КО НАМ ПРЕТИ

Србија треба да отвори унутрашњи дијалог о концепцији развоја када дође до економског, а затим и политичког, слома Запада. Посебно Немачке и ЕУ. Тај дијалог већ касни

После разговора председника Србије Александра Вучића и канцелара Немачке Олафа Шолца у нашој јавности распламсале су се разне анализе о нашем „путу ка ЕУ“ и притисцима да испунимо све што се од нас тражи – од увођења санкција Русији до признања независности Косова – и о томе како Немачка преузима кормило ЕУ.

Могуће је да Немачка преузима кормило, али брод нестаје у пожару који су сами запалили, и то је тема овог текста.

ПЕТ МИНУТА ЗАБУНЕ Економијом се не може објаснити све, али политичке анализе које не разматрају економска питања сигурно су погрешне.

Почећу од појединачног примера, а онда прећи на општији ниво разматрања економског стања на Западу.

[restrict]

Наиме, направљена је грешка којом је осветљена дијагноза западних финансија.

„Ситигруп“ (један од десетак џинова у финансијском свету) је 2. маја потврдио да је њихов службеник (брокер) у Лондону погрешно унео налог за берзу у Стокхолму (очигледно је кренуо да продаје значајну количину акција, не каже се какав и колики).

Пре разјашњења да је реч о погрешном уносу, кад су други брокери видели да „Ситигруп“ масивно продаје акције, сви су кренули да продају и за буквално пет (5) минута су оборили стокхолмску берзу за невероватних 8 одсто.

Видевши да се у Стокхолму све масовно продаје, остали брокери на свим берзама и сами су хистерично почели да продају, и тако су оборили све европске берзе за 3 одсто.

Шестог минута је јављено да је у питању грешка и дошло је до дневног смиривања (иако се берза није вратила на период пре панике).

Е сад, на Западу стално говоре да је економија, уз све неповољне утицаје, ипак добро, хвала на питању. Тек у оваквим ситуацијама види се да су потпуно у праву они који говоре да се све заснива на нереалним основама. Као што се из примера види, то знају и сви они који су у финансијском свету на нижим позицијама, и зато тако хистерично и реагују. Цела игра „западне финансијске памети и вештине“ јесте у томе ко ће на време продати кад све крене да се строваљује, и то је ова грешка, или „грешка“, показала.

ИНФЛАЦИЈА И СТВАРАЊЕ НОВЦА Често се питамо зашто инфлација на Западу није и већа, или зашто цена злата не расте неупоредиво брже када је очигледно да се у систем упумпавају силне милијарде долара и евра (наравно, и фунти и јена).

Значајан део тог новца апсорбују дужничке хартије од вредности, пре свега државне обвезнице, али се највише новца креираног „ни из чега“ налази у акцијама. У САД укупан износ вредности акција износи око сто педесет хиљада милијарди долара (150.000.000.000.000). Или шест пута више од годишњег БДП-а Америке.

Оно што се зове „портфолио“ централних банака (све хартије од вредности које су те банке купиле) и у САД (ФЕД – систем приватних банака са значајним државним управљачким правима који има положај централне банке) и у еврозони (ЕЦБ – систем државних централних банака на чијем челу је ЕЦБ као централна банка еврозоне, и који обухвата све највеће економије ЕУ) достигао је ниво од по око девет хиљада милијарди долара, односно евра.

Одатле следи да пословне банке новац „креирају“ у знатно већој мери него централне банке (како то пословне банке раде посебна је тема која превазилази оквире овог текста – али раде, и то законито).

Због инфлације чији узроци немају везе са сукобом у Украјини, а нарочито због пораста инфлације узрокованог последицама рата, централне банке приморане су да предузму мере за обуздавање инфлације. Кључне мере су: смањење даљег упумпавања новца и подизање референтних каматних стопа. ФЕД је већ предузео смањење дотока новца за 75 одсто и повећао камату на 1 одсто, с најавом да ће она убрзо достићи 1,5 одсто. ЕЦБ од јуна прекида упумпавање новца и најављује да ће приступити повећању референтне каматне стопе (за сада је она и даље нула).

НЕМИНОВНА РЕЦЕСИЈА Иако су ове мере и даље битно испод нивоа инфлације (која је преко 8 одсто у САД и 7,5 одсто у ЕУ), берзе су почеле нагло да падају. За протекла два месеца оне су просечно пале за 12,3 одсто у САД, а за 10,5 одсто на кључним берзама у Европи. Сасвим је извесно да ће до краја другог тромесечја тај пад бити већи од 15 одсто (вероватно ће бити још већи), и да ће износити око 23 хиљаде милијарди долара, што је годишњи БДП Сједињених Америчких Држава. Нестаће вредност од једног годишњег БДП-а Америке!

Када компаније буду достављале своје извештаје за првих шест месеци 2022. године, њихови дугови ће бити исти, али ће им имовина бити мања због пада вредности акција (сопствених и акција других компанија). Осим дугова државе и грађана, изузетно су велики дугови у привреди, за које се каже да насупрот њима стоји огромна имовина, те да због тога нема посебног разлога за бригу. Дакле, за само неколико месеци ће, насупрот тим дуговима, стајати мањак од око 23 хиљаде милијарди долара.

На основу тих полугодишњих извештаја, банке (наравно, и друге финансијске организације, али ће се за потребе овог текста користити само израз банке) као повериоци мораће да разврстају све дате кредите у вишеризичне категорије. Последица тога је да ће банкама бити битно смањена могућност „креирања“ новца. То се зове праг одређене капитализације банака, преко кога банка може да изгуби лиценцу за рад.

Укратко, у другој половини ове године привреда Запада ће извесно доћи у стање у коме једновремено престају, или се битно смањују упумпавања новца и од стране централних банака и од стране пословних банака. Уз истовремено знатно повећање камата на све пословне трансакције. И дубока рецесија је неминовна.

Како је, технички, привреда у рецесији када има негативан резултат након два узастопна квартала, то ће рецесија бити званично објављена почетком следеће године.

Међутим, до даљег наглог пада берзанских вредности, и то вероватно већег од оног 2008. године, доћи ће већ након јуна, што ће повући привреде Запада у нови циклус још дубље рецесије.

Нема никакве сумње да ће се ово догодити.

НАПРЕДАК КИНЕ Истовремено, стварни тржишни конкурент Запада – Кина нема инфлацију (око 1 одсто), нема промену монетарне политике, има привредни раст око 4 одсто (мањи због рецесије Запада) и даљи раст животног стандарда. Купује енергенте од Русије по знатно нижим ценама него што их на тржишту набавља Запад (разлика у тим ценама је чак 25 одсто), што се односи и на сву другу стратешку робу из Русије, и тиме даље стиче конкурентну предност у ценама својих производа.

Када се томе дода и да је кинеска привреда порасла за 12 одсто више од немачке током две године короне, на крају 2024. Кина ће „побећи“ западним конкурентима за око 40 одсто.

Ако је Запад мислио да је Кина проблем 2019, већ за две године Запад за Кину неће представљати никакав проблем у економији. За само две године.

 

НЕМАЧКА И ДРУГЕ ПРЕТЊЕ Слика у којој Немачка „преузима кормило“, шта год то значило, јесте следећа:

рецесија је огромна, незапосленост незапамћена, сиромаштво битно нарасло;

економска перспектива на платформи раздвајања од Русије је никаква;

битно смањено тржишно учешће на свим тржиштима света због неконкурентних цена као данак прекида пословних веза с Русијом;

стандард грађана трајно оборен, тако да се у догледно време од десетак година не може опоравити и вратити на ниво из 2019.

Томе треба додати и неминовни економски сукоб са САД. Наиме, евро је већ ослабио у односу на долар за око 8 одсто. Када, због пресечених ланаца снабдевања, дође до пада вредности кључних компанија у Немачкој (САД тих проблема немају зато што суштински и не послују с Русијом) и до енергетске нестабилности, немачке компаније биће јефтиније за 25-30 одсто за свакога ко има доларе. И САД ће их покуповати. Једина одбрана немачке привреде је забрана таквих куповина политичким мерама. Како ће тек онда изгледати политички односи ове две кључне државе Запада, остаје да се види.

Таква ситуација потпуно ће променити политичку слику Немачке. Политичке елите, укупно узевши, неће бити у стању да артикулишу хаос који ће наступити. Одатле је даље, у политичком смислу, све могуће. Осим да ће Немачка управљати ширим системом какав је ЕУ (шта ће се те, у овим, и иначе компликованијим системима догађати не вреди ни анализирати).

Врло слично ће се десити и у САД, већ после избора у новембру за Представнички дом Конгреса и трећину Сената. Изборе ће Америка дочекати у економском хаосу и невиђено заоштреној унутрашњој политичкој атмосфери. После избора све може бити само још горе.

ТРЕЗВЕН СТАВ И сад они нама прете. Или нешто обећавају, потпуно свеједно. Запалили сопствени брод, а расправљају на тему „Западног Балкана“. То је заиста за психијатрију.

То што убедљива већина наших грађана неће у ЕУ је сасвим трезвен став. Садашња ЕУ не само да хоће да суди председнику Русије Владимиру Путину на неком новом трибуналу већ много више од тога, она заиста мисли да Запад треба да одређује једној Русији ко ће бити у Кремљу. Како би уопште било могуће удружити се с таквим људима и помагати им у тим потпуно погрешним, изузетно опасним и потпуно будаластим намерама?

Уз то, реч је о политичкој организацији која нема економску перспективу ни у кратком периоду од шест месеци до две године, а у дужем периоду, ако би остала на платформи санкционисања Русије коју наши грађани не подржавају, трајно нема никакву перспективу. Нема никакве везе шта је било. Све ово је потпуно ново, историјски незабележено стање, и све објективне анализе будућности говоре нам заиста да не треба ни да идемо у ЕУ.

Зато је погрешан политички став да се „мора радити више на томе да се подршка ЕУ повећа“. Не да не мора него то никако не треба ни покушавати.

Друга је ствар да ли Србија тактички сада треба званично сама да одустаје од придруживања ЕУ. Не треба. Зашто да отварамо себи проблем, кад ће се ионако све решити и без нас.

Србија треба да отвори унутрашњи дијалог о концепцији развоја када дође до економског, а затим и политичког, слома Запада. Посебно Немачке и ЕУ. Тај дијалог већ касни и треба га отворити што пре, иначе ћемо се затећи у хаосу ЕУ и укупног Запада, ослоњени на њихове концепције које више не важе. А никада нису ни биле добре за нас.

[/restrict]

 

Један коментар

  1. Tоплица

    Свима нама који смо професијом далеко од економије а тим пре од њених глобалних закона и трендова, овакви текстови дођу као спознаја важне непознанице у математичкој једначини. Оне без које је решавање проблема пуко и заблудно губљење времена. Свако од нас зна по неког економисту, али за чудо, ретко ко од њих показује афинитет према реченим темама ?!
    Ретки зналци ( проф. В. Касатонов, М. Хазин идр. ) одавно саветују имућније, да готовину претварају у злато, а то су сигнали, једнако толико алармантни као подаци из горњег драгоценог текста.
    А наша мала државица, као “сламка међу вихорове”, шта она може, чак и под претпоставком да је воде све квалификовани зналци и истовремено добронамерници ? Били бисмо близу Бранковим позицијама,колико год би нам се дозволило, наравно. Но нас воде и Михајловићке, и Брнабићке, и Шормази . . .
    Логично је претпоставити да ће у моменту великих ломова једна Америка прво жртвовати једну Европу над којом има вешто формирану моћ, баш као што ће Европа прво пустити низ воду све те “србијице” којима је обрасла. Овде се сећамо за каквом Европом је, ономад вапио честити Вацлав Клаус и још понеко. Лепо каже она Руска народна: Если бы да ка бы, вврту расли гриби . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *