ПОСЛЕ ЕЛИЗАБЕТЕ, ХЕНРИ?

СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ ЕЛИЗАБЕТЕ II

Елизабета Друга je током своје досадашње каријере била шеф 32 независне државе, а тренутно је глава 15 земаља Комонвелта. Као монарх, сарађивала је са 170 различитих председника држава и са 14 британских премијера, од Черчила до Бориса Џонсона. Сусрела се са 12 америчких председника и била је први британски монарх који је посетио Југославију (1972) и Русију (1994). У Лондону је угостила руског председника Путинa (2003)

Британска краљица Елизабета II ове године слави седам деценија на престолу. Кроз све ове године она је инсистирала на континуитету, традицији и осећању дужности, те стога, да бисмо одшкринули врата у њен свет, морамо почети с њеним великим претходницама. То су две велике и значајне краљице које су одредиле ток историје не само британских острва већ и читавог света. Без једног барем овако штурог и кратког историјског прегледа наша даља прича би остала без контекста а наша краљица потпуно несхваћена.

Елизабета I (1533–1603) била је кћи чувеног Хенрија VIII и његове друге жене Ен Болен. Није имала ни пуне три године када је Ен осуђена на смрт и погубљена. Хенри је наиме хтео даље да се жени, па је тим темпом и стигао до шест супруга. У међувремену је, наравно, раскинуо све везе с Ватиканом (папа не да развод), укинуо све манастире у Енглеској (отме имовину и макне политичку опозицију) и прогласио себе за поглавара независне, Англиканске цркве. Успео је да направи и задужбину, Тринити, један од 31 колеџа Универзитета у Кембриџу, чији чланови су успели да освоје више Нобелових награда (34) него научници Русије (32), Шведске (32), Јапана (29) или Италије (21).

[restrict]

Елизабета I, звана Краљица девица, није се удавала нити имала деце. Успела је, међутим, да остане упамћена као монарх који је 1588. године зауставио моћну шпанску армаду (130 бродова) што се спремала да покори британска острва. Она је, по угледу на оца, и сама основала једну научну установу: Тринити колеџ (универзитет) у Даблину, у Ирској. Озаконила је пиратерију, а у њено време је живео и стварао чувени песник и драмски писац Вилијам Шекспир. Владала је 45 година и период њене владавине се сматра златним добом Енглеске.

Друга важна жена која је понела ову круну је краљица Викторија (1819–1901), монарх Енглеске и Ирске те царица Индије. Викторија је владала 64 године, од 1837. до 1901, и њена владавина представа зенит експанзије и моћи империје у којој сунце никада не залази.

ЕЛИЗАБЕТИНА ЕРА Трећа важна жена и успешни монарх је Елизабета II, која ове године слави 70 година на трону Уједињеног Краљевства. Да бисмо разумели Елизабету Другу и правилно тумачили њене прошле одлуке и можда предвидели будуће смернице, морамо разумети историјски контекст британске краљевске породице, ових острва, Комонвелта и традиција које поштују.

Елизабета Александра Мери Виндзор је рођена 1926. године у Лондону. Постала је краљица 1952. по смрти оца Џорџа VI. Да узгред овде споменемо да је њен деда Џорџ V био близак рођак Николаја II Романова, руског цара који је с породицом погубљен 1918. године. Остаће заувек та енигма нерешена. Да ли је Џорџ V одбио да прими Романове у Британију и тако их спасе? То још само Елизабета II можда зна.

Вест о смрти оца Џорџа VI затекла је Елизабету и њеног супруга Филипа у Кенији. Били су кренули, наиме, у обилазак земаља Комонвелта, Африке, Аустралије и Новог Зеланда. Вест јој је саопштио супруг Филип. Боравили су тада у Хотелу у крошњама дрвета (Treetops Hotel), а један од чланова њеног обезбеђења је потом писао: „Први пут у историји света млада девојка се попела на дрво као принцеза, а одатле је сишла као краљица.“

Елизабета је крунисана јуна 1953. године на церемонији у Вестминстер катедрали у Лондону титулом краљице Уједињеног Краљевства, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда, Јужне Африке, Пакистана и Цејлона (данашња Сри Ланка). За девојку која је од школе током рата завршила аутомеханичарски занат био је то огроман изазов који је она прихватила, а свом народу се обратила говором који су пренеле радио-станице свих земаља Комонвелта (common wealth, заједничко добро): „Када сам вам се обратила прошлог Божића, замолила сам вас да се сви, без обзира на вероисповест, помолите свом Богу да ми дарује мудрост и снагу да понесем сва обећања на која ћу се пред вама обавезати… На хиљаде вас је дошло у Лондон из свих делова Комонвелта да прославите овај дан са мном. Свесна сам да се моји људи и народи налазе на свим континентима и океанима света и да ме искрено подржавају… Церемоније крунисања су прастаре и њихов смисао је често загубљен у маглама прошлости, али њихов дух и смисао већ вековима сја и, можда, никада сјајније но данас. Ја сам се, из дубина своје душе, заклела да будем у вашој служби као што су се многи од вас заклели да буду у мојој. Кроз читав свој живот, и свим својим срцем трудићу се да будем достојна вашег поверења… Сигурна сам, стога, да церемонија мог крунисања није симбол прошле моћи и сјаја већ обећање за испуњење наших будућих нада током година које су ми подарене Божјом вољом и милошћу да вас служим као ваша краљица… Парламентарне институције са својом традицијом слободе говора и поштовањем према правима мањина и толеранцијом према мислима и изражавању других – све ће то бити саставни део нашег начина живота и поимања света… Током последњих неколико векова, ова је порука још и оснажена бескрајно вредним доприносима прекоморским чланицама Комонвелта нашем језику, књижевности, и животу… Како се овај дан приближава крају, ја знам да ће у мом сећању остати не само достојанство и лепота церемоније већ и инспирација коју ми пружају ваша оданост и пажња. Хвала вам свима од свог срца и нека вас Бог благослови.“

Елизабета је, каже се, сама писала овај говор и њиме нам је подарила оквир у који су смештени њене идеје, веровања и који је зацртао њен однос према монархији и сопственим дужностима. И ако постоји један појам који добро одсликава овог монарха, то је сигурно осећање дужности у оном традиционалном, патријархалном смислу. Мајка јој је била жива до 2003. године и њих две су свако јутро заједно пиле чај вежбајући конверзациони француски. Дајана се развела од принца Чарлса и Елизабета је с њом готово прекинула односе. Не због личног анимозитета већ због мишљења да је развод неприличан. Камила се после тога удала за Чарлса, али је било потребно да прође скоро четврт века како би нашла своје место у краљичином друштву. Британски монарх нема политичку функцију и не меша се у политичка питања. Елизабета је своју улогу довела до такве перфекције да би сваки напад на њу био оцењен као потпуно непримерен и био би самоубилачки. Она је мајка и бака нације. То признају и окорели републиканци. Често можете чути некога како каже да не поштује монархију, али да свакако поштује Елизабету II – QE2, како је популарно зову, Queen Elizabeth II.

БУДУЋНОСТ МОНАРХИЈЕ Али, како изрека каже, од смрти и од порезника се не да утећи. Краљица има 96 година и припреме за живот после ње су у току. Све се планира. Но све је и немогуће испланирати. Ко зна на шта ће свет личити већ 2023. године или крајем ове, 2022?

Како већ дворски обичаји и процедуре налажу, формална страна сукцесије је јасна. Смрт краљице ће покренути операцију под именом „London Bridge is down“. Чувени мост преко Темзе има механизам за подизање и спуштање како би омогућио пролаз већих бродова, тако да овај израз може да се протумачи да је мост „срушен“, или да је „спуштен“. Краљичин приватни секретар, сер Едвард Јанг ће одмах информисати премијера, а потом ће бити информисано свих 15 земаља Комонвелта где је Елизабета монарх, као и осталих 36 где то номинално више није. Јавност ће бити обавештена тако што ће на капијама Бакингемске палате бити окачено обавештење. Телевизијске станице ће обуставити регуларну програмску шему, најављивачи ће носити црна одела и кравате. Водитељима радио-емисија ће почети да трепери плава лампица у студију, што значи да под хитно пређу на вести.

Принц од Велса Чарлс ће постати краљ именом Чарлс III, а његова супруга Камила Боулс ће понети титулу краљице-супруге (Queen consort). Док Елизабетино тело буде лежало у капели чекајући сахрану (10 дана), нови краљ Чарлс III ће посетити Шкотску, Северну Ирску и Велс. Прве речи у улози краља ће изговорити из своје Сент Џејмс палате. Церемонија крунисања ће бити обављена неколико месеци касније, а титулу принца од Велса ће понети најстарији син Вилијам, који је тренутно војвода од Кембриџа. На дан сахране у читавој земљи ће бити обзнањен дан жалости. Тог дана ни берза у Лондону неће радити!

Као што видимо, за процедуру и формалности не треба да бринемо. Све је у рукама хиљаду година старог система који ће своју улогу оправдати и дужност обавити беспрекорно. Британци ће од тога направити спектакл какав свет није видео и све ће ТВ станице света лепо платити да тај спектакл гледају уживо.

Но ми обични смртници нормално имамо своје мале бриге, сумње, страхове и стрепимо као и сви људи свуда у свету од непознатог. Тито је владао Југославијом 35 година. Елизабета је (за сада) на трону 70 година, а њена породица влада вековима. На шта ће личити ова земља и овај свет после ове свуда уважаване и омиљене краљице?

Будући Чарлс III сада има 74 годинe, и већ је дуго провео у подножју трона. Зашто Елизабета није абдицирала и оставила му престо пре, рецимо, 25 година? Зар то не би било добро за монархију? Можда би она то и урадила да није развода с Дијаном. Да није било друге супруге Камиле. Можда. А можда краљица и нема неко високо мишљење о сопственом сину? Или је то можда једноставно стога што је већ за свој 21. рођендан, 1947. одржала говор у ком се завештала да ће читав свој живот, био он кратак или дуг, посветити свом народу и великој империјалној породици којој сви поданици припадају. Ми данас поучени искуством посматрамо свет са јаком дозом цинизма. Рађа се тај став из пораза, како рече америчка књижевница Перл Бак. Чини нам се да људи који држе до речи изговорених пре много година више и нема. Политичари и јавне личности мењају своје ставове (ако их уопште имају) на дневном нивоу. То што причају најчешће нема било какве везе с тим што раде, радили су или ће тек радити. Краљица Елизабета, међутим, припада другом свету, другој епоси и културној матрици. Зато смо и започели овај текст причом о претходним славним краљицама ових острва и империје. Елизабета је културолошки ближа својим претходницама из минулих векова него Битлсима, Ролингстонсима и модерној материјалистичкој или глобалистичкој хистерији. Зато њена реч поседује тежину и смисао. Таква је била с двадесет једном годином, таква је и са 96.

ХОЋЕ ЛИ ЧАРЛС ДОЧЕКАТИ КРУНУ? У народу се увелико прича да би било боље да се Чарлс прескочи и да Вилијам, његов син, Елизабетин унук, понесе титулу краља. Омиљен је у народу, пристојан породични човек. За разлику од брата Харија, ког је америчка старлета Меган Маркл одвукла у Холивуд на тамну страну памети, славе и маркетиншких манипулација, истим оним путем који је утабао несрећни Едвард VIII, брат Елизабетиног оца Џорџа који се мануо престола зарад америчке распуштенице Волис Симпсон (1937. године).

Што се Чарлса тиче, лако је приметити да је његово дугогодишње ангажовање за заштиту природе, фармера и пољопривреде метастазирало у глобалистички покрет промене климе у ком је један од водећих покретача. Свако ко посматра ове и сличне покрете лако уочава њихову „примењену“ политичку функцију у оквирима Четврте индустријске револуције. Хоће ли се будући краљ одрећи оваквих глобалистичких тема, визија и политичких амбиција? Сетимо се само обећања која је његова мајка пре седамдесетак година дала својим поданицима. Није ту било никаквих Швабова ни Гејтсова. Нити оног неподношљивог шведског деришта Грете Тунберг. Они су сад сви за Чарлсовом трпезом са својим агендама и плановима.

Да ли Чарлс замишља себе како смерно служи било коме или било чему? Плашимо се да су прошла та времена. Са Елизабетом одлазе и такви људи. Хоће ли монархија преживети овај ударац? Постоји већ много векова. Преживеће. У ком облику и с којом специфичном тежином остаје да се види. Како ствари стоје, све што нови краљ треба да ради да би срушио монархију је да га неко чује како у приватном разговору употреби погрешну заменицу говорећи о трансексуалном активисти. Култура поништавања је нова религија и собом носи револуционарна гибања. Француска револуција је променила називе месецима у години (између осталог), Лењин и другови су у Русији променили правопис…

Што се Британије тиче, хоће ли Шкоти одржати нови референдум на коме ће независност победити? Не заборавимо, на последњем референдуму (2014. године) изгласан је останак у Британији и Европској унији. Британија више није у Унији. Можда Шкоти више воле Европу него Енглезе. Не заборавимо да је Мери, краљица Шкота, одрасла у Француској и да су Шкоти одувек гајили блиске везе с Галима.

Да ли ће се Ирска ујединити? Брегзит је поставио границе између Ирске и Британије усред мореуза. Међуирска граница је отворена. Да ли постоји политички консензус на том острву о питању уједињења? Како ствари стоје, можда је Република Ирска та којој проблеми око уједињења нису баш потребни. Њима је сасвим добро и овако. Брегзит је наметнуо и питања глобалног репозиционирања Британије и поново довео Комонвелт у центар интересовања. Глава Комонвелта је монарх. Да ли ће краљ Чарлс бити у стању да обезбеди поштовање, одржи везе, отвори могућности за привреднике? И то све у свету који потресају пандемије, ратови и инфлације?

Инфлација у Британији је већ на око незапамћених 10% и слабо јој се види крај. Гувернер Енглеске банке је управо најавио да нас чека апокалиптична несташица хране. Поновићемо то овде још једном. Гувернер енглеске централне банке је рекао да је ситуација с храном – а-по-ка-лип-ти-чна! То асоцира на смак света, зар не?

Када је инфлација, новац бежи из банака на сигурније одреднице. Некретнине, на пример, чија цена вртоглаво скаче. Ко има више пара можда купује Ван Гога или Пикаса. Ствар естетике, укуса, стратегије и џепа. Новац, значи, губи вредност, па самим тим се и плате и стандард живота смањују. Министар за енергетику најављује за следећу зиму да четрдесет посто домаћинстава у Британији неће моћи да себи приушти грејање. Да ли ће то све довести до социјалних гибања и немира? А можда ће нас нова пандемија у правом тренутку закључати у куће и спречити да са плакатима и пиштаљкама изађемо на улице?

Истовремено, Борис Џонсон је умислио да је баш он нови Винстон Черчил и кренуо је да осваја Русију. Ништа мање ни лакше – Русију. Славни претходници у тим освајањима нису добро прошли. Можда ће Борису помоћи знање латинског стечено на Итону и Оксфорду? Ко зна, не треба никада потцењивати ни филологију ни класичне науке. Додуше, кад руска зима стегне, каљава дорога (руски за „пут“) смрзне, а ракете и мигови зазвижде изнад главе, ту Платон, Овидије и Тацит слабо помажу. Но Борис је сигурно испланирао да то све обаве преживели Украјинци и руске продемократске глобалистичке снаге. Проблем је мали што кад му план пропадне и загусти, неће више бити оне мудре краљице која је и Черчила знала да посаветује. Биће ту Чарлс Трећи кога можда више занимају климатске промене настале текућим ратом на руској граници.

Да свему томе додамо и муке са старијим братом који је некада био млађи брат – Америком. Ето, трансбраћа, данас је све могуће. Тај већи, назовимо га тако, рођак је инертно једно кабасто тело које не мари много за моралне норме и легалне оквире. Рођаков капитал буши где бургија неће. Да ли се ради о куповини Челсија, који је отет од Руса Абрамовича па продат Американцу, прикривеној американизацији, односно приватизацији националне здравствене службе (NHS), имунизацији (вакцине) свега што хода на две ноге или можда још пузи, или преласку са европских (строжих) на америчке (генетски модификовано) стандарде у прехрамбеној индустрији, закони капитала налажу да прекоокеански рођак има да се пита. А кад га питамо, његов одговор је увек предвидљив – још, хоћу још.

Но Елизабета нам је још жива и здрава. Ове године се обележава, рекосмо, седам  деценија њене владавине и централна прослава ће бити током викенда 2–5. јуна. Неколико хиљада прослава је најављено широм земље. Више од 1.400 војника, 200 коња и 400 музичара ће парадирати од Бакингемске палате до трга Коњичке гарде који се налази с друге стране Сент Џејмс парка а одмах поред резиденције премијера у Даунинг стриту. Чланови краљевске породице ће се придружити јашући – на коњима.

За 5. јун је заказан и спектакл испред Бакингемске палате. Учествоваће небројени уметници из читавог света с посебним акцентом на оне из земаља Комонвелта. Би-Би-Си ће 4. јуна имати свој шоу испред палате… као што видимо, ово је значајан догађај који треба да симболише јединство нације и да пројектује њен значај у свету.

Не треба заборавити да се већ 70 година химна пева са речима „God save the Queen“ (Боже спаси краљицу). King, краљ је уступио своје место у стиховима националне химне 1953. године. Већина становника ових острва и широм Комонвелта и не памти стару химну са референцом на краља. На шта ли ће само личити тај свет у коме ћемо поново, једног дана, певати God save the King?

И за крај, једно признање. Елизабета II се пре 70 година свечано обавезала да ће служити своје поданике. Ваш дописник је међу реткима који су се чак два пута обавезали да ће као поданик служити краљицу Елизабету II. Једном приликом додељивања новозеландског и други пут приликом додељивања британског држављанства. Нека нам краљица поживи. Како год време да долази после ње, тешко је да ће бити боље од њених 70 и више, надамо се, година.

[/restrict]