IZVOZ KONFLIKTA

OBZORJE NOVOG SVETA

Da li posredstvom Moldavije kijevski režim pokušava da ostvari svoj strateški cilj i u ratni konflikt uvuče ne jednu državu već ceo NATO?

Nije prošlo ni mesec dana od incidenta sa upadom azerbejdžanskih vojnika u zonu bezbednosti pod kontrolom ruskih „mirovnjaka“ u Nagorno-Karabahu, koju je Kremlj uspeo da relativno brzo i uspešno pacifikuje, a novi oružani incidenti prete da odmrznu drugi „zamrznuti konflikt“ na području bivšeg SSSR.

Kao što je ubeđivao zvanični Baku da je došlo vreme da vojničkim putem reši u svoju korist „zamrznuti konflikt“ u Nagornom Karabahu, tako je kijevski režim odmah posle 24. marta otvoreno sugerisao probriselskim i provašingtonskim strukturama u Kišinjevu da je nastupilo idealno vreme za vojni obračun sa separatistima u Pridnjestrovlju.

[restrict]

 

PROJEKTILI IZ NATO MAGACINA Na drugi dan pravoslavnog Vaskrsa serija eksplozija pogodila je zgradu Ministarstva bezbednosti u glavnom gradu nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike (PMR), Tiraspolju, za šta je odmah optužen kijevski režim. Već sledećeg dana bio je pogođen vojni aerodrom u mestu Parkani i dve moćne antene u naselju Majak visine oko 100 metara za prijem radio i televizijskih signala iz Rusije. Napadi na aerodrom i emisioni radiotelevizijski centar izvršeni su uz pomoć bespilotnih letelica, a ruski vojni komentatori skreću pažnju da kalibar ispaljenih projektila od 60 mm jasno pokazuje na njihovo poreklo – magacine NATO a.

Po rečima Aleksandra Ščerba, bivšeg predsednika parlamenta PRM, mete ovih napada nisu slučajno odabrane, jer se vojni aerodromu i radio-televizijski predajnik nalaze pod kontrolom ruskih „mirovnjaka“. To što se napadnuti vojni aerodrom nalazi usred gusto naseljene aglomeracije koja obuhvata Tiraspolj i drugi po veličini grad u PMR Bender, Ščerba tumači kao nameru Kijeva da se „poseje paniku“ ali „ne među ruskim mirotvorcima, već među Pridnjestrovcima i Ukrajincima koji su iz zone bojevih dejstava izbegli kod nas“.

DETONACIJA SNAGE HIROŠIME Aleksandar Ščerba je istovremeno upozorio kako meta narednog napada može da bude jedno od najvećih vojnih skladišta u istočnoj Evropi, koje se nalazi u selu Kolbasna na samo dva kilometra od granice PMR sa Ukrajinom, a koje takođe čuvaju ruski vojnici. U ovom arsenal čuva se između 19.000 i 21.500 tona različitih ubojnih sredstava – artiljerijskih granata, avionskih bombi, mina i streljačke municije – koje su u ovaj nekadašnji magacin Odeskog vojnog okruga Armije SSSR dospele posle povlačenja Sovjeta iz Čehoslovačke i Istočne Nemačke. Prema rečima Ščerbe, detonacija arsenala u Kolbasni bila bi po snazi jednaka nuklearnoj eksploziji iz Hirošime. Iako je oko 57 posto ubojnih sredstava u ovom skladištu izašlo iz upotrebe i nepodesno je za transport, zauzimanje arsenala u Kolbasni moglo bi da ozbiljno utoli glad za artiljerijskom granatama koja ovih dana očigledno pogađa vojsku kijevskog režima. Prema uglednom ruskom blogeru i vojnom komentatoru, Juriju Podoljaku, vojni magacini u PMR bi za VSU bili „siguran izvor ubojnih sredstava posle gubitka skladišta u Harkovskoj oblasti“.

TRENUTAK NIJE SLUČAJNO IZABRAN Trenutak za oružano aktiviranje pridnjestrovskog oružanog konflikta nije, kao što upozorava Aleksandar Dugin, izabran slučajno.

„Uništenje donbaske grupacije (VSU) suštinski bi nas približilo Pobedi. To je bila zamisao najavljene druge faze Specijalne vojne operacije“, veli Dugin, i zaključuje: „Neprijatelj želi da razvuče front i tako iscrpi naše resurse za produženje Specijalne vojne operacije“.

Jedan od vodećih propagandista kijevskog režima, novinar i bivši savetnik ministra odbrane Ukrajine Jurij Butusov izjavio je kako bi napad na Pridnjestrovlje doveo do „zarobljavanja ruskih vojnika radi razmene, uklonio bi pretnje od ruskog prodora, omogućio bi zauzimanje velikih skladišta bojevih sredstava i oslobodio bi dve ukrajinske brigade koje se nalaze na ukrajinsko-moldavskoj granici“.

Da planovi kijevskog režima u PMR daleko prevazilaze ciljeve koje je naveo Butusov, upozorio je prvi ministar državne bezbednosti DNR i nekadašnji zamenik ministra bezbednosti PMR, Andrej Pinčuk. Otvaranje ratnog konflikta na teritoriji Pridnjestrovlja idealno je za ostvarenje strateškog cilja ukrajinskog režima „internacionalizacije konflikta“ s Rusijom.

NA REDU JE RUMUNIJA Posle uvlačenje po želji Kijeva Moldavije u ratni konflikt sa PMR neminovno bi „za njom bila uvučena Rumunija“, budući da je zvanični Bukurešt najbliži saveznik Kišinjeva, u okviru planova pripajnja Moldavije Velikoj Rumuniji. Pošto je Rumunija član NATO-a, kijevski režim želi da „posredstvom Moldavije uvuče u ratni konflikt, ne jednu državu, već ceo NATO“.

Iako vlasti u Kišinjevu izjavljuju kako ne razmatraju bilo kakvu varijantu oružanog napada na PMR, što bi na osnovu ukrajinske lekcije bila jedina razumna odluka, malo je verovatno da je probriselsko rukovodstvo Moldavije, na čelu sa aktuelnim šefom države Majom Sandu, stvarni gospodar situacije. Kao i u slučaju Ukrajine, i u Moldaviji će eventualnu odluku o uključivanju u vojni sukob doneti gospodari rata u Vašingtonu i Briselu, ma kako taj rat skupu stajao stanovnike ovog etnički najšarolikijeg i posle Ukrajine najsiromašnijeg kutka Evrope.

Da Rusija neće dozvoliti vojnički pad PMR, u kome se trenutno nalazi između 2.500 i 3.000 ruskih vojnika, jasno je 22. aprila upozorio v. d. komandanta Centralnog vojnog okruga, general Rustam Minekajev. Po njegovim rečima Rusija planira da uspostavi trajnu kontrolu nad celokupnom crnomorskom obalom i južnom Ukrajinom, što bi „otvorilo pristup Pridnjestrovlju“. Uništenje 26. aprila strateški važnog mosta u mestu Zatoka koji spaja Odesu sa Izmailom, čime je prostor na krajnjem jugu Ukrajine, između delte Dunava, Rumunije, Moldavije i Crnog mora odsečen od ostatka zemlje, jasno svedoči o planu koji je izložio general Minekajev.

Najava vlasti u Tiraspolju da će vrlo brzo doneti važne odluke kojima će osigurati bezbednost PMR, mogu značiti da će Pridnjestrovlje uskoro krenuti putem DNR i LNR.

[/restrict]