ТОТАЛНИ ХИБРИДНИ РАТ

Србија је на директном удару због јаких веза с Русијом. И до сада смо били „опкољени“ НАТО државама, али у условима „тоталног хибридног рата“ то постаје веома опасно, посебно због војних претњи и економских уцена

Методе напада су толико бројне да их није могуће набројати, па вреди споменути само најновије и најопасније.

УБЕЂИВАЊЕ ДИКА МАРТИЈА Дик Марти је својим извештајем о тешким злочинима Албанаца, укључујући и трговину људским органима, оголио злочиначку суштину ОВК и њених команданата, чиме је навукао на себе бес албанског корпуса, али и западних центара моћи којима је угрозио комплетну стратегију по којој су само Срби злочинци, а Албанци жртве. Живот му је стварно угрожен преко албанске мафије која има најјаче упориште управо у његовој држави, у Швајцарској. На несрећу, у Швајцарској су и моћни албански тајкуни попут Беџета Пацолија, који имају утицаја на швајцарску власт. [restrict]

Тако није чудо што је швајцарска полиција убедила Дика Мартија да му о глави раде српске службе безбедности. Нису швајцарски безбедњаци толико наивни да би поверовали у албанске монтиране приче и лажне сведоке, него ће пре бити да лажу намерно и свесно, под притиском својих политичара или под притиском моћних америчких обавештајних служби. Циљ је да се пониште ефекти Мартијевог извештаја, да се спречи његово сведочење, и да се укине Специјални суд за злочине ОВК у коме почиње суђење бившем председнику „Косова“ Хашиму Тачију.

ПОГРОМ 17. МАРТА 2004 Применом „тоталног хибридног рата“ поново се враћамо на стару мантру, да су само Срби убице од којих нико није сигуран, па ни они који им чине добро. Пацоли већ прозива Мартија и тражи да објасни „наратив“ о злочинима Албанаца.

Има ли веће дрскости од тврдње да су погром Срба на КиМ 17. марта 2004. године организовале српске тајне службе? Управо то тврди (а медији преносе) терориста и злочинац ОВК, а касније приштински политичар Фатмир Љимај, да су погром над Србима организовале српске службе безбедности, да су српски безбедњаци палили српске цркве и на њих стављали албанске заставе, да су на врховима цркава крстове ломили „удбини људи“ и каналисали незадовољство Албанаца како би изазвали погром.

У овом подметању Љимај иде даље и оптужује српске службе да су планирале убиство њега и Реџепа Селимија и да су планирале атентат на Хашима Тачија. Наводно, све му је то рекао бивши начелник СДБ Србије Јовица Станишић с којим је заједно боравио у притвору Хашког суда.

Нажалост, на Западу и овакве лажи могу да прођу ако су пропраћене јаком медијском подршком. Све указује на то да координација између злочинаца ОВК, приштинског руководства, швајцарске обавештајне службе и америчких обавештајних служби у хибридним нападима на Србију заиста постоји.

Да ствар није нимало наивна, види се по томе што су Си-Ен-Ен и Кристијан Аманпур поново у акцији сатанизовања Срба и заташкавања албанских злочина. За доказивање правог стања ствари у вези са Србијом имају заиста „еминентног саговорника“ Вјосу Османи.

ВОЈНА ПРЕТЊА И ТЕРОРИСТИЧКЕ МЕТОДЕ Старе војне претње по Србију су добро познате, међу којима су највеће америчка војна база Бондстил и преформирање КБС у „Војску Косова“. Ова паравојска је задужена да неким новим погромом Срба увуче Србију у нови сукоб са НАТО-ом.

Из исте хибридне кухиње лансирана је лажна прича да Русија има војне планове и према Балкану, и да ће те војне офанзивне планове остварити преко Србије. Тако имамо случај да влада Велике Британије ових дана шаље „Војсци Косова“ исте противоклопне системе (NLAW и „Џавелин“) какве шаље и Украјини. КБС интензивно ради на инсценирању новог повода за оружани упад на север Косова, где су наводно на њих криминалци извршили оружани напад.

У Албанији се формира нова команда специјалних НАТО снага, што је прилично поуздан знак да се планирају нове војне активности на Балкану. Истовремено се у БиХ јача контингент ЕУФОР-а, за сада са 500 припадника, с тенденцијом да се тај процес настави.

Устаљени је шаблон да се код хибридног напада на неку државу сатанизује њена најутицајнија политичка личност. Управо то сада раде према Милораду Додику и Републици Српској. На сцени је отимање имовине РС коју подстиче непризнати високи представник Кристијан Шмит неочекиваним коришћењем бонских овлашћења, иако зна да би то могло изазвати нове сукобе. Сасвим је могуће да је управо то циљ, да Шмит намерно испровоцира сукоб, јер се као додатни повод за сукобе спомиње хапшење Додика.

ВАЗДУШНА ОПАСНОСТ Ових дана испорука кинеског ПВО система ФК-3 искоришћена је у оквиру хибридних сплетки као јасан доказ да Србија има офанзивне намере према другим државама на Балкану и према „Косову“, иако је куповина од самог уговарања до испоруке транспарентна и ради се о дефанзивном оружју.

Балкански НАТО сателити то хистерично приказују као тајно наоружавање Србије и „општу опасност“. Додуше, Запад јесте стварно забринут због ове испоруке, али не зато што је „тајна“ него зато што овај ПВО систем чини немогућом агресију с малим губицима на какве су они навикли.

У широкој лепези истовремених хибридних напада на мети је и „Ер Сербија“ као компанија која одржава једину европску ваздушну линију с Москвом. Летови се редовно ометају лажним дојавама да је у авиону подметнута бомба, што наравно захтева ванредне поступке и провере, прецизно прописане међународним законима. Циљ је изазивање страха и панике код путника и одустајање од путовања, затим повећање трошкова променом маршрута и непланираним слетањима и полетањима, како би линија постала економски неисплатива. Нико нема право нити се усуђује да ове лажне дојаве игнорише јер онима који су спремни на овакве терористичке претње стварно подметање бомбе само је следећи корак.

И, као да то није довољно, НАТО ловци пресрећу наш путнички авион у Литванији уз границу с Русијом, али у руској ваздушној зони. Налазе се уз крило нашег авиона док провоцирају моћне руске системе ПВО, као да желе да их збуне како би грешком оборили путнички авион. То у овој ситуацији игре живаца и високе напетости може бити катастрофално и тешко је наћи друго објашњење сем лоше намере.

Знамо да су методе „лажне заставе“ постале стандардни део хибридних операција, где људске жртве нису важне него чак и пожељне у што већем броју, ако се као злочин могу подметнути противнику. У хибридном лудилу трагања за новим успесима циљ може бити и прекид наших веза с Русијом ако они оборе наш путнички авион.

„НУКЛЕАРНИ УДАР“ И ЕКОНОМСКЕ ПРЕТЊЕ У оквиру хибридних операција на пољу економије стиже нова уцена. Поједини западни центри моћи минирају „Отворени Балкан“. Гурају Бугарску да уместо Србије буде лидер на Балкану. Иако је ова економска иницијатива тек донекле заживела, перфидном претњом која прераста у уцену планирано је њено рушење. Креће се нескривено, како би то Србија на време препознала и попустила.

Недавни састанак у Софији окупио је четири НАТО чланице: Бугарску, Румунију, Македонију и Црну Гору. Порука је јасна, не може бити лидер на Балкану онај ко није члан НАТО-а. До сада је фигурирало да економска иницијатива увезивања држава Балкана има изразиту подршку САД, али је ситуација у вези с Украјином променила њихов став и претворила га у оружје хибридног рата. Међутим, ти притисци су дечја игра у поређењу са уценама око енергената.

Након проглашења „тоталног хибридног рата“ драконске санкције према Русији постале су реалност. Збуњује и неприхватљива је претња да ће држава која крши ове санкције и сама бити изложена санкцијама, иако оне нису уведене одлуком УН.

Србија је на директом удару због јаких веза с Русијом. И до сада смо били „опкољени“ НАТО државама, али у условима „тоталног хибридног рата“ то постаје веома опасно, посебно због војних претњи и економских уцена ако одбијемо да уведемо санкције Русији.

Уцене су већ почеле. Јадрански нафтовод (ЈАНАФ) најавио је обуставу испоруке нафте НИС-у, под образложењем да је у питању „Газпромњефт“ као већински власник. Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић објавила је да је „Србија изузета из петог пакета санкција према Русији“ (ма шта то значило) и да ће снабдевање нафтом преко овог нафтовода бити настављено. Знамо и зашто – Србија је у међувремену, под класичном уценом да ће јој бити онемогућено снабдевање нафтом, гласала за суспензију Русије из Савета за људска права УН. Нису нам дозволили ни да будемо неутрални.

КАКО ПОСТУПИТИ МУДРО Оцена да смо поступили мудро и заштитили наше интересе за сада стоји – Русији не бисмо ништа помогли а себе бисмо довели у безизлазну ситуацију. Русија нас је разумела. Међутим, лоша страна овог попуштања јесте што стратези хибридног рата против Србије сада верују да су пронашли механизам притиска и уцене који Србија не може да издржи. Као што то редовно бива, када први пут попустите под уценом, следи серија све јачих и дрскијих притисака.

Следећа уцена је много озбиљнија и већ је увелико на дневном реду – 24. априла ЕУ уводи нафтни ембарго Русији и од Србије се очекује да се придружи мерама. Ако одбијмо да то учинимо, поред затварања нафтовода ЈАНАФ, ЕУ и посебно Немачка прете нам да би немачке компаније, њих 815, које запошљавају око 75.000 људи, могле да оду из Србије.

Покушавају да нам наметну размишљање да немамо избора и да морамо попустити ради нормалног функционисања привреде и свакодневног живота. Међутим, избор и те како постоји. Да ли да се придружимо онима који нам прете и који нас уцењују животно важним стварима (да могу, уценили би нас водом и ваздухом) или да се држимо својих моћних пријатеља који нас поштују и који нам помажу? Ови што траже да се одрекнемо својих пријатеља већ деценијама уназад све чине да нас униште, а ми сада треба да им верујемо да су добронамерни.

Код одлуке шта и како даље, треба имати у виду да је циљ западних сила исти, прешли ми у њихов непринципијелни табор или не – Србија на коленима и распарчана. Они који сада инсистирају да „треба да поступимо мудро и гледамо свој интерес“ у ствари предлажу да уведемо санкције Русији, иако знају да нам Русија тај поступак неће опростити. Ако попустимо и на ту уцену, на коју следећу нећемо?

Да ли би следећа уцена могла бити да шаљемо оружје у Украјину, и то баш оно које су нам Руси поклонили, ловце Миг-29 којима се поносимо, или тенкове Т-72 и оклопна возила. Американци имају смисла за хумор, и то би им се баш допало. Шаљите то, ионако ћете морати да купите наше, америчко. Као нови у том антируском строју, ред је да и ми нешто поклонимо. Има у овоме много сарказма, али није немогуће. Иначе, нема нафте, нема гаса, одлазе немачке фабрике, укидамо „Отворени Балкан“… Или најновија претња моћника из ЕУ – дајте нам жито и кукуруз иначе… Ова ситуација подсећа на страдалнике на Андима који су имали избор да преживе ако једу људско месо. Како замерити ономе ко је тако преживео? Али и како му не замерити? Другим речима – да ли је баш све дозвољено да бисмо преживели, пардон, да бисмо економски преживели?

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *