Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
До јуче непознат, данас председник словеначке владе: Како је победио Јанеза Јаншу?
ЈАНШИН ФИЈАСКО Укратко, нови словеначки премијер Роберт Голоб освојио је са својим Покретом Слободе (Гибање Свободе) 34,53 одсто гласова бирача, док је до сада најјача Словеначка демократска партија (СДС) Јанеза Јанше добила 23,52 одсто.
[restrict]Пошто су две партије умерено леве опозиције (САБ – партија Аленке Братушек, и ЛМШ – Листа Марјана Шареца, претходног словеначког премијера) испале из парламента, Јанша је покушао да на препад прогласи „победу“, јер је са коалиционим партнером НСи (Нова Словенија – демохришћани) на овим изборима добио три посланика више.
То, међутим, не може да поништи чињеницу да у нови сазив парламента који броји 90 посланика, поред Голобовог Покрета Слободе (41 посланика) улазе и социјалдемократе (7 посланика) и Левица (5 посланика), док су све остале партије деснице, сателити СДС на које је рачунао Јанша – остале испред врата словеначког храма демократије.
„Јанша тврди да је ‘поправио свој изборни резултат’, а 900.000 људи је гласало против њега,“ сравњују резултате избора словеначки медији док преиспитују како је до јуче непознати покрет за свега неколико месеци тотално променио словеначки политички простор?
Добрим делом је за сопствени фијаско одговоран сам Јанез Јанша. Његов двогодишњи премијерски стаж обележили су бројни корупционашки скандали током пандемије и, у Словенији најдужи, полицијски час у Европи; неко време грађани нису смели да пређу чак ни из своје у другу општину. Касније је Уставни суд бројне одлуке Јаншине владе прогласио неуставним, али Јанша није марио већ је владао декретима, јер законима није могао због нестабилне већине у парламенту. Уз то, безмало дан за даном су Словенију потресали скандали због нерационалне куповине заштитне опреме, притисака власти на медије, чистки у полицији и државној управи, промашаја приликом набављања вакцина, великог броја мртвих у старачким домовима, спорова са Европском комисијом… Поврх свега, Јанши су владавину омогућиле партије које су 2018. бирачи послали у парламент као противнице СДС, да би после оставке Марјана Шарца на месту премијера фебруара 2020. окренуле ћурак и – приступиле Јаншиној влади. Што су њихови бирачи окарактерисали као издају њихове изборне воље, и казнили их.
ГЕН-И Све то је имало за последицу да су у Словенији готово две године сваког петка незадовољни грађани излазили на демонстрације упркос изрицању високих глоба и репресији полиције, која је за сузбијање протеста усред зиме добила овлашћења да користи водени топ и сузавац. Чистке у јавним медијским сервисима и државној управи и предузећима интензивиране су нарочито у последњих пола године, а у склопу једне од њих је владајућа СДС спречила продужење мандата председнику управе предузећа ГЕН-И Роберту Голобу.
ГЕН-И је предузеће које дистрибуира струју коју производи и нуклеарна електрана Кршко, и важи за највеће електроенергетско предузеће у Словенији за чију изузетну пословну успешност је у највећој мери био заслужан управо електроинжењер Роберт Голоб. Тако је Јаншу покопала сопствена халапљивост да свуда инсталира своје партијске кадрове, због чега не недостаје злурадих коментара да би му било много паметније да је оставио Голоба тамо где је био – у врху ГЕН-И. А Голоб је, уместо да се повуче, тихо и без борбе, јавно разоткрио притиске Јаншине владе и сву њену нестручност, да би се одмах потом придружио малој еколошкој Партији зелених акција, претворио је у Покрет Слобода и најавио учешће на изборима 24. априла.
ТАЊА ФАЈОН У НОВОЈ ВЛАДИ Три месеца касније тријумфовао је на изборима, добивши више гласова и седишта у парламенту од било које партије икада. Али то му није ударило у главу, већ истиче да су за његов успех добрим делом заслужне опозиционе партије СД и Левица, као и две које нису успеле да уђу у парламент (САБ и ЛМШ), па и организације цивилног друштва које су се нарочито ангажовале приликом референдума о водама, на коме је прошлог лета Јаншина влада доживела први пораз. Све то је довело до тога да Роберт Голоб готово преко ноћи постане кандидат за председника владе. Наравно да нису тачна ни подметања деснице да „нема програм“ – програм Покрета Слободе је сличан програму осталих опозиционих партија, јер најављује да ће посебним законом анулирати и исправити све наопако што је згрешила Јаншина влада. То значи крај притисака на медије, јачање независности јавне радио-телевизије, реформу посрнулог здравственог система у коме 130.000 Словенаца нема свог лекара, укратко, укидање свих аномалија које је привредила Јаншина власт.
Занимљиво је и да се Голоб, који је финиш изборне кампање водио преко Скајпа, из изолације због заразе короном – већ обавезао да ће у своју владу позвати не само СД Тање Фајон и Левицу Луке Месеца, већ и стручњаке из ЛМШ и САБ иако те две партије нису успеле да уђу у парламент, али су све заједно заслужне за обарање „Јаншине диктатуре“. Тај смео потез објаснио је чињеницом да се сам налази на челу покрета а не партије, те да му стога није циљ власт сама по себи, а уз то је најавио и да му је главни задатак да благовремено припреми Словенију за могућу нову ерупцију коронавирусне епидемије на јесен, као и трансформацију на енергетском подручју и мера за ублажавање скупоће која се на том пољу очекује наредне зиме.
ЧЕТВРТА ГРЕШКА Симпатизери десних партија на све то гледају са скепсом и подсећају на бројне нове партије које су се у последњих 10 година појавиле на домаћем политичком паркету, да би убрзо нестале са политичке сцене. Биле су то Позитивна Словенија Зорана Јанковића, па Грађанска листа, ЗАРЕС, Партија Мира Церара (СМЦ), ЛМШ…
„Греше и бирачи: у Словенији су направили већ три грешке, па су погрешили и четврти пут!“
Тим речима је успех Роберта Голоба пропратио Јанезу Јанши наклоњени морални теолог Иван Штухец. Његова критика, међутим, није погодила праву мету, јер су све поменуте партије обећавале промене, да би се убрзо и саме уплеле у корупционашке скандале, издале вољу гласача – и пропале. Дакле није била воља бирача оно што је „променљиво“ и „мутно“, већ су се исквариле партије које је народ бирао, после чега су их већ на наредним изборима гласачи казнили због изневерених обећања.
Изузев на крајњој десници, где тај принцип не важи, па Јаншини гласачи гласају за СДС без обзира на све његове грешке и злоупотребе. Аналитичари су сада пронашли одговор и на ту 
загонетку: бирачи СДС су махом из руралних подручја и скромног образовања. Стога је један од виђенијих словеначких коментатора поручио сународњацима да подстичу децу нека завршавају школе и стичу образовање, да не би у зрелом добу постали – јаншисти.
Покрет Слобода основао је Роберт Голоб након што је због притисака Јаншине СДС безупешно покушао да добије нови мандат на челу енергетске компаније ГЕН-И. Голоб у политици ипак није потпуно невин, јер је пре 10 година стекао нешто политичког искуства као потпредседник партије Позитивна Словенија коју је основао садашњи градоначелник Љубљане Зоран Јанковић. Голоб се политички активирао поново кроз покрет „Буди промена“, да би био крајем јануара изабран за председника „Партије зелене акције“. Странка се том приликом преименовала у Покрет Слобода. Голобовој странци придружили су се и некадашњи виђенији посланици који су протестно иступили из странака Јаншиних коалиционих партнера. Приморац др Роберт Голоб (рођен 23. јануара 1967. у Шемпетру при Горици) дипломац је Факултета за електротехнику Универзитета у Љубљани, где је и докторирао 1994. године. Важи за једног од водећих стручњака за електроенергетику. Школовао се у Новој Горици где је због изузетности прескочио 4. разред основне школе. У младости је тренирао веслање у кајаку и кануу. По окончаном докторату био је Фулбрајтов стипендиста и студент Технолошког института Џорџије у Атланти, а 1997. постаје доцент на Факултету за електротехнику у Љубљани, где је тренутно ванредни професор. Аутор је бројних научних публикација и радова из области тржишта, оптимизације извора енергије и планирања електроенергетских система. Водио је бројне базичне истраживачке и индустријско-апликационе пројекте за потребе словеначке електропривреде. Године 1998. именован је за шефа преговарачког тима Европске уније у области енергетике, а годину дана касније преузео је функцију државног секретара за енергетику и учествовао у изради кључних закона из ове области. Године 2002. основао је приватну фирму Стрела-Г која је касније постала компанија ГЕН-И. У периоду мало дужем од једне деценије, компанија је прешла пут од локалног до глобалног трговца електричном енергијом. Под његовим руководством, компанија је на словеначко тржиште изашла као први независни добављач електричне енергије и природног гаса, а данас има водећи удео купаца електричне енергије у домаћинствима. Компанија је фокусирана на зелену трансформацију, смањење потрошње угљоводоника и бригу за зелену будућност наредних генерација.
Robert Golob je igračka u rukama Njemačke i SAD. Oni su ista priča kao i Janez Janša koji je bio ključna figura u doba rata u Sloveniji 1991. Doturao je oružje za Hrvate i Bošnjake u ratu u Bosni. I rat u Hrvatskoj je njegovo djelo. Janez Janša je Albanac sa Kosova usvojeni. On nije Slovenac uopšte.