TOTALNI HIBRIDNI RAT

Srbija je na direktnom udaru zbog jakih veza s Rusijom. I do sada smo bili „opkoljeni“ NATO državama, ali u uslovima „totalnog hibridnog rata“ to postaje veoma opasno, posebno zbog vojnih pretnji i ekonomskih ucena

Metode napada su toliko brojne da ih nije moguće nabrojati, pa vredi spomenuti samo najnovije i najopasnije.

UBEĐIVANJE DIKA MARTIJA Dik Marti je svojim izveštajem o teškim zločinima Albanaca, uključujući i trgovinu ljudskim organima, ogolio zločinačku suštinu OVK i njenih komandanata, čime je navukao na sebe bes albanskog korpusa, ali i zapadnih centara moći kojima je ugrozio kompletnu strategiju po kojoj su samo Srbi zločinci, a Albanci žrtve. Život mu je stvarno ugrožen preko albanske mafije koja ima najjače uporište upravo u njegovoj državi, u Švajcarskoj. Na nesreću, u Švajcarskoj su i moćni albanski tajkuni poput Bedžeta Pacolija, koji imaju uticaja na švajcarsku vlast. [restrict]

Tako nije čudo što je švajcarska policija ubedila Dika Martija da mu o glavi rade srpske službe bezbednosti. Nisu švajcarski bezbednjaci toliko naivni da bi poverovali u albanske montirane priče i lažne svedoke, nego će pre biti da lažu namerno i svesno, pod pritiskom svojih političara ili pod pritiskom moćnih američkih obaveštajnih službi. Cilj je da se ponište efekti Martijevog izveštaja, da se spreči njegovo svedočenje, i da se ukine Specijalni sud za zločine OVK u kome počinje suđenje bivšem predsedniku „Kosova“ Hašimu Tačiju.

POGROM 17. MARTA 2004 Primenom „totalnog hibridnog rata“ ponovo se vraćamo na staru mantru, da su samo Srbi ubice od kojih niko nije siguran, pa ni oni koji im čine dobro. Pacoli već proziva Martija i traži da objasni „narativ“ o zločinima Albanaca.

Ima li veće drskosti od tvrdnje da su pogrom Srba na KiM 17. marta 2004. godine organizovale srpske tajne službe? Upravo to tvrdi (a mediji prenose) terorista i zločinac OVK, a kasnije prištinski političar Fatmir Ljimaj, da su pogrom nad Srbima organizovale srpske službe bezbednosti, da su srpski bezbednjaci palili srpske crkve i na njih stavljali albanske zastave, da su na vrhovima crkava krstove lomili „udbini ljudi“ i kanalisali nezadovoljstvo Albanaca kako bi izazvali pogrom.

U ovom podmetanju Ljimaj ide dalje i optužuje srpske službe da su planirale ubistvo njega i Redžepa Selimija i da su planirale atentat na Hašima Tačija. Navodno, sve mu je to rekao bivši načelnik SDB Srbije Jovica Stanišić s kojim je zajedno boravio u pritvoru Haškog suda.

Nažalost, na Zapadu i ovakve laži mogu da prođu ako su propraćene jakom medijskom podrškom. Sve ukazuje na to da koordinacija između zločinaca OVK, prištinskog rukovodstva, švajcarske obaveštajne službe i američkih obaveštajnih službi u hibridnim napadima na Srbiju zaista postoji.

Da stvar nije nimalo naivna, vidi se po tome što su Si-En-En i Kristijan Amanpur ponovo u akciji satanizovanja Srba i zataškavanja albanskih zločina. Za dokazivanje pravog stanja stvari u vezi sa Srbijom imaju zaista „eminentnog sagovornika“ Vjosu Osmani.

VOJNA PRETNJA I TERORISTIČKE METODE Stare vojne pretnje po Srbiju su dobro poznate, među kojima su najveće američka vojna baza Bondstil i preformiranje KBS u „Vojsku Kosova“. Ova paravojska je zadužena da nekim novim pogromom Srba uvuče Srbiju u novi sukob sa NATO-om.

Iz iste hibridne kuhinje lansirana je lažna priča da Rusija ima vojne planove i prema Balkanu, i da će te vojne ofanzivne planove ostvariti preko Srbije. Tako imamo slučaj da vlada Velike Britanije ovih dana šalje „Vojsci Kosova“ iste protivoklopne sisteme (NLAW i „Džavelin“) kakve šalje i Ukrajini. KBS intenzivno radi na insceniranju novog povoda za oružani upad na sever Kosova, gde su navodno na njih kriminalci izvršili oružani napad.

U Albaniji se formira nova komanda specijalnih NATO snaga, što je prilično pouzdan znak da se planiraju nove vojne aktivnosti na Balkanu. Istovremeno se u BiH jača kontingent EUFOR-a, za sada sa 500 pripadnika, s tendencijom da se taj proces nastavi.

Ustaljeni je šablon da se kod hibridnog napada na neku državu satanizuje njena najuticajnija politička ličnost. Upravo to sada rade prema Miloradu Dodiku i Republici Srpskoj. Na sceni je otimanje imovine RS koju podstiče nepriznati visoki predstavnik Kristijan Šmit neočekivanim korišćenjem bonskih ovlašćenja, iako zna da bi to moglo izazvati nove sukobe. Sasvim je moguće da je upravo to cilj, da Šmit namerno isprovocira sukob, jer se kao dodatni povod za sukobe spominje hapšenje Dodika.

VAZDUŠNA OPASNOST Ovih dana isporuka kineskog PVO sistema FK-3 iskorišćena je u okviru hibridnih spletki kao jasan dokaz da Srbija ima ofanzivne namere prema drugim državama na Balkanu i prema „Kosovu“, iako je kupovina od samog ugovaranja do isporuke transparentna i radi se o defanzivnom oružju.

Balkanski NATO sateliti to histerično prikazuju kao tajno naoružavanje Srbije i „opštu opasnost“. Doduše, Zapad jeste stvarno zabrinut zbog ove isporuke, ali ne zato što je „tajna“ nego zato što ovaj PVO sistem čini nemogućom agresiju s malim gubicima na kakve su oni navikli.

U širokoj lepezi istovremenih hibridnih napada na meti je i „Er Serbija“ kao kompanija koja održava jedinu evropsku vazdušnu liniju s Moskvom. Letovi se redovno ometaju lažnim dojavama da je u avionu podmetnuta bomba, što naravno zahteva vanredne postupke i provere, precizno propisane međunarodnim zakonima. Cilj je izazivanje straha i panike kod putnika i odustajanje od putovanja, zatim povećanje troškova promenom maršruta i neplaniranim sletanjima i poletanjima, kako bi linija postala ekonomski neisplativa. Niko nema pravo niti se usuđuje da ove lažne dojave ignoriše jer onima koji su spremni na ovakve terorističke pretnje stvarno podmetanje bombe samo je sledeći korak.

I, kao da to nije dovoljno, NATO lovci presreću naš putnički avion u Litvaniji uz granicu s Rusijom, ali u ruskoj vazdušnoj zoni. Nalaze se uz krilo našeg aviona dok provociraju moćne ruske sisteme PVO, kao da žele da ih zbune kako bi greškom oborili putnički avion. To u ovoj situaciji igre živaca i visoke napetosti može biti katastrofalno i teško je naći drugo objašnjenje sem loše namere.

Znamo da su metode „lažne zastave“ postale standardni deo hibridnih operacija, gde ljudske žrtve nisu važne nego čak i poželjne u što većem broju, ako se kao zločin mogu podmetnuti protivniku. U hibridnom ludilu traganja za novim uspesima cilj može biti i prekid naših veza s Rusijom ako oni obore naš putnički avion.

„NUKLEARNI UDAR“ I EKONOMSKE PRETNJE U okviru hibridnih operacija na polju ekonomije stiže nova ucena. Pojedini zapadni centri moći miniraju „Otvoreni Balkan“. Guraju Bugarsku da umesto Srbije bude lider na Balkanu. Iako je ova ekonomska inicijativa tek donekle zaživela, perfidnom pretnjom koja prerasta u ucenu planirano je njeno rušenje. Kreće se neskriveno, kako bi to Srbija na vreme prepoznala i popustila.

Nedavni sastanak u Sofiji okupio je četiri NATO članice: Bugarsku, Rumuniju, Makedoniju i Crnu Goru. Poruka je jasna, ne može biti lider na Balkanu onaj ko nije član NATO-a. Do sada je figuriralo da ekonomska inicijativa uvezivanja država Balkana ima izrazitu podršku SAD, ali je situacija u vezi s Ukrajinom promenila njihov stav i pretvorila ga u oružje hibridnog rata. Međutim, ti pritisci su dečja igra u poređenju sa ucenama oko energenata.

Nakon proglašenja „totalnog hibridnog rata“ drakonske sankcije prema Rusiji postale su realnost. Zbunjuje i neprihvatljiva je pretnja da će država koja krši ove sankcije i sama biti izložena sankcijama, iako one nisu uvedene odlukom UN.

Srbija je na direktom udaru zbog jakih veza s Rusijom. I do sada smo bili „opkoljeni“ NATO državama, ali u uslovima „totalnog hibridnog rata“ to postaje veoma opasno, posebno zbog vojnih pretnji i ekonomskih ucena ako odbijemo da uvedemo sankcije Rusiji.

Ucene su već počele. Jadranski naftovod (JANAF) najavio je obustavu isporuke nafte NIS-u, pod obrazloženjem da je u pitanju „Gazpromnjeft“ kao većinski vlasnik. Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović objavila je da je „Srbija izuzeta iz petog paketa sankcija prema Rusiji“ (ma šta to značilo) i da će snabdevanje naftom preko ovog naftovoda biti nastavljeno. Znamo i zašto – Srbija je u međuvremenu, pod klasičnom ucenom da će joj biti onemogućeno snabdevanje naftom, glasala za suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN. Nisu nam dozvolili ni da budemo neutralni.

KAKO POSTUPITI MUDRO Ocena da smo postupili mudro i zaštitili naše interese za sada stoji – Rusiji ne bismo ništa pomogli a sebe bismo doveli u bezizlaznu situaciju. Rusija nas je razumela. Međutim, loša strana ovog popuštanja jeste što stratezi hibridnog rata protiv Srbije sada veruju da su pronašli mehanizam pritiska i ucene koji Srbija ne može da izdrži. Kao što to redovno biva, kada prvi put popustite pod ucenom, sledi serija sve jačih i drskijih pritisaka.

Sledeća ucena je mnogo ozbiljnija i već je uveliko na dnevnom redu – 24. aprila EU uvodi naftni embargo Rusiji i od Srbije se očekuje da se pridruži merama. Ako odbijmo da to učinimo, pored zatvaranja naftovoda JANAF, EU i posebno Nemačka prete nam da bi nemačke kompanije, njih 815, koje zapošljavaju oko 75.000 ljudi, mogle da odu iz Srbije.

Pokušavaju da nam nametnu razmišljanje da nemamo izbora i da moramo popustiti radi normalnog funkcionisanja privrede i svakodnevnog života. Međutim, izbor i te kako postoji. Da li da se pridružimo onima koji nam prete i koji nas ucenjuju životno važnim stvarima (da mogu, ucenili bi nas vodom i vazduhom) ili da se držimo svojih moćnih prijatelja koji nas poštuju i koji nam pomažu? Ovi što traže da se odreknemo svojih prijatelja već decenijama unazad sve čine da nas unište, a mi sada treba da im verujemo da su dobronamerni.

Kod odluke šta i kako dalje, treba imati u vidu da je cilj zapadnih sila isti, prešli mi u njihov neprincipijelni tabor ili ne – Srbija na kolenima i rasparčana. Oni koji sada insistiraju da „treba da postupimo mudro i gledamo svoj interes“ u stvari predlažu da uvedemo sankcije Rusiji, iako znaju da nam Rusija taj postupak neće oprostiti. Ako popustimo i na tu ucenu, na koju sledeću nećemo?

Da li bi sledeća ucena mogla biti da šaljemo oružje u Ukrajinu, i to baš ono koje su nam Rusi poklonili, lovce Mig-29 kojima se ponosimo, ili tenkove T-72 i oklopna vozila. Amerikanci imaju smisla za humor, i to bi im se baš dopalo. Šaljite to, ionako ćete morati da kupite naše, američko. Kao novi u tom antiruskom stroju, red je da i mi nešto poklonimo. Ima u ovome mnogo sarkazma, ali nije nemoguće. Inače, nema nafte, nema gasa, odlaze nemačke fabrike, ukidamo „Otvoreni Balkan“… Ili najnovija pretnja moćnika iz EU – dajte nam žito i kukuruz inače… Ova situacija podseća na stradalnike na Andima koji su imali izbor da prežive ako jedu ljudsko meso. Kako zameriti onome ko je tako preživeo? Ali i kako mu ne zameriti? Drugim rečima – da li je baš sve dozvoljeno da bismo preživeli, pardon, da bismo ekonomski preživeli?

[/restrict]