RELAKSACIJA U ODNOSIMA S RUSIJOM JE PREDUSLOV ZA TRAJNI MIR U EVROPI

OLGA PETERSEN

RAZGOVARAO FILIP GAŠPAR

Ovo će biti ključna godina za evropske patriote, a jugoistočna Evropa mogla bi da pošalje signal političkih promena celom kontinentu. Naša vizija reforme EU u „Evropu domovina“ mogla bi da postane stvarnost

Olga Petersen se iz Sibira, gde je rođena u rusko-nemačkoj porodici, preselila u Nemačku sa 16 godina. Danas je zastupnica AfD-a (Alternative za Nemačku) u hamburškom parlamentu.

„Srbiji su u prošlosti učinjene mnoge nepravde. Alternativa za Nemačku zahteva razumnu i održivu politiku za Kosovo. Ne želimo ideološki nastavak politike vođene poslednjih godina, u kojoj bivše ubice i korumpirani funkcioneri pregovaraju o budućnosti Kosova“, kaže Olga Petersen u razgovoru za „Pečat“.

Ruskinja u nemačkoj politici nije uobičajena pojava. Da li, s obzirom na „popularnost“ koju vaša zemlja porekla uživa u Nemačkoj, možete da ostvarite političku karijeru?

Za početak, dozvolite mi da pojasnim nekoliko stvari. Iako sam rođena u Rusiji, nisam Ruskinja. Rođena sam pre 39 godina u Rusiji, u Sibiru, u rusko-nemačkom selu. Moja je porodica došla u Rusko carstvo iz Nemačke pre nekoliko vekova.

[restrict]

Imala sam idilično detinjstvo u Rusiji i moja porodica je mogla da neguje nemačku i hrišćansku kulturu koliko je to bilo moguće u bivšem Sovjetskom Savezu. Početkom 1980-ih prve nemačke porodice počele su da emigriraju u Nemačku. Zvali su to i povratak kući. Postepeno je odlazilo sve više naših komšija i rodbine. Moja porodica je ipak ostala do kasnih 1990-ih, kada su mnogobrojni stranci počeli da dolaze u naše nemačko selo.

Pričalo se o strašnim nemirima i etničkom čišćenju islamističkih ekstremista u susednim kavkaskim republikama. Tako sam u ranim godinama stekla svoja prva iskustva i suočila se sa stvarnim pretnjama vlastitoj kulturi i domovini. Konačno, 1998. došlo je vreme da krenemo u obećanu zemlju, u našu staru domovinu, u Nemačku.

Danas kao političar pronalazite mane toj zemlji. Šta markirate kao problem i na čemu temeljite uverenje da je Nemačka pred nestankom?

Nemačka za kojom je čeznula moja porodica našla se u opasnosti da nestane. Ilegalnim otvaranjem granice od strane Angele Merkel 2015. godine, Hamburg i cela Nemačka počeli su da se menjaju na dramatičan način.

Čak i ranije bilo je previše imigracije iz drugih kultura, islamističkih pretnji, uvezenog kriminala, azilantskog turizma i imigracije u nemački društveni sistem. Ali od 2015. godine ove pretnje mojoj domovini bukvalno su eksplodirale. Bez imalo preterivanja, stojimo na istorijskoj raskrsnici. Ili ćemo proći ovaj test, ili će se Hamburg i Nemačka u narednih nekoliko godina promeniti na način da ih više nećemo moći prepoznati.

 Zabrinjava i situacija u školama. Naša deca se sve više vaspitavaju u duhu apsolutne slobode, pri čemu im se oduzimaju sve tradicionalno stečene vrednosti. Svako može da bira pol, porodica nema nikakvu vrednost, a današnje glavne religije se zovu „spasavanje klime“ i „antirasizam“. Naša industrija i snabdevanje energijom žrtvovani su ideologiji Grete Tunberg. Kao rezultat toga, danas imamo najveće cene struje u celoj Evropi, ako ne i u svetu. Ne želim ni da pominjem inflaciju.

Koliko je nemačka politička scena otvorena za ljude koji se zalažu za očuvanje konzervativnih vrednosti?

Nažalost, Angela Merkel je uspela da pretvori konzervativnu stranku CDU u zelenu socijalističku stranku.

Na stanovištu sam da svako treba da živi kako hoće, samo da je to u skladu sa zakonom. Ali pošto je CDU, koja u svom nazivu ima reč „hrišćanski“, legalizovala „gej brakove“ i nastoji da ukine klasični porodični model, jedino je AfD ostala krov ispod kog mogu da deluju moji istomišljenici.

Zato sam 2018. odlučila da se pridružim AfD-u. U Hamburgu sam dobila najviše glasova za našu stranku i uspela da realizujem svoje ciljeve u Parlamentu od 2020. godine.

Vaše polje delovanja su zdravstvo i porodična politika. Koje mesto porodica zauzima u nemačkom sistemu vrednosti?

Želimo da uspostavimo Društvo prijatelja dece koje bi bilo prepoznato kao nacionalni cilj svih zemalja EU. To jača porodice i obavezuje političare da budu istinski naklonjeni porodici – za razliku od uključivanja „dečjih prava“ u Osnovni zakon, koji ima za cilj da osigura „suverenitet države nad dečjim krevetima“, kako je to objasnio sadašnji savezni kancelar Olaf Šolc pre 20 godina. Porodica je oduvek bila smetnja socijalistima.

Danas je najveći problem u Nemačkoj i Evropi smanjenje broja stanovnika. Stopa nataliteta u Nemačkoj, na primer, znatno je ispod prihvatljivog nivoa od sredine 1970-ih. Sa stopom nataliteta od 1,5 dece, populacija se smanjuje za oko 30 odsto po generaciji. Teško da je situacija bolja u drugim evropskim zemljama.

Mnogo je razloga za pad nataliteta. Percepcija države kao pomagača u svim situacijama zamenila je ideju o vlastitoj porodici kao međugeneracijskoj ekonomskoj zajednici. Roditelji koji ostaju kod kuće zbog porodičnog posla, delimično ili u potpunosti, obezvređeni su u našem društvu. Naročito u slučaju roditelja koji rade na oba posla, postoji nedostatak kompatibilnosti između porodice i posla zbog strukturalnih nedostataka i mesta porodice u oblasti rada. Osim toga, tu su i dodatni troškovi u vezi s detetom vezani za životni prostor, negu i obrazovanje, koji se samo minimalno nadoknađuju u obračunu poreza i socijalnog osiguranja. Sve to dovodi do toga da se roditelji odlučuju za manje dece a u nekim slučajevima i na život bez dece. Istovremeno se promoviše migracija. Svako može da shvati kuda ovo vodi.

Za kakav odnos Nemačke s Rusijom se zalaže AfD?

Za stabilan evropski mirovni poredak potrebna je uravnotežena saradnja i sa SAD i s Rusijom. Pri tome se moraju uzeti u obzir legitimni bezbednosni interesi svih evropskih država. Relaksacija u odnosima s Rusijom je preduslov za trajni mir u Evropi. U interesu Nemačke i Evrope je da se Rusija integriše u celokupnu strukturu bezbednosne politike – a ne da se isključi i gurne u zagrljaj Kine. Na kraju krajeva, Rusija je hrišćanska zemlja.

AfD podržava nastavak redovnih razgovora u formatu Savet NATO-a – Rusija. Pozivamo na mere za izgradnju poverenja i sigurnosti, na saradnju u oblasti kontrole naoružanja i odustajanje od širenja vojne infrastrukture u neposrednoj blizini susednih zemalja. Jednom rečju – za relaksaciju odnosa. Istovremeno, AfD se zalaže za ukidanje sankcija koje je EU uvela Rusiji i proširenje ekonomske saradnje s ovom zemljom. Trgovina i poslovanje povezuju naše zemlje, a sertifikacija i puštanje u rad gasovoda „Severni tok 2“ neuipitno je važna odluka.

Kako u kontekstu ukrajinske krize i mogućeg sukoba dva bloka velikih sila oko ovog pitanja tumačite nemačku podršku Kijevu?

Moramo imati na umu istorijski kontekst ovog sukoba.

Ukrajina, koja je vekovima bila srce Ruskog carstva pre nego što je postala sovjetska republika, nezavisnost je stekla 1991. raspadom SSSR-a. S jedne strane, zemlja je nastojala da uspostavi bliže veze sa Zapadom, dok je rusko stanovništvo na istoku Ukrajine gravitiralo u drugom pravcu.

Odluka prokremaljskog predsednika Viktora Janukoviča da odbije sporazum o pridruživanju EU u korist bližih veza s Moskvom izazvala je masovne proteste koji su doveli do njegovog svrgavanja 2014. godine, ne bez angažmana Zapada s obzirom na geostratešku važnost Ukrajine. Rusija je odgovorila aneksijom poluostrva Krim i održavanjem referenduma koji je jasno bio proruski. U Donbasu i Lugansku došlo je do pobune protiv nove ukrajinske vlasti. Više od 14.000 ljudi je poginulo u borbama, a došlo je do velikih razaranja u istočnom industrijskom srcu Ukrajine. Ukrajina je pocepana zemlja. Ona ima pravo da traži ulazak u NATO, ali i NATO ima pravo da odbije ovaj zahtev u interesu ukupne bezbednosne arhitekture.

Da li se zagovornici multikulturalizma u Nemačkoj suočavaju s posledicama svojih pogrešnih uverenja? Da li je tačno da nemački gradovi više nisu bezbedno mesto za život?

U Hamburgu se često dešavaju sledeće scene: policajci proveravaju osobe za koje sumnjaju da su dilovali drogu, snimali nesreće ili vršili finansijske provere, a potom ih okružuju agresivni mladići koji im prete i govore da odu. Ovakvo „ponašanje čopora“ prilikom rutinskih policijskih operacija ima za cilj zastrašivanje kako policajaca, tako i žrtava. Radi se o demonstraciji sile, i odbijanju da se prihvati državni monopol na upotrebu sile. O ovakvim događajima mediji izveštavaju samo lokalno, a grad na ovu pojavu reaguje seminarima o „interkulturnoj komunikaciji“ za policijske službenike. Takav odnos samo ohrabruje ove „grupe“ da nastave s demonstracijom svoje samovolje.

Hamburg je moj dom i prelep grad, ali je ovde upadljivo na delu ono što je Angela Merkel rekla još 2002. godine, kada je još bila napola pri zdravoj pameti: „Multikulturalizam je propao.“ Vladajuće stranke u Hamburgu više brine da li je grad izgradio dovoljno transdžender toaleta i da li se svuda pomno poštuje obavezno nošenje maski.

Masovnim protestima Hamburg je postao jedan od prvih evropskih gradova koji se snažno usprotivio kovid merama. Kako je vlast reagovala na ove demonstracije?

Nakon optimističnog početka, kada je 15.000 demonstranata izašlo na ulice, vlasti su praktično ukinule pravo na demonstracije od 13. januara zbog higijenskih pravila. Zabrana koja je išla ruku podruku sa stigmatizacijom hiljada ljudi koji su kritikovali katastrofalnu korona politiku crveno-zelenog Senata bila je posebno perfidna jer su u isto vreme bile dopuštene kontrademonstracije. Kritika vlasti se sve manje toleriše u gradu koji nosi istorijski naziv „Slobodni hanzeatski grad“.

Koliki prostor za delovanje na političkoj sceni Nemačke ima AfD?

Nastavićemo s aktivnostima. Samo jaka opozicija i organizovano civilno društvo mogu okončati ovo sistematsko kršenje demokratskih principa. Demonstranti se više ne sastaju na jednom mestu već više od 10.000 učesnika izlazi na ulice u nekoliko delova grada. Policija to ne može da kontroliše. Ohrabruje što hitne službe pokazuju sve više simpatija prema nama.

Kako iz nemačke perspektive ocenjujete značaj predstojećih izbora u Srbiji i Mađarskoj?

Slovenački premijer Janez Janša, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i verovatno najuspešniji šef vlade u Evropi Viktor Orban uspevaju u svojim politikama uprkos neprekidnim snajperskim napadima iz Brisela. U aprilu će se održati i izbori u Francuskoj. Mi želimo Evropu različitosti, a ne centralizma i paternalizma iz Brisela, Evropu bez prisilnih migracija ljudi koji ne žele da je prihvate kao svoj dom, i Evropu koja neće sravnjivati vekovne kulture na našem kontinentu.         

[/restrict]