Radomir Lukić – idejni tvorac Republike Srpske

Svenarodni skup Boračke organizacije Republike Srpske u Banja Luci  20. aprila protekao je u duhu naše slavne istorije i svetle budućnosti Srba “prečana” koji su poput Srba u Vojvodini u vreme Miletića čvrsto odlučili da ostvare svoj vekovni san.

Za Pečat iz Bjeljine: pravnik Stefan Gajić 

 

Učesnici skupa ,,SLOBODA“ bili su državljani i građani Republike Srpke, a govornici ratni komadanti VRS i prof. dr Radomir Lukić, čovek čije prisustvo je ostavilo poseban utisak jer je konačno posle dve decenije progona i šikaniranja pred očima sveta potpuno rehabilitovan. Reči prof. Lukića odjeknule su Trgom Krajine kao Gazimestanom i još uvek odzvanjaju Republikom Srpskom. Njegova pitanja upućena srpskom narodu ustalasala su „Mrtvo more“ srpstva, a narodni odgovori prolomili su se do Vašingtona.

PRATITE “PEČAT” NA TELEGRAMU 

 

Ko je prof. dr Radomir V. Lukić?

Profesor Radomir V. Lukić je univerzitetski profesor prava, ponosni otac troje dece, dva sina, Velimira i Nemanje, i jedne ćerke – Republike Srpske. Poznat je kao čovek koji za 30. godina bavljenja politikom nije uprljao ni svoj jezik, a kamoli obraz ili ruke. Sve što poseduje stekao je svojim napornim i poštenim radom. Svoje studente vaspitava na dva postulata koji ga u potpunosti opisuju jedan je vezan za Imanuela Kanta i glasi: ,,Ogrnaičava me samo moralni zakon u meni i zvezdano nebo iznad mene” ; i drugi vezan za Petra Kočića koji svedoči – “Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas.”

Početkom 1991. godine prof. Radomir Lukić je kao jedan od najperspektivnijih stručnjaka iz oblasti ustavnog prava u nekadašnjkoj SFRJ iz SR BiH bio uključen u rad Međunarodne arbitražne komisije za Jugoslaviju (disoluciju SFRJ) kao pravni sručnjak koji je zastupao interese srpskog naroda. Krajem 1991. godine biran je za najmlađeg sudiju Ustavnog suda u SFRJ, a koji nikada nije stupio na dužnost jer je svoj rad uslovio boljim položajem srpskog naroda u SR BiH. Od druge polovine 1991. godine nalazio se na meti Aida (tajne policije Alije Izetbegovića), usled čega nije ustuknuo nego je uveliko sa akademikom Gašom Mijanovićem pripremao Deklaraciju o proglašenju Republike Srpske, kojom su 9. januara narodni poslanici Republici Srpskoj udahnuli život.

PRATITE NAS NA VIBERU

Svega mesec dana kasnije donet je Ustav Republike Srpske čiji su pisci prof. Lukić i akademik Mijanović, čime se njih dvojica smatraju idejnim tvorcima Republike Srpske i njenim pravnim utemeljiteljima. Tim činom osnovana je još jedna država u sastavu tadašnje SR Jugoslavije, a izradom Ustava RS oboren je svetski rekord u brzini izrade ustava koji je toliko dobro napisan da je i danas posle 30. godina i dalje na snazi (u upotrebi).

Tu borba profesora Radomira V. Lukića za Republiku Srpsku ne završava, jer svaki se otac dok je živ bori za svoje čedo. Početkom ratnih dejstava u BiH profesor Lukić kao član stalnog pregovaračkog tima Republike Srpske i zamenik ministra diplomatije RS učestvuje na mirovnim konferencijama širom sveta gde diplomatskim sredstvima i svojim pravnim i retoričkim veštinama brani položaj i granice Republike Srpske. Prva diplomatska pobeda prof. Lukića bilo je priznanje međunarodno-pravnog subjektiviteta RS. Kruna njegove diplomatske misije i rada postaje konferencija u Dejtonu gde je pravnički nadigrao čuvenog američkog diplomatu Ričarda Holbruka.

Dolaskom mira u R. Srpsku profesor Radomir V. Lukić se poput čuvenog rimskog konzula Cincinata vraća svom starom poslu profesora na pravnom fakultetu. Par godina kasnije visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun i taj zapadni svet mu neće oprostiti što ih je diplomatski nadigrao i pokušaće njegove zasluge za srpski narod da unize progonom i političkom lustracijom. Odlukom OHR u BiH profesor Lukić je poslat devet godina u gulag bez rešetaka živeći tako bez lične karte, zdravstvene knjižice i prava na rad gazeći sve povelje o ljudskim pravima koje su upravo oni doneli i tako prof. Lukiću ugrozili pravo na život i ljudsko dostojanstvo onemogućivši mu da živi, radi i leči se.

S ove vremenske distance mogu reći da se srpski narod o Čoveka Radomira Lukića ogrešio, jer je prihvatio da Čovek evanđelskih vrlina i skromnosti strada. Godinama je izostajao poziv za proslavu Dana Republike profesoru Lukiću, a što znam da ga je kao čoveka bolelo. U svim državama sveta pa i onim kolonijalnim ustavotvorci te države dobijaju ulice, trgove, vile i apanaže, ali poznavajući Čoveka o kome pišem pouzdano znam da ništa od toga ne bi prihvatio jer studente na fakultetu uči da je najveća čast baviti se politikom i da to treba biti ,,Pro bono publico”; (bez naknade), takođe državni službenik ima čast služiti državi i narodu, i svako ko radi u državnoj službi mora da zna da je plaćen da bude sluga svome narodu.

Pregovarači Republike Srpske na međunarodnim konferencijama 1992-1995 i među njima Radomir V. Lukić

Iz svega navedenog jasno se zaključuje da profesor Radomir V. Lukić zaslužuje da uz sprskog člana predsjedništva BiH, Milorada Dodika (koji trpi nadljudske pritiske u ovom trenutku), bude kandidat za jednu od inokosnih funkcija na predstojećim izborima u Republici Srpskoj, jer je dokazao i pokazao da kao i Milorad Dodik ostaje predan svojim idealima i uverenjima i da ne postoji svetska nato sila koja može da ih slomi. Upravo se i Republika Srpska i Milorad Dodik kao njen vladar nalaze na prekretnici kakvoj je bila Srbija uoči Kosovskog boja, kada je knez Lazar bio pritisnut sa svih strana da se potčini islamskoj najezdi i latinskom maču.

PRATITE “PEČAT” NA FEJSBUKU  

Pred odlučujuću bitku Lazar je razmišljao o “zrnu soli”; kao nečemu što je i njemu i Srbiji potrebno za odlučujuću pobedu. So zemlji su časni ljudi, a svaki častan čovek je po jedno zrno soli. Kako reče knez – Ako nemamo neko zrno. Zrno soli. Zrno ne znam čega. Koje se ni u reci ni u moru, koje se ni u otrovu ni u krvi neće rastvoriti i promeniti. Koje će i u raju ostati ono što je bilo u paklu. I masline, i loza i pšenica, sve bi nam niklo iz tog zrna da ga imamo. Ko nema tog zrna nema ništa. Kao čovek svojom čašću i obrazom pred svetom garantujem da je Radomir Lukić Zrno Soli.