НУКЛЕАРНИ РАТ У СЕНЦИ БИОЛАБОРАТОРИЈА

ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА

Човек може да разуме да други човек, да би га опљачкао и понизио, употреби камен, батину, мач, пушку, артиљеријско оружје, авионску бомбу, па и атомску бомбу – све је то видео и преживео, али да тај други човек гаји патогене…

Сваки дан се говори како смо на рубу нуклеарног рата. Пошто је шифра за све што се у овом свету дешава лична именица од пет слова – „П-у-т-и-н“ – онда се „озбиљно“ анализира да ће руски председник, ако буде губио рат, употребити „нуклеарно оружје“. Човек баш треба да буде опхрван вирусом русофобије – или да држи Володимира Зеленског за човека чије изјаве имају везе са стањем на фронту – па да у „херојском отпору Украјинаца“ види победу у текућој руској „специјалној операцији“.

Али рефрен „нуклеарни рат“ се понавља и понавља.

КУБАНСКА КРИЗА ЈЕ СЕЋАЊЕ Међутим, „нуклеарни рат“ или „атомска бомба“ данас нису појмови који производе егзистенцијални страх за опстанак врсте. Не ради се о томе да је „нуклеарна опасност“ смањена, напротив, него је она толико (зло)употребљавана да то више не делује. И људски страх има границе.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *