Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Do juče nepoznat, danas predsednik slovenačke vlade: Kako je pobedio Janeza Janšu?
JANŠIN FIJASKO Ukratko, novi slovenački premijer Robert Golob osvojio je sa svojim Pokretom Slobode (Gibanje Svobode) 34,53 odsto glasova birača, dok je do sada najjača Slovenačka demokratska partija (SDS) Janeza Janše dobila 23,52 odsto.
[restrict]Pošto su dve partije umereno leve opozicije (SAB – partija Alenke Bratušek, i LMŠ – Lista Marjana Šareca, prethodnog slovenačkog premijera) ispale iz parlamenta, Janša je pokušao da na prepad proglasi „pobedu“, jer je sa koalicionim partnerom NSi (Nova Slovenija – demohrišćani) na ovim izborima dobio tri poslanika više.
To, međutim, ne može da poništi činjenicu da u novi saziv parlamenta koji broji 90 poslanika, pored Golobovog Pokreta Slobode (41 poslanika) ulaze i socijaldemokrate (7 poslanika) i Levica (5 poslanika), dok su sve ostale partije desnice, sateliti SDS na koje je računao Janša – ostale ispred vrata slovenačkog hrama demokratije.
„Janša tvrdi da je ‘popravio svoj izborni rezultat’, a 900.000 ljudi je glasalo protiv njega,“ sravnjuju rezultate izbora slovenački mediji dok preispituju kako je do juče nepoznati pokret za svega nekoliko meseci totalno promenio slovenački politički prostor?
Dobrim delom je za sopstveni fijasko odgovoran sam Janez Janša. Njegov dvogodišnji premijerski staž obeležili su brojni korupcionaški skandali tokom pandemije i, u Sloveniji najduži, policijski čas u Evropi; neko vreme građani nisu smeli da pređu čak ni iz svoje u drugu opštinu. Kasnije je Ustavni sud brojne odluke Janšine vlade proglasio neustavnim, ali Janša nije mario već je vladao dekretima, jer zakonima nije mogao zbog nestabilne većine u parlamentu. Uz to, bezmalo dan za danom su Sloveniju potresali skandali zbog neracionalne kupovine zaštitne opreme, pritisaka vlasti na medije, čistki u policiji i državnoj upravi, promašaja prilikom nabavljanja vakcina, velikog broja mrtvih u staračkim domovima, sporova sa Evropskom komisijom… Povrh svega, Janši su vladavinu omogućile partije koje su 2018. birači poslali u parlament kao protivnice SDS, da bi posle ostavke Marjana Šarca na mestu premijera februara 2020. okrenule ćurak i – pristupile Janšinoj vladi. Što su njihovi birači okarakterisali kao izdaju njihove izborne volje, i kaznili ih.
GEN-I Sve to je imalo za posledicu da su u Sloveniji gotovo dve godine svakog petka nezadovoljni građani izlazili na demonstracije uprkos izricanju visokih globa i represiji policije, koja je za suzbijanje protesta usred zime dobila ovlašćenja da koristi vodeni top i suzavac. Čistke u javnim medijskim servisima i državnoj upravi i preduzećima intenzivirane su naročito u poslednjih pola godine, a u sklopu jedne od njih je vladajuća SDS sprečila produženje mandata predsedniku uprave preduzeća GEN-I Robertu Golobu.
GEN-I je preduzeće koje distribuira struju koju proizvodi i nuklearna elektrana Krško, i važi za najveće elektroenergetsko preduzeće u Sloveniji za čiju izuzetnu poslovnu uspešnost je u najvećoj meri bio zaslužan upravo elektroinženjer Robert Golob. Tako je Janšu pokopala sopstvena halapljivost da svuda instalira svoje partijske kadrove, zbog čega ne nedostaje zluradih komentara da bi mu bilo mnogo pametnije da je ostavio Goloba tamo gde je bio – u vrhu GEN-I. A Golob je, umesto da se povuče, tiho i bez borbe, javno razotkrio pritiske Janšine vlade i svu njenu nestručnost, da bi se odmah potom pridružio maloj ekološkoj Partiji zelenih akcija, pretvorio je u Pokret Sloboda i najavio učešće na izborima 24. aprila.
TANJA FAJON U NOVOJ VLADI Tri meseca kasnije trijumfovao je na izborima, dobivši više glasova i sedišta u parlamentu od bilo koje partije ikada. Ali to mu nije udarilo u glavu, već ističe da su za njegov uspeh dobrim delom zaslužne opozicione partije SD i Levica, kao i dve koje nisu uspele da uđu u parlament (SAB i LMŠ), pa i organizacije civilnog društva koje su se naročito angažovale prilikom referenduma o vodama, na kome je prošlog leta Janšina vlada doživela prvi poraz. Sve to je dovelo do toga da Robert Golob gotovo preko noći postane kandidat za predsednika vlade. Naravno da nisu tačna ni podmetanja desnice da „nema program“ – program Pokreta Slobode je sličan programu ostalih opozicionih partija, jer najavljuje da će posebnim zakonom anulirati i ispraviti sve naopako što je zgrešila Janšina vlada. To znači kraj pritisaka na medije, jačanje nezavisnosti javne radio-televizije, reformu posrnulog zdravstvenog sistema u kome 130.000 Slovenaca nema svog lekara, ukratko, ukidanje svih anomalija koje je privredila Janšina vlast.
Zanimljivo je i da se Golob, koji je finiš izborne kampanje vodio preko Skajpa, iz izolacije zbog zaraze koronom – već obavezao da će u svoju vladu pozvati ne samo SD Tanje Fajon i Levicu Luke Meseca, već i stručnjake iz LMŠ i SAB iako te dve partije nisu uspele da uđu u parlament, ali su sve zajedno zaslužne za obaranje „Janšine diktature“. Taj smeo potez objasnio je činjenicom da se sam nalazi na čelu pokreta a ne partije, te da mu stoga nije cilj vlast sama po sebi, a uz to je najavio i da mu je glavni zadatak da blagovremeno pripremi Sloveniju za moguću novu erupciju koronavirusne epidemije na jesen, kao i transformaciju na energetskom području i mera za ublažavanje skupoće koja se na tom polju očekuje naredne zime.
ČETVRTA GREŠKA Simpatizeri desnih partija na sve to gledaju sa skepsom i podsećaju na brojne nove partije koje su se u poslednjih 10 godina pojavile na domaćem političkom parketu, da bi ubrzo nestale sa političke scene. Bile su to Pozitivna Slovenija Zorana Jankovića, pa Građanska lista, ZARES, Partija Mira Cerara (SMC), LMŠ…
„Greše i birači: u Sloveniji su napravili već tri greške, pa su pogrešili i četvrti put!“
Tim rečima je uspeh Roberta Goloba propratio Janezu Janši naklonjeni moralni teolog Ivan Štuhec. Njegova kritika, međutim, nije pogodila pravu metu, jer su sve pomenute partije obećavale promene, da bi se ubrzo i same uplele u korupcionaške skandale, izdale volju glasača – i propale. Dakle nije bila volja birača ono što je „promenljivo“ i „mutno“, već su se iskvarile partije koje je narod birao, posle čega su ih već na narednim izborima glasači kaznili zbog izneverenih obećanja.
Izuzev na krajnjoj desnici, gde taj princip ne važi, pa Janšini glasači glasaju za SDS bez obzira na sve njegove greške i zloupotrebe. Analitičari su sada pronašli odgovor i na tu 
zagonetku: birači SDS su mahom iz ruralnih područja i skromnog obrazovanja. Stoga je jedan od viđenijih slovenačkih komentatora poručio sunarodnjacima da podstiču decu neka završavaju škole i stiču obrazovanje, da ne bi u zrelom dobu postali – janšisti.
Pokret Sloboda osnovao je Robert Golob nakon što je zbog pritisaka Janšine SDS bezupešno pokušao da dobije novi mandat na čelu energetske kompanije GEN-I. Golob u politici ipak nije potpuno nevin, jer je pre 10 godina stekao nešto političkog iskustva kao potpredsednik partije Pozitivna Slovenija koju je osnovao sadašnji gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković. Golob se politički aktivirao ponovo kroz pokret „Budi promena“, da bi bio krajem januara izabran za predsednika „Partije zelene akcije“. Stranka se tom prilikom preimenovala u Pokret Sloboda. Golobovoj stranci pridružili su se i nekadašnji viđeniji poslanici koji su protestno istupili iz stranaka Janšinih koalicionih partnera. Primorac dr Robert Golob (rođen 23. januara 1967. u Šempetru pri Gorici) diplomac je Fakulteta za elektrotehniku Univerziteta u Ljubljani, gde je i doktorirao 1994. godine. Važi za jednog od vodećih stručnjaka za elektroenergetiku. Školovao se u Novoj Gorici gde je zbog izuzetnosti preskočio 4. razred osnovne škole. U mladosti je trenirao veslanje u kajaku i kanuu. Po okončanom doktoratu bio je Fulbrajtov stipendista i student Tehnološkog instituta Džordžije u Atlanti, a 1997. postaje docent na Fakultetu za elektrotehniku u Ljubljani, gde je trenutno vanredni profesor. Autor je brojnih naučnih publikacija i radova iz oblasti tržišta, optimizacije izvora energije i planiranja elektroenergetskih sistema. Vodio je brojne bazične istraživačke i industrijsko-aplikacione projekte za potrebe slovenačke elektroprivrede. Godine 1998. imenovan je za šefa pregovaračkog tima Evropske unije u oblasti energetike, a godinu dana kasnije preuzeo je funkciju državnog sekretara za energetiku i učestvovao u izradi ključnih zakona iz ove oblasti. Godine 2002. osnovao je privatnu firmu Strela-G koja je kasnije postala kompanija GEN-I. U periodu malo dužem od jedne decenije, kompanija je prešla put od lokalnog do globalnog trgovca električnom energijom. Pod njegovim rukovodstvom, kompanija je na slovenačko tržište izašla kao prvi nezavisni dobavljač električne energije i prirodnog gasa, a danas ima vodeći udeo kupaca električne energije u domaćinstvima. Kompanija je fokusirana na zelenu transformaciju, smanjenje potrošnje ugljovodonika i brigu za zelenu budućnost narednih generacija.
Robert Golob je igračka u rukama Njemačke i SAD. Oni su ista priča kao i Janez Janša koji je bio ključna figura u doba rata u Sloveniji 1991. Doturao je oružje za Hrvate i Bošnjake u ratu u Bosni. I rat u Hrvatskoj je njegovo djelo. Janez Janša je Albanac sa Kosova usvojeni. On nije Slovenac uopšte.