ИЗВОЗ КОНФЛИКТА

ОБЗОРЈЕ НОВОГ СВЕТА

Да ли посредством Молдавије кијевски режим покушава да оствари свој стратешки циљ и у ратни конфликт увуче не једну државу већ цео НАТО?

Није прошло ни месец дана од инцидента са упадом азербејџанских војника у зону безбедности под контролом руских „мировњака“ у Нагорно-Карабаху, коју је Кремљ успео да релативно брзо и успешно пацификује, а нови оружани инциденти прете да одмрзну други „замрзнути конфликт“ на подручју бившег СССР.

Као што је убеђивао званични Баку да је дошло време да војничким путем реши у своју корист „замрзнути конфликт“ у Нагорном Карабаху, тако је кијевски режим одмах после 24. марта отворено сугерисао пробриселским и провашингтонским структурама у Кишињеву да је наступило идеално време за војни обрачун са сепаратистима у Придњестровљу.

[restrict]

 

ПРОЈЕКТИЛИ ИЗ НАТО МАГАЦИНА На други дан православног Васкрса серија експлозија погодила је зграду Министарства безбедности у главном граду непризнате Придњестровске Молдавске Републике (ПМР), Тираспољу, за шта је одмах оптужен кијевски режим. Већ следећег дана био је погођен војни аеродром у месту Паркани и две моћне антене у насељу Мајак висине око 100 метара за пријем радио и телевизијских сигнала из Русије. Напади на аеродром и емисиони радиотелевизијски центар извршени су уз помоћ беспилотних летелица, а руски војни коментатори скрећу пажњу да калибар испаљених пројектила од 60 мм јасно показује на њихово порекло – магацине НАТО а.

По речима Александра Шчерба, бившег председника парламента ПРМ, мете ових напада нису случајно одабране, јер се војни аеродрому и радио-телевизијски предајник налазе под контролом руских „мировњака“. То што се нападнути војни аеродром налази усред густо насељене агломерације која обухвата Тираспољ и други по величини град у ПМР Бендер, Шчерба тумачи као намеру Кијева да се „посеје панику“ али „не међу руским миротворцима, већ међу Придњестровцима и Украјинцима који су из зоне бојевих дејстава избегли код нас“.

ДЕТОНАЦИЈА СНАГЕ ХИРОШИМЕ Александар Шчерба је истовремено упозорио како мета наредног напада може да буде једно од највећих војних складишта у источној Европи, које се налази у селу Колбасна на само два километра од границе ПМР са Украјином, а које такође чувају руски војници. У овом арсенал чува се између 19.000 и 21.500 тона различитих убојних средстава – артиљеријских граната, авионских бомби, мина и стрељачке муниције – које су у овај некадашњи магацин Одеског војног округа Армије СССР доспеле после повлачења Совјета из Чехословачке и Источне Немачке. Према речима Шчербе, детонација арсенала у Колбасни била би по снази једнака нуклеарној експлозији из Хирошиме. Иако је око 57 посто убојних средстава у овом складишту изашло из употребе и неподесно је за транспорт, заузимање арсенала у Колбасни могло би да озбиљно утоли глад за артиљеријском гранатама која ових дана очигледно погађа војску кијевског режима. Према угледном руском блогеру и војном коментатору, Јурију Подољаку, војни магацини у ПМР би за ВСУ били „сигуран извор убојних средстава после губитка складишта у Харковској области“.

ТРЕНУТАК НИЈЕ СЛУЧАЈНО ИЗАБРАН Тренутак за оружано активирање придњестровског оружаног конфликта није, као што упозорава Александар Дугин, изабран случајно.

„Уништење донбаске групације (ВСУ) суштински би нас приближило Победи. То је била замисао најављене друге фазе Специјалне војне операције“, вели Дугин, и закључује: „Непријатељ жели да развуче фронт и тако исцрпи наше ресурсе за продужење Специјалне војне операције“.

Један од водећих пропагандиста кијевског режима, новинар и бивши саветник министра одбране Украјине Јуриј Бутусов изјавио је како би напад на Придњестровље довео до „заробљавања руских војника ради размене, уклонио би претње од руског продора, омогућио би заузимање великих складишта бојевих средстава и ослободио би две украјинске бригаде које се налазе на украјинско-молдавској граници“.

Да планови кијевског режима у ПМР далеко превазилазе циљеве које је навео Бутусов, упозорио је први министар државне безбедности ДНР и некадашњи заменик министра безбедности ПМР, Андреј Пинчук. Отварање ратног конфликта на територији Придњестровља идеално је за остварење стратешког циља украјинског режима „интернационализације конфликта“ с Русијом.

НА РЕДУ ЈЕ РУМУНИЈА После увлачење по жељи Кијева Молдавије у ратни конфликт са ПМР неминовно би „за њом била увучена Румунија“, будући да је званични Букурешт најближи савезник Кишињева, у оквиру планова припајња Молдавије Великој Румунији. Пошто је Румунија члан НАТО-а, кијевски режим жели да „посредством Молдавије увуче у ратни конфликт, не једну државу, већ цео НАТО“.

Иако власти у Кишињеву изјављују како не разматрају било какву варијанту оружаног напада на ПМР, што би на основу украјинске лекције била једина разумна одлука, мало је вероватно да је пробриселско руководство Молдавије, на челу са актуелним шефом државе Мајом Санду, стварни господар ситуације. Као и у случају Украјине, и у Молдавији ће евентуалну одлуку о укључивању у војни сукоб донети господари рата у Вашингтону и Бриселу, ма како тај рат скупу стајао становнике овог етнички најшароликијег и после Украјине најсиромашнијег кутка Европе.

Да Русија неће дозволити војнички пад ПМР, у коме се тренутно налази између 2.500 и 3.000 руских војника, јасно је 22. априла упозорио в. д. команданта Централног војног округа, генерал Рустам Минекајев. По његовим речима Русија планира да успостави трајну контролу над целокупном црноморском обалом и јужном Украјином, што би „отворило приступ Придњестровљу“. Уништење 26. априла стратешки важног моста у месту Затока који спаја Одесу са Измаилом, чиме је простор на крајњем југу Украјине, између делте Дунава, Румуније, Молдавије и Црног мора одсечен од остатка земље, јасно сведочи о плану који је изложио генерал Минекајев.

Најава власти у Тираспољу да ће врло брзо донети важне одлуке којима ће осигурати безбедност ПМР, могу значити да ће Придњестровље ускоро кренути путем ДНР и ЛНР.

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *