NUKLEARNI RAT U SENCI BIOLABORATORIJA

ILI-ILI I POSLE TOGA

Čovek može da razume da drugi čovek, da bi ga opljačkao i ponizio, upotrebi kamen, batinu, mač, pušku, artiljerijsko oružje, avionsku bombu, pa i atomsku bombu – sve je to video i preživeo, ali da taj drugi čovek gaji patogene…

Svaki dan se govori kako smo na rubu nuklearnog rata. Pošto je šifra za sve što se u ovom svetu dešava lična imenica od pet slova – „P-u-t-i-n“ – onda se „ozbiljno“ analizira da će ruski predsednik, ako bude gubio rat, upotrebiti „nuklearno oružje“. Čovek baš treba da bude ophrvan virusom rusofobije – ili da drži Volodimira Zelenskog za čoveka čije izjave imaju veze sa stanjem na frontu – pa da u „herojskom otporu Ukrajinaca“ vidi pobedu u tekućoj ruskoj „specijalnoj operaciji“.

Ali refren „nuklearni rat“ se ponavlja i ponavlja.

KUBANSKA KRIZA JE SEĆANJE Međutim, „nuklearni rat“ ili „atomska bomba“ danas nisu pojmovi koji proizvode egzistencijalni strah za opstanak vrste. Ne radi se o tome da je „nuklearna opasnost“ smanjena, naprotiv, nego je ona toliko (zlo)upotrebljavana da to više ne deluje. I ljudski strah ima granice.

[restrict]

Kad je u jesen 1962. izbila Kubanska kriza, strah od „nuklearne opasnosti“ bio je na vrhuncu. Imao sam osam godina i danas osećam tu hladnoću. Strah se širio kao gusta magla na svakom meridijanu, pa i na mom malom fudbalskom igralištu od crvene šljake. Haos je obuzimao lobanje i starih i mladih, bogatih i siromašnih. I osmogodišnjak je razumeo koliko je ozbiljno kad američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi objavi da nema cene po kojoj će SAD pristati na prisustvo ruskih nuklearnih raketa na Kubi. Ili oni ili Kuba? Onda je Fidel Kastro, jedan od najvećih lider XX veka, zatražio od svojih zaštitnika da na stvari gledaju realno – a Sovjeti su učinili ono što je normalno kad je prijateljski narod u pitanju. Kad je drama počela da popušta, osećalo se to i na našem malom igralištu.

Pola veka kasnije, kad su Rusi istovetnu poruku – zbog rizika od postavljanja raketa na pet minuta od Moskve – poslali prema Kijevu, pokazalo se da Amerikanci svoje „saveznike“ ne drže vrednim razumnog ponašanja. Oni su ih gurnuli pod gusenice.

Ali nije samo to „umanjilo“ značaj nuklearne pretnje. Važniji događaj su – biolaboratorije. Iza kojih stoji Pentagon.

IZA MAJMUNA ĆE PTICE Svet se odjednom suočio sa zastrašujućom opasnošću – da neko tu pored nas istražuje sve, brinući o našem zdravlju i životu – a baca na nas najgore otrove! I vi gledate neku sumanutu ženturinu koja „svedočeći“ (tako se to zove) pred američkim Kongresom obećava kako se radi na tome da se uništi dokumentacija o tome šta se u stvari radilo u biolaboratorijama u Ukrajini.

Svet je kontuzovan! Nema ozbiljnog demantija, jer ga ne može ni biti. A Rusi i Kinezi pokreću globalno suočavanje s delovanjem u biolaboratorijama. Kina javlja da se radi o 336 biolaboratorija raspoređenih u 30 zemalja po svetu.

Brižni mediji ovih dana lansiraju „majmunske boginje“ i svima pada na pamet isto: Evo ovih opet! Nema iznenađenih, doduše nismo sigurni da li će „majmuni“ biti centar našeg života (zasad priča vuče na homoseksualce) ili – nešto što neće bežati od korone koja je tako uspešno delovala.

Piše ovih dana američki doktor Džozef Merkola: „Kako vesti o pandemiji kovida širom sveta idu u drugi plan, odjednom evo upozorenja o novoj pandemiji — ptičjem gripu, poznatom kao H5N1. Prirodni ptičji grip je notorno bezopasan za ljude, ali Bil Gejts i dr Entoni Fauči dugi niz godina finansiraju istraživanja razvoja patogena ptičjeg gripa koji može da inficira ljude. Neka od tih istraživanja sprovedena su u biolaboratorijama u Ukrajini koje finansira Pentagon.“

Zato ostavljamo „majmunske boginje“, jer neće se baciti kroz prozor to što je najistaknutiji ljubitelj virusa Gejts finansirao istraživanja dr Jošihire Kavaoke iz Viskonsina na „identifikovanju mutacije u različitim virusima ptičjeg gripa koji bi mogli imati potencijal za pandemiju“. A dr Fauči je državnim parama „takođe finansirao Kavaokin rad od 1990“.

OPASNI EKSPERIMENTI SE NASTAVLJAJU Jošihire Kavaoka je znani virusolog, profesor u Viskonsinu i na Univerzitetu u Tokiju, čije su „kontroverzne“ laboratorijske studije „modifikacije virusa ptičjeg gripa na načine koji bi ih mogli učiniti rizičnijim za ljude“ zaustavljene sredinom druge decenije ovog veka. Ali početkom 2019. magazin Sajens je objavio da je „prošle godine panel za reviziju američke vlade tiho odobrio eksperimente koje su predložile dve laboratorije a koji su smatrani toliko opasnim da su savezni zvaničnici nametnuli neobičan moratorijum odozgo nadole na takva istraživanja“. Sa Kavaokom na istom poslu nastavlja i Ron Foučer sa holandskog Univerziteta Erazmus iz Roterdama. Dakle, nekome treba „opasno“.

Naučnici koji znaju šta je to, i koji se i kao ljudska bića plaše studija „koje imaju za cilj da jačaju patogene i povećavaju verovatnoću da se oni šire među sisarima“, veruju da bi ih trebalo ograničiti ili zabraniti. Ali ko ih sluša. Jer „posle eksterne studije koja je koštala milion dolara, sad se od nas traži da verujemo potpuno neprozirnom procesu čiji je ishod da se dozvoli nastavak opasnih eksperimenata“, rekao je magazinu Sajens pre tri godine epidemiolog Mark Lipsič s Harvarda.

Novije vesti pokazuju da Bil Gejts finansira istraživanje dr Kavaoke, „gde virus ptičjeg gripa pomešan s virusom H1N1 (svinjski grip) iz 2009. godine stvara hibrid u vazduhu koji je sposoban da potpuno izbegne ljudski imuni sistem, efektivno čineći ljude bespomoćnim protiv njega“. I – u toku je akcija! „SAD i neke druge zemlje su već počele da stvaraju zalihe vakcine protiv H5N1, a H5N1 vakcina Audenz se prodaje ’za 2022’. Kao na poziv, prvi ikad H5N1 pozitivan slučaj identifikovan je u SAD krajem aprila 2022.“

Koliko god ovako šifrovani ekspertski opisi običnom čoveku izgledaju daleki i teško razumljivi – osećanje da s tim nešto nije u redu se širi svetom. Osećanje straha od biolaboratorija i njihovih proizvoda postaje razornije za ljudsku psihu i društveno osećanje sigurnosti od „nuklearne opasnosti“.

Jer čovek može da razume da drugi čovek, da bi ga opljačkao i ponizio, upotrebi kamen, batinu, mač, pušku, artiljerijsko oružje, avionsku bombu, pa i atomsku bombu – sve je to video i preživeo, ali da taj drugi čovek gaji patogene…

Zamislite, čovek se oduvek i na svakom mestu bori protiv bolesti i taj napor je izgledao kao da smo svi na svetu solidarni u tome. Ponekad vam izgleda da smo samo u tome solidarni.

I stiglo se do toga – da je doktorima unosnije da proizvode i šire bolesti nego da leče ljude! A to čitav globalni medicinski sistem vodi u groznicu za koju će sve teže biti naći lekove.

Ovo je posledica jednog razumevanja – šta je medicina.

ROKFELEROVI DOKTORI Prvo, važna je činjenica da 1948. iza osnivanja onoga što se zove Svetska zdravstvena organizacija UN stoje Rokfeleri. Otkud Rokfeleri, koje najpre znamo kao naftaše i bankare, u tom poslu? Filantropija?

U kratkom istorijskom osvrtu kakav ovaj članak može da podnese, valja se vratiti u godinu 1900, kada milijarder Džon D. Rokfeler, osnivač kompanije Standard ojl, odluči da podrži naučna otkrića „petrohemikalija“ a da se iz nafte stvore „plastika i drugi korisni proizvodi“ – kao na primer novi farmaceutski proizvodi.

Čovek s tolikim parama razumeo je da proizvodnju lekova – lek je večna potreba, izuzetna roba – valja monopolizovati, „ali je morao da reši veliki problem koji je bio na putu njegovoj ideji, da uništi tradicionalnu medicinsku praksu korišćenja prirodnih i biljnih lekova“. A iza tog je hiljade godina ljudskog sticanja znanja.

Rokfeler se udružio sa Endrjuom Karnegijem, čija se fondacija poduzela istraživanja zdravstvenog sistema a da bi dokazala da „bolnice i druge institucije, uključujući medicinske škole koji koriste homeopatske i prirodne lekove“ treba ukloniti. Naravno, samo budala misli da se u „ozbiljnoj nauci“ istraživanja sprovode da bi se nešto tražilo. Mora se naći ono zbog čega je naučnik unajmljen.

 Izveštaj nazvan po Abrahamu Fleksneru poslužio je kao opravdanje za zatvaranje tih bolnica i, kako konstatuje istoričar Timoti Aleksandar Guzman, „istovremeno, to je dovelo do demonizacije lekara i drugih zdravstvenih radnika koji su se zalagali za prirodne i alternativne lekove, pa su neki završili u zatvoru“. Fleksner, inače, nije bio lekar.

S neodgovornima se radilo tako, a sa kooperativnim?

Rokfeler je dao više od 100 miliona dolara medicinskim fakultetima i bolnicama preko Odbora za opšte obrazovanje kao grantove naučnicima koji su nalazili hemikalije u prirodnim lekovima a onda radili na tome da se slični proizvedu u laboratorijama Rokfeler petroleuma i – patentiraju.

Kupljeni profesori su od onda stvarali u javnosti utisak kako „prave medicine“ i lečenja nikada i nigde u istoriji nije ni bilo dok se nije pojavio Džon Rokfeler. To je dug i istrajan proces.

ŠPANSKI GRIP JE AMERIČKI Važna epizoda za Rokfelerovu medicinu, koju širom sveta zovu „zapadna medicina“ je – epidemija španske groznice 1918. a koja će „oblikovati način na koji gledamo na upotrebu vakcine“.

Smrtno je stradalo između 50 i 100 miliona ljudi, a „španski grip uopšte nije bio španski već američki i počeo je u vojnoj bazi Fort Rajli u Kanzasu gde je otkriven prvi slučaj gripa“. Na vrhuncu pandemije španskog gripa, iza eksperimentalne „vakcine protiv bakterijskog meningitisa“ stajao je Rokfelerov institut za medicinska istraživanja, što je sada Univerzitet Rokfeler. Ta vakcina je „izazivala simptome slične gripu“, podseća Guzman.

Eksperimentalna vakcina je za manje od pola godine testirana na preko šest miliona američkih vojnika. Oni su tu bakteriju posle širili po ratištima Evrope, a ostali su zapamćeni nalazi ljudi iz vojske, kad se rat završio, da su vojnici koji su se „vraćali širili razne bolesti iz Evrope u SAD, pa je kampanja koju je predvodio Rokfelerov institut za vakcinaciju stanovništva SAD preostalim vakcinama rezultirala smrću desetina miliona ljudi. Autopsije su šokirale rezultatima koji su pokazivali koliko je vakcina na vojnicima, a zatim i na populaciji SAD, bila eksperiment, jer su otkrile da su bakterije izazvane istim eksperimentalnim vakcinama uništile njihov imuni sistem“.

Istraživanja o tome nikad nisu dovedena do kraja, a s vremena na vreme, i u mejnstrim časopisima izbije neko podsećanje: Nju sajentist je 2008. objavio: Bacteria were the real killers in 1918 flu pandemic (Bakterije su bile prave ubice u pandemiji gripa 1918) što je delimična priča – jer ne pominje se „da je vakcina protiv bakterijskog meningitisa širila grip među vojnicima i civilima“.

To je istorija, ali važna da bismo razumeli otkud Rokfelerova fondacija i danas u prvim redovima „brige za zdravlje čovečanstva“. Međutim, i čovečanstvo pokazuje sve veće znake sumnjičavosti.

VIRUSI I TREĆI SVETSKI RAT I Džefri Saks, koga se sećamo kao lidera globalizacije devedesetih, poziva na nezavisnu istragu: da li je SARS-CoV-2 procurio iz laboratorije?

Saks podseća da su „naučnici sa Univerziteta Severne Karoline i EcoHealth alijansa sa sedištem u Njujorku radili sa Institutom za virusologiju Vuhan na manipulaciji virusima, samo osam milja od mesta gde je kovid-19 prvi put otkriven“. Te je logično da se svet pita – da li i ko gaji viruse da bi ih puštao da oni razboljevaju i ubijaju neke ljude ili ih uvode u pandemijska stanja straha da se s njima može raditi ono što u Rokfelerijani treba.

Ipak, od poziva su jače činjenice da je „tekući američki program biološkog oružja u Ukrajini bio jedan od tri glavna razloga koji su doveli do pokretanja Operacije Z, zajedno sa sprečavanjem predstojećeg blickriga protiv Donbasa pod komandom NATO-a, te željom Kijeva da obnovi program nuklearnog naoružanja“.

Pepe Eskobar, obavešteni analitičar, javlja da je ovo „temeljno dokumentovano“ a sve to „ukazuje na postojanje ogromne ’legitimizovane’ zavere za razvoj biološkog oružja koja dotiče najviše nivoe američke politike. Nema sumnje da Rusi planiraju da temeljno demaskiraju sve ovo na korist svetske javnosti, počevši od uspostavljanja tribunala za ratne zločine ovog leta, najverovatnije u Donjecku“.

U prilog ovom događanju s nepredvidivim posledicama je i vest da je – Rusija najavila izlazak iz Svetske zdravstvene organizacije. I da se Kinezi najoštrije protive tome da Amerikanci na sledeće zasedanje SZO dovedu delegaciju Tajvana. Virusi postaju najopasnija municija u „hibridnom“ (Trećem?) svetskom ratu. A filantropski zagrljaji Gejtsovih i Rokfelerovih ubijaju.  

[/restrict]