i najveće dostignuće tamošnje vojne industrije. Pogođen je i strategijski bombarder B-2, koji je iznad Srbije doletao direktno iz baze u SAD. Amerikanci nisu priznali da im je jedan aparat tog tipa, pogođen projektilom srpske PVO pao u predelu Spačvanskih šuma, ali je iz hrvatskih izvora procurelo da je američka vojska okružila mesto pada veličine fudbalskog igrališta, da su tamo došli inženjerci koji su avion rasparčali na više delova. Potom su kamioni nekoliko dana teret odvozili, prema nekim izvorima, do tuzlanskog aerodroma, a onda transportnim avionima prebacivani u nepoznatom pravcu. Koliko je Amerikancima bilo stalo da delovi aviona ne padnu nikome u ruke, pokazuje činjenica da su detektorima za metal pronalazili šrafove u šumi i njih tretirali kao delove strategijskog bombardera.

Sudbina aviona F-117 A, posle zaglibljivanja u buđanovačkim oranicama, ubrzo je bila zapečaćena. Bombarder koji je privremeno stavljen na klocne i u čiji razvoj je utrošeno mnogo milijardi dolara poreskih obveznika SAD, odlukom nadležnih organa povučen je iz upotrebe kao neperspektivan borbeni sistem. Tokom agresije NATO-a na Srbiju (SRJ) avioni agresora leteli su na visinama većim od 10.000 metara, znajući za domete naše PVO. Bila je to teška situacija za branioce srpskog neba…

Pre nekoliko godina krenulo se u obnovu protivvazdušne odbrane Vojske Srbije. Najpre je od Rusije i Belorusije na poklon dobijeno 10 lovaca Mig-29, koji su remontovani i modernizovani. Stručnjaci Vojnotehničkog instituta u Beogradu konstruisali su hibridni protivavinski samohodni artiljerijsko-raketni sistem kratkog dometa, „Pasars-16“, koji je prvi put prikazan javnosti 2017. godine. Namenjen je odbrani kopnenih jedinica, aerodroma, komandnih centara, važnih objekata i instalacija od dejstva sofisticiranih niskoletećih ciljeva. Efikasan je i za uništavanje ciljeva na zemlji i vodi. U taj sistem je integrisan top od 40 mm „Bofors“, kao i dve rakete kratkog dometa RLN-IC s infracrvenim samonavođenjem. Modernizovani radar M-85 „Žirafa“ predstavlja glavni integrator tog artiljerijsko-raketnog PVO sistema kratkog dometa. To oružje naše odbrane je opremljeno lakim prenosnim sistemom „Strela-2M“ i „Igla-Šilo“, a u drugoj varijanti na delu platformi vozila biće integrisane rakete „mistral 3“ francuske proizvodnje, koje su već nabavljene. Sistem „Pasars-16“ naročito je efikasan u obaranju bespilotnih letelica i krstarećih raketa. Odbrambena industrija Srbije uspela je da napravi prvih 19 sistema, a do kraja godine treba da ih bude 40. „Boforsovi“ topovi kalibra 40 milimetara koriste se i u protivoklopnoj i u protivpešadijskoj borbi.

Sledeći korak u snaženju naše PVO odbrane predstavlja nabavka savremenog hibridnog sistema „Pancir-S1“. On objedinjuje rakete zemlja-vazduh, dva topa kalibra 30 mm, osmatrački i nišanski radar kao i elektrooptički blok za nadzor i upravljanje paljbom. Domet „Pancira-S1“ po dužini je 20, a po visini 15 kilometara.

Kineski protivavionski sistem srednjeg dometa FK-3 koji je predstavljen našoj javnosti najveći je korak u stvaranju odbrambenog kišobrana za nebo nad Srbijom. To je najvažnija karika u lancu odbrane koja nam je decenijama nedostajala. Rakete iz tog sistema mogu da pogode ciljeve od 50 metara do 27 kilometara po visini i do 100 kilometara po dužini. Zanimljivo je da radar tog sistema ima domet od čak 240 kilometara i može u vazdušnom prostoru istovremeno da prati čak 400 ciljeva i pripremi za gađanje njih 100. „Time će vazdušni prostor Srbije u miru biti potpuno obezbeđen“, rekao je načelnik Generalštaba VS general Milan Mojsilović. Do nabavke sistema FK-3 naša PVO mogla je da istovremeno nišani 15 ciljeva u vazduhu, a sada čak 90, a kada bude kompletiran sistem – i više stotina.

Očekuje se da u dogledno vreme RV i PVO bude naoružano eskadrilom (12 do 14 aparata) novih višenamenskih aviona, čime će značajno ojačati odbrambene mogućnosti Vojske Srbije. U poslednjih nekoliko godina nabavljeno je dvadesetak helikoptera, među kojima i oni tipa Mi-35M koji su zbog velike vatrene moći i snažnog oklopa nazvani ,,leteći tenkovi“. Nabavkom helikoptera H-145, Mi-8 i Mi-17 višestruko su povećane manevarske i transportne mogućnosti RV i PVO. Osnovna namena helikoptera Mi-35M je izvođenje borbenih dejstava po ciljevima na zemlji, u okviru vazduhoplovne vatrene podrške snagama Kopnene vojske, tj. protivoklopna borba i uništenje neprijateljske žive sile. U pomoćnoj nameni, helikopter može izvoditi dejstva i po ciljevima u vazdušnom prostoru, vršiti vazdušni transport ljudstva i tereta, izviđačke i patrolne zadatke, kao i desante. Taj višenamenski borbeni helikopter poseduje zaštitu od dejstava pešadijskog naoružanja i opremljen je savremenim uređajima za navigaciju, digitalnim pokazivačima, elektronskim indikatorima i osmatračko-nišanskim sistemom.

Vojska Srbije raspolaže i bespilotnim letelicama tipa „Pegaz“ koje nose projektile za uništavanje tenkova i oklopljenih vozila. U ratovima vođenim u poslednjih nekoliko godina veoma mnogo su upotrebljavane bespilotne letelice kao platforme za veoma razorne projektile. Deo tih sistema opremljen je za izviđanje neprijateljskih položaja.

MODERNIZACIJA KOPNENIH SNAGA Kada je 1999. godine napadnuta Srbija (SRJ), NATO se nije usudio da u invaziju krene kopnenim putem. Generali NATO-a su znali šta može da ih snađe, pa se nisu odlučili za takav scenario. Doduše pokušali su da za proboj naše odbrane angažuju šiptarsko-terorističke snage u kojima je bilo i specijalaca NATO-a, ali odbrana u predelu karaule „Košare“ i u rejonu planine Paštrik nije popustila.

Kopnena vojska danas raspolaže određenim brojem tenkova koji imaju oklopnu zaštitu. Očekuje se da i ostalim oklopnim orijašima bude ugrađena ta vrsta zaštite, čime će biti otporniji na dejstva mogućeg neprijatelja.

U artiljeriji se uvode samohodna artiljerijska oruđa NORA B-52 M15 kalibra i 155 mm, čiji je domet čak do 41 kilometar. Reč je o haubicama koje kada ispale projektile brzo promene lokaciju, kako ne bi bile mete neprijateljevog kontranapada. Novim tehnološkim i taktičkim rešenjima značajno je povećana pokretljivost te vrste artiljerijskih oruđa. Digitalni višecevni bacač raketa takođe je povećao vatrene mogućnosti Kopnene vojske jer razornim zrnima gađa ciljeve do 40 kilometara daljine po principu spržene zemlje. U toku je finalizacija razvoja višecevnog modularnog samohodnog lansera „Tamnava“ kalibara 122 i 262 mm koji doleće do 70 kilometara udaljenih meta.

U jedinice Vojske Srbije nedavno je stigao i jedan od najmoćnijih protivoklopnih sistema „Kornet“, koji pogađa tenkove čak sa sedam do deset kilometara udaljenosti. Uvođenjem u naoružanje borbenog oklopnog vozila „Lazar 3“ i „Miloš“ 4 x 4, pešadija u značajnoj meri, za određene zadatke, dobija oklopnu zaštitu. Savremenim sredstvima za izviđanje višestruko su poboljšane mogućnosti za otkrivanje položaja neprijatelja na daljinu. Pri tome se koriste izuzetno moćna optoelektronska sredstva.

Odbrambena industrija Srbije ovih meseci završava petogodišnji ciklus ovladavanja proizvodnjom i opremanja jedinica VS savremenim naoružanjem i vojnom opremom. Nekada je namenska industrija obezbeđivala 85 odsto svih potreba za naoružanjem i vojnom opremom. U vreme SFRJ vojna industrija je izvozila sredstva naoružanja i vojne opreme i inženjering na nivou od oko dve milijarde dolara na godišnjem nivou. Kvalitet naših proizvoda oproban je u više desetina zemalja sveta. S obzirom na sve veće rizike, izazove i pretnje, Vojska Srbije ubrzano modernizuje naoružanje i vojnu opremu, a obuka vojnika i starešina prilagođava se strogim kriterijumima za vođenje oružane borbe u najsloženijim uslovima. Za nabavku novih borbenih sistema biće obezbeđena potrebna sredstva. Ukoliko uskoro bude odmrznuto služenje redovnog vojnog roka za sve mladiće, popuna ratnih jedinica moći će da se podmladi. Štit Srbije postaje sve jači.

[/restrict]