КО НАМ ПРЕТИ

Србија треба да отвори унутрашњи дијалог о концепцији развоја када дође до економског, а затим и политичког, слома Запада. Посебно Немачке и ЕУ. Тај дијалог већ касни

После разговора председника Србије Александра Вучића и канцелара Немачке Олафа Шолца у нашој јавности распламсале су се разне анализе о нашем „путу ка ЕУ“ и притисцима да испунимо све што се од нас тражи – од увођења санкција Русији до признања независности Косова – и о томе како Немачка преузима кормило ЕУ.

Могуће је да Немачка преузима кормило, али брод нестаје у пожару који су сами запалили, и то је тема овог текста.

ПЕТ МИНУТА ЗАБУНЕ Економијом се не може објаснити све, али политичке анализе које не разматрају економска питања сигурно су погрешне.

Почећу од појединачног примера, а онда прећи на општији ниво разматрања економског стања на Западу.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 


Један коментар

  1. Tоплица

    Свима нама који смо професијом далеко од економије а тим пре од њених глобалних закона и трендова, овакви текстови дођу као спознаја важне непознанице у математичкој једначини. Оне без које је решавање проблема пуко и заблудно губљење времена. Свако од нас зна по неког економисту, али за чудо, ретко ко од њих показује афинитет према реченим темама ?!
    Ретки зналци ( проф. В. Касатонов, М. Хазин идр. ) одавно саветују имућније, да готовину претварају у злато, а то су сигнали, једнако толико алармантни као подаци из горњег драгоценог текста.
    А наша мала државица, као “сламка међу вихорове”, шта она може, чак и под претпоставком да је воде све квалификовани зналци и истовремено добронамерници ? Били бисмо близу Бранковим позицијама,колико год би нам се дозволило, наравно. Но нас воде и Михајловићке, и Брнабићке, и Шормази . . .
    Логично је претпоставити да ће у моменту великих ломова једна Америка прво жртвовати једну Европу над којом има вешто формирану моћ, баш као што ће Европа прво пустити низ воду све те “србијице” којима је обрасла. Овде се сећамо за каквом Европом је, ономад вапио честити Вацлав Клаус и још понеко. Лепо каже она Руска народна: Если бы да ка бы, вврту расли гриби . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.