НУКЛЕАРНИ РАТ У СЕНЦИ БИОЛАБОРАТОРИЈА

Руси и Кинези покрећу глобално суочавање с деловањем у биолабораторијама. Кина јавља да се ради о 336 америчких биолабораторија распоређених у 30 земаља по свету

ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА

Човек може да разуме да други човек, да би га опљачкао и понизио, употреби камен, батину, мач, пушку, артиљеријско оружје, авионску бомбу, па и атомску бомбу – све је то видео и преживео, али да тај други човек гаји патогене…

Сваки дан се говори како смо на рубу нуклеарног рата. Пошто је шифра за све што се у овом свету дешава лична именица од пет слова – „П-у-т-и-н“ – онда се „озбиљно“ анализира да ће руски председник, ако буде губио рат, употребити „нуклеарно оружје“. Човек баш треба да буде опхрван вирусом русофобије – или да држи Володимира Зеленског за човека чије изјаве имају везе са стањем на фронту – па да у „херојском отпору Украјинаца“ види победу у текућој руској „специјалној операцији“.

Али рефрен „нуклеарни рат“ се понавља и понавља.

КУБАНСКА КРИЗА ЈЕ СЕЋАЊЕ Међутим, „нуклеарни рат“ или „атомска бомба“ данас нису појмови који производе егзистенцијални страх за опстанак врсте. Не ради се о томе да је „нуклеарна опасност“ смањена, напротив, него је она толико (зло)употребљавана да то више не делује. И људски страх има границе.

[restrict]

Кад је у јесен 1962. избила Кубанска криза, страх од „нуклеарне опасности“ био је на врхунцу. Имао сам осам година и данас осећам ту хладноћу. Страх се ширио као густа магла на сваком меридијану, па и на мом малом фудбалском игралишту од црвене шљаке. Хаос је обузимао лобање и старих и младих, богатих и сиромашних. И осмогодишњак је разумео колико је озбиљно кад амерички председник Џон Фицџералд Кенеди објави да нема цене по којој ће САД пристати на присуство руских нуклеарних ракета на Куби. Или они или Куба? Онда је Фидел Кастро, један од највећих лидер XX века, затражио од својих заштитника да на ствари гледају реално – а Совјети су учинили оно што је нормално кад је пријатељски народ у питању. Кад је драма почела да попушта, осећало се то и на нашем малом игралишту.

Пола века касније, кад су Руси истоветну поруку – због ризика од постављања ракета на пет минута од Москве – послали према Кијеву, показало се да Американци своје „савезнике“ не држе вредним разумног понашања. Они су их гурнули под гусенице.

Али није само то „умањило“ значај нуклеарне претње. Важнији догађај су – биолабораторије. Иза којих стоји Пентагон.

ИЗА МАЈМУНА ЋЕ ПТИЦЕ Свет се одједном суочио са застрашујућом опасношћу – да неко ту поред нас истражује све, бринући о нашем здрављу и животу – а баца на нас најгоре отрове! И ви гледате неку сумануту жентурину која „сведочећи“ (тако се то зове) пред америчким Конгресом обећава како се ради на томе да се уништи документација о томе шта се у ствари радило у биолабораторијама у Украјини.

Свет је контузован! Нема озбиљног демантија, јер га не може ни бити. А Руси и Кинези покрећу глобално суочавање с деловањем у биолабораторијама. Кина јавља да се ради о 336 биолабораторија распоређених у 30 земаља по свету.

Брижни медији ових дана лансирају „мајмунске богиње“ и свима пада на памет исто: Ево ових опет! Нема изненађених, додуше нисмо сигурни да ли ће „мајмуни“ бити центар нашег живота (засад прича вуче на хомосексуалце) или – нешто што неће бежати од короне која је тако успешно деловала.

Пише ових дана амерички доктор Џозеф Меркола: „Како вести о пандемији ковида широм света иду у други план, одједном ево упозорења о новој пандемији — птичјем грипу, познатом као H5N1. Природни птичји грип је ноторно безопасан за људе, али Бил Гејтс и др Ентони Фаучи дуги низ година финансирају истраживања развоја патогена птичјег грипа који може да инфицира људе. Нека од тих истраживања спроведена су у биолабораторијама у Украјини које финансира Пентагон.“

Зато остављамо „мајмунске богиње“, јер неће се бацити кроз прозор то што је најистакнутији љубитељ вируса Гејтс финансирао истраживања др Јошихире Каваоке из Висконсина на „идентификовању мутације у различитим вирусима птичјег грипа који би могли имати потенцијал за пандемију“. А др Фаучи је државним парама „такође финансирао Каваокин рад од 1990“.

ОПАСНИ ЕКСПЕРИМЕНТИ СЕ НАСТАВЉАЈУ Јошихире Каваока је знани вирусолог, професор у Висконсину и на Универзитету у Токију, чије су „контроверзне“ лабораторијске студије „модификације вируса птичјег грипа на начине који би их могли учинити ризичнијим за људе“ заустављене средином друге деценије овог века. Али почетком 2019. магазин Сајенс је објавио да је „прошле године панел за ревизију америчке владе тихо одобрио експерименте које су предложиле две лабораторије а који су сматрани толико опасним да су савезни званичници наметнули необичан мораторијум одозго надоле на таква истраживања“. Са Каваоком на истом послу наставља и Рон Фоучер са холандског Универзитета Еразмус из Ротердама. Дакле, некоме треба „опасно“.

Научници који знају шта је то, и који се и као људска бића плаше студија „које имају за циљ да јачају патогене и повећавају вероватноћу да се они шире међу сисарима“, верују да би их требало ограничити или забранити. Али ко их слуша. Јер „после екстерне студије која је коштала милион долара, сад се од нас тражи да верујемо потпуно непрозирном процесу чији је исход да се дозволи наставак опасних експеримената“, рекао је магазину Сајенс пре три године епидемиолог Марк Липсич с Харварда.

Новије вести показују да Бил Гејтс финансира истраживање др Каваоке, „где вирус птичјег грипа помешан с вирусом H1N1 (свињски грип) из 2009. године ствара хибрид у ваздуху који је способан да потпуно избегне људски имуни систем, ефективно чинећи људе беспомоћним против њега“. И – у току је акција! „САД и неке друге земље су већ почеле да стварају залихе вакцине против H5N1, а H5N1 вакцина Audenz се продаје ’за 2022’. Као на позив, први икад H5N1 позитиван случај идентификован је у САД крајем априла 2022.“

Колико год овако шифровани експертски описи обичном човеку изгледају далеки и тешко разумљиви – осећање да с тим нешто није у реду се шири светом. Осећање страха од биолабораторија и њихових производа постаје разорније за људску психу и друштвено осећање сигурности од „нуклеарне опасности“.

Јер човек може да разуме да други човек, да би га опљачкао и понизио, употреби камен, батину, мач, пушку, артиљеријско оружје, авионску бомбу, па и атомску бомбу – све је то видео и преживео, али да тај други човек гаји патогене…

Замислите, човек се одувек и на сваком месту бори против болести и тај напор је изгледао као да смо сви на свету солидарни у томе. Понекад вам изгледа да смо само у томе солидарни.

И стигло се до тога – да је докторима уносније да производе и шире болести него да лече људе! А то читав глобални медицински систем води у грозницу за коју ће све теже бити наћи лекове.

Ово је последица једног разумевања – шта је медицина.

РОКФЕЛЕРОВИ ДОКТОРИ Прво, важна је чињеница да 1948. иза оснивања онога што се зове Светска здравствена организација УН стоје Рокфелери. Откуд Рокфелери, које најпре знамо као нафташе и банкаре, у том послу? Филантропија?

У кратком историјском осврту какав овај чланак може да поднесе, ваља се вратити у годину 1900, када милијардер Џон Д. Рокфелер, оснивач компаније Стандард ојл, одлучи да подржи научна открића „петрохемикалија“ а да се из нафте створе „пластика и други корисни производи“ – као на пример нови фармацеутски производи.

Човек с толиким парама разумео је да производњу лекова – лек је вечна потреба, изузетна роба – ваља монополизовати, „али је морао да реши велики проблем који је био на путу његовој идеји, да уништи традиционалну медицинску праксу коришћења природних и биљних лекова“. А иза тог је хиљаде година људског стицања знања.

Рокфелер се удружио са Ендрјуом Карнегијем, чија се фондација подузела истраживања здравственог система а да би доказала да „болнице и друге институције, укључујући медицинске школе који користе хомеопатске и природне лекове“ треба уклонити. Наравно, само будала мисли да се у „озбиљној науци“ истраживања спроводе да би се нешто тражило. Мора се наћи оно због чега је научник унајмљен.

 Извештај назван по Абрахаму Флекснеру послужио је као оправдање за затварање тих болница и, како констатује историчар Тимоти Александар Гузман, „истовремено, то је довело до демонизације лекара и других здравствених радника који су се залагали за природне и алтернативне лекове, па су неки завршили у затвору“. Флекснер, иначе, није био лекар.

С неодговорнима се радило тако, а са кооперативним?

Рокфелер је дао више од 100 милиона долара медицинским факултетима и болницама преко Одбора за опште образовање као грантове научницима који су налазили хемикалије у природним лековима а онда радили на томе да се слични произведу у лабораторијама Рокфелер петролеума и – патентирају.

Купљени професори су од онда стварали у јавности утисак како „праве медицине“ и лечења никада и нигде у историји није ни било док се није појавио Џон Рокфелер. То је дуг и истрајан процес.

ШПАНСКИ ГРИП ЈЕ АМЕРИЧКИ Важна епизода за Рокфелерову медицину, коју широм света зову „западна медицина“ је – епидемија шпанске грознице 1918. а која ће „обликовати начин на који гледамо на употребу вакцине“.

Смртно је страдало између 50 и 100 милиона људи, а „шпански грип уопште није био шпански већ амерички и почео је у војној бази Форт Рајли у Канзасу где је откривен први случај грипа“. На врхунцу пандемије шпанског грипа, иза експерименталне „вакцине против бактеријског менингитиса“ стајао је Рокфелеров институт за медицинска истраживања, што је сада Универзитет Рокфелер. Та вакцина је „изазивала симптоме сличне грипу“, подсећа Гузман.

Експериментална вакцина је за мање од пола године тестирана на преко шест милиона америчких војника. Они су ту бактерију после ширили по ратиштима Европе, а остали су запамћени налази људи из војске, кад се рат завршио, да су војници који су се „враћали ширили разне болести из Европе у САД, па је кампања коју је предводио Рокфелеров институт за вакцинацију становништва САД преосталим вакцинама резултирала смрћу десетина милиона људи. Аутопсије су шокирале резултатима који су показивали колико је вакцина на војницима, а затим и на популацији САД, била експеримент, јер су откриле да су бактерије изазване истим експерименталним вакцинама уништиле њихов имуни систем“.

Истраживања о томе никад нису доведена до краја, а с времена на време, и у мејнстрим часописима избије неко подсећање: Њу сајентист је 2008. објавио: Bacteria were the real killers in 1918 flu pandemic (Бактерије су биле праве убице у пандемији грипа 1918) што је делимична прича – јер не помиње се „да је вакцина против бактеријског менингитиса ширила грип међу војницима и цивилима“.

То је историја, али важна да бисмо разумели откуд Рокфелерова фондација и данас у првим редовима „бриге за здравље човечанства“. Међутим, и човечанство показује све веће знаке сумњичавости.

ВИРУСИ И ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ И Џефри Сакс, кога се сећамо као лидера глобализације деведесетих, позива на независну истрагу: да ли је SARS-CoV-2 процурио из лабораторије?

Сакс подсећа да су „научници са Универзитета Северне Каролине и EcoHealth алијанса са седиштем у Њујорку радили са Институтом за вирусологију Вухан на манипулацији вирусима, само осам миља од места где је ковид-19 први пут откривен“. Те је логично да се свет пита – да ли и ко гаји вирусе да би их пуштао да они разбољевају и убијају неке људе или их уводе у пандемијска стања страха да се с њима може радити оно што у Рокфелеријани треба.

Ипак, од позива су јаче чињенице да је „текући амерички програм биолошког оружја у Украјини био један од три главна разлога који су довели до покретања Операције Z, заједно са спречавањем предстојећег блицкрига против Донбаса под командом НАТО-а, те жељом Кијева да обнови програм нуклеарног наоружања“.

Пепе Ескобар, обавештени аналитичар, јавља да је ово „темељно документовано“ а све то „указује на постојање огромне ’легитимизоване’ завере за развој биолошког оружја која дотиче највише нивое америчке политике. Нема сумње да Руси планирају да темељно демаскирају све ово на корист светске јавности, почевши од успостављања трибунала за ратне злочине овог лета, највероватније у Доњецку“.

У прилог овом догађању с непредвидивим последицама је и вест да је – Русија најавила излазак из Светске здравствене организације. И да се Кинези најоштрије противе томе да Американци на следеће заседање СЗО доведу делегацију Тајвана. Вируси постају најопаснија муниција у „хибридном“ (Трећем?) светском рату. А филантропски загрљаји Гејтсових и Рокфелерових убијају.  

[/restrict]

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *