Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Окончање избора у главном граду застало је када је на семафору било 50 : 50. Уз пљусак приговора опозиције и њихово одбијање у ГИК-у, дошло је до разговора лидера власти и опозиције о могућим новим изборима
Да се нешто „кува“, могло се наслутити још током изборне вечери. Саопштавајући прве изборне резултате у седишту СНС, Александар Вучић није навео податке за Београд, иако је прогласио победу у првом кругу председничких избора, као и то да ће његова странка са Савезом војвођанских Мађара сигурно имати већину од 126 мандата од 250 колико има парламент (што је знаковита порука и Социјалистичкој партији Србије, чији лидер Ивица Дачић очекује премијерско место).
[restrict]У 14 београдских општина Вучић је однео убедљиву победу над кандидатом савеза „Уједињени за победу Србије“, али после затварања биралишта неизвесно је како ће изгледати власт у Београду. Како сада ствари стоје, тренутно су у игри три опције – да већину формирају напредњаци и социјалисти, да на власт дође опозиција или чак да се понове комплетни избори у престоници.
У првим данима после избора семафор је показао да је листа СНС освојила 48 мандата, што им није довољно да самостално формирају већину у градском парламенту. Уколико направе коалицију са социјалистима, који имају осам мандата, СНС и СПС имали би тесну већину од 56 одборника. Ова опција пада уколико Тадићеви уђу у Скупштину града, јер би у том случају коалиција СНС-СПС изгубила два мандата и имала би 54 од 110 одборника.
То би отворило врата да „Уједињени за победу Београда“ (тренутно имају 26 мандата, у случају уласка Тадића, имали би 25), „Морамо“ (13), НАДА (7 мандата), Заветници (4) и Двери (4), заједно са три одборника „Ајмо, људи“, могу да формирају власт. Семафор је на крају показао да је резултат 50 : 50.
Овај нерешени резултат не спречава многе да закључе како владајући напредњаци заједно са социјалистима имају пуне џепове џокера, отворених и латентних, којима би лако могли да формирају престоничку власт. Недвосмислено је то потврдио и адвокат Владимир Гајић, један од најближих сарадника лидера Народне странке Вука Јеремића: „Нема потребе да се више фолира народ. Отварање џакова, јавно пребројавање, а овамо су наши контролори потписали све записнике без примедби. Или скоро све. Имамо три пута мање гласова. Изашли смо на изборе под лошим условима. То је то. Изгубили смо.“ Ту треба рачунати и на додатну постизборну разједињеност опозиције и међусобне нападе. Здравко Понош је иступио из Народне странке, а Вук Јеремић је странку повукао из коалиције „Уједињени за победу Србије“. Владету Јанковића нико и не помиње. Окончање београдских избора се некако спречава и тактички одлаже.
КЉУЧНИ САСТАНАК У формалном смислу проблем би требало да реши Градска изборна комисија (ГИК), али она не стиже да ажурира резултате избора у Београду, па се као део решења, ако не и коначног, ненадано појавио сусрет два љута ривала, уједно и лидера најјачих тимова у супротстављеним таборима – Александра Вучића и Драгана Ђиласа. Самом састанку претходило је низ питања и коментара, од тога ко је кога звао (звао је Ђилас Вучића), преко узрока и разлога самог састанка, па све до коментара нагле језичке уљуђености двојице политичара, што је доскора било незамисливо.
Ђилас је до избора описиван као грамзиви тајкун, лопужа и преварант, да би га уочи разговора Вучић ословио са „господин Ђилас“, док је Вучић, који је за опозицију коју предводи Ђилас словио за тиранина, диктатора, лудака…, за Ђиласа наједном постао „председник свих грађана“.
Вучићево да Драган Ђилас чекао је тек нешто више од 24 сата. „Ово што је предложио господин Ђилас, ја желим да разговарам и са њим и са свима другима“, рекао је Вучић. Од тог тренутка кренула је права лавина реакција и коментара, нарочито из опозиционих структура, па и од Ђиласових предизборних коалиционих партнера, с алузијом да Вучић овим разговором у ствари ради на додатној декомпозицији опозиције.
„Народна странка, односно коалиција Уједињени за победу Београда није дала мандат да се преговара у име коалиције око понављања избора, односно да се преговора са Александром Вучићем. Мислим да би понављање избора са ове тачке, у којој се ми сада налазимо представљало изигравање изборе воље бирача“, рекао је одборник Народне странке Милош Павловић. Александар Јовановић Ћута из Еколошког устанка, чланице коалиције „Морамо“, каже да „око изборне воље грађана нема преговора“. „Да ли је Драган Ђилас питао било кога од нас из опозиције да ли смо ми за понављање избора? Ко је он да он предложи понављање избора?“, упитао је лидер Двери Бошко Обрадовић, уједно износећи да су Двери изнеле предлог да се у Београду формира прелазна градска власт на две године, односно до општих локалних избора 2024. Овај предлог начелно подржавају и Заветници и у коалицији НАДА, чији лидер Милош Јовановић каже да желе да се утврде коначни резултати избора, да се види ко где и како стоји, па да тек онда могу да се воде разговори о томе ко с ким може.
ПИТАЊЕ ЛЕГИТИМИТЕТА За позицију неупитна је већина у Београду. Али…. „Али остаје у ваздуху да виси питање легитимитета“, каже Вучић, док опозицији и даље виси већина. Уздају се да би на поновљеним изборима у парламент ушла и листа „Ајмо људи“. Мада, много „али“ срећу квари.
Кључ ове постизборне клацкалице лежи у питању на колико ће места у Београду због неправилности бити поновљени избори и може ли та реприза да угура у градски парламент листу Бориса Тадића „Ајмо, људи“. Како тврде у овом табору, њима за прелазак цензуса недостаје око 1.000 гласова, док други кажу и целих 2.000. Уколико би Тадићеви прешли праг, добили би три одборничка места – два би им се прелила са листе напредњака, а једно с листе „Уједињени за победу Београда“. У том случају тас за формирање већине претегао би на страну опозиционих листа које су ушле у Скупштину града – „Уједињени за победу Београда“, „Морамо“, НАДА, Заветници и Двери – које би са „Ајмо, људи“ укупно имали 56 одборничких места.
Према проценама, било би довољно да се избори понове на 20 бирачких места како би листа „Ајмо људи“ прешла цензус и тако променила однос снага опозиције и власти у Скупштини града. Да би то остварила, опозиција је кренула да затрпава Градску изборну комисију приговорима на изборни процес и резултате, који су у једном тренутку достигли 500, због чега је ГИК морао да формира посебну комисију да направи увид у материјал и утврди валидност достављених приговора.
Проблем је што у тој маси приговора скоро да и није било оних који се односе на озбиљна кршења изборног процеса већ, углавном, типизираних (што ће рећи штанцованих) са блажим формалним одступањима која не изискују понављање избора, што су својим гласовима потврдили и чланови комисије из коалиција НАДА и Заветника и томе навукли бес „грађанистичке“ опозиције. Ове десничарске партије су се нашле на мети критике Уједињене Србије и коалиције „Морамо“, јер нису гласали за понављање избора на више стотина места у Београду, чиме су, тврде они, онемогућили смену напредњачке власти у Београду и јасно се ставили на страну СНС.
„Врло смо јасно рекли да смо за промене у Београду и да, ако будемо могли да учествујемо у томе, учествоваћемо. То не подразумева да правимо циркус и политизацију ГИК и РИК“, изјавио је Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије (ДСС) и представник коалиције НАДА. „Ми смо рекли својим људима да гласају по закону у ГИК. Не може бити приговор – жена је преписала од мужа, заједно су гласали… То не може бити приговор за обарање бирачког места. Вучић има 60 посланика без проблема, како вам то није јасно“, додао је Јовановић, не спорећи да са изборном комисијом има манипулација, али да он и они које заступа у томе неће да учествују.
И Милица Ђурђевић Стаменковски, председница Заветника, каже да су се држали закона и гласали и „за“ и „против“, у зависности од прегледаног материјала. „Али хајде да видимо, да ли се судбина градских избора решава у ГИК-у или на састанку Вучића и Ђиласа“, навела је.
ГИК је, у први мах, поништио гласање на четири бирачка места на којима ће бити поновљени, да би ускоро то одредио на још два бирачка места. Па ипак, питање је хоће ли то бити довољно да „Ајмо, људи“ пређе цензус.
Према анализи ЦеСИД-а на првобитно четири изборана места на којима ће се избори поновити за градске одборнике уписана су укупно 5.804 бирача, а на изборе одржане 3. априла изашло је 3.050 гласача. Опозиционе листе У“једињени за победу Београда“, „Морамо“, НАДА и Двери добиле су заједно 1.275 гласова на тим бирачким местима, а одраније је познато да листи „Ајмо људи“, која је на та четири бирачка места освојила 80 гласова, за прелазак цензуса од три одсто недостаје између 1.500 и 2.000 гласова. То практично значи да би листа коју предводи Душко Вујошевић остала испод цензуса чак и када би сви бирачи тих опозиционих странака изашли на поновљене изборе и свој глас дали листи „Ајмо људи“. Ситуација се битно не мења и ако се избори понове на још два места.
Додуше, за сада, ни то није коначно па су све очи поново упрте у Ђиласа и Вучића. И док се Вучић уздржао од коментара њиховог састанка, Ђилас је изјавио да је тражио нове изборе у Београду, јер је воља Београђана нова власт у главном граду. „Сложили смо се да власт мора да има легитимитет, а да то не би било тако уколико би одборници партија, које су до избора биле опозиционе, прешли на страну СНС“, изјавио је председник Странке слободе и правде после састанка с председником Србије и додао да су разговори били тешки, да га је председник саслушао и рекао да ће разговарати са својим страначким колегама, а да ће до краја недеље да саопшти свој став.
С обзиром на биране речи и одмерену изјаву, врата су „одшкринута“ свакој могућности, а оне у највећој мери зависе од Вучића. И док опозиција не види ништа добро у том сусрету и разговору, страни медији а и неки београдски кругови се о њима изражавају сасвим похвално. Све под слоганом да власт и опозиција треба да воде конструктивни дијалог.
Тешко је потврдити да је у томе било и неких страних утицаја, али се ни у ком случају не могу потпуно искључити. Ако је онолико притисака било око гласања у Уједињеним нацијама, што је и председник Вучић јавно потврдио, зашто их не би било и у овом случају. Како би се опозиција, пре свега она прозападна, што више укључила, макар и преко Београда (што је у политичком животу Србије и те како важна ствар) и тиме додатно ојачале евроатлантске позиције у Србији. Није Кристофер Хил случајно поново у Београду, човек који слови за „Холбрука у рукавицама“. А кладити се на игру у којој има и споредних, али јаких играча још је теже и исход самим тим неизвеснији. Ко не верује – нека проба.
[/restrict]
