РЕЛАКСАЦИЈА У ОДНОСИМА С РУСИЈОМ ЈЕ ПРЕДУСЛОВ ЗА ТРАЈНИ МИР У ЕВРОПИ

ОЛГА ПЕТЕРСЕН

РАЗГОВАРАО ФИЛИП ГАШПАР

Ово ће бити кључна година за европске патриоте, а југоисточна Европа могла би да пошаље сигнал политичких промена целом континенту. Наша визија реформе ЕУ у „Европу домовина“ могла би да постане стварност

Олга Петерсен се из Сибира, где је рођена у руско-немачкој породици, преселила у Немачку са 16 година. Данас је заступница АфД-а (Алтернативе за Немачку) у хамбуршком парламенту.

„Србији су у прошлости учињене многе неправде. Алтeрнaтива за Немачку захтева разумну и одрживу политику за Косово. Не желимо идеолошки наставак политике вођене последњих година, у којој бивше убице и корумпирани функционери преговарају о будућности Косова“, каже Олга Петерсен у разговору за „Печат“.

Рускиња у немачкој политици није уобичајена појава. Да ли, с обзиром на „популарност“ коју ваша земља порекла ужива у Немачкој, можете да остварите политичку каријеру?

За почетак, дозволите ми да појасним неколико ствари. Иако сам рођена у Русији, нисам Рускиња. Рођена сам пре 39 година у Русији, у Сибиру, у руско-немачком селу. Моја је породица дошла у Руско царство из Немачке пре неколико векова.

[restrict]

Имала сам идилично детињство у Русији и моја породица је могла да негује немачку и хришћанску културу колико је то било могуће у бившем Совјетском Савезу. Почетком 1980-их прве немачке породице почеле су да емигрирају у Немачку. Звали су то и повратак кући. Постепено је одлазило све више наших комшија и родбине. Моја породица је ипак остала до касних 1990-их, када су многобројни странци почели да долазе у наше немачко село.

Причало се о страшним немирима и етничком чишћењу исламистичких екстремиста у суседним кавкаским републикама. Тако сам у раним годинама стекла своја прва искуства и суочила се са стварним претњама властитој култури и домовини. Коначно, 1998. дошло је време да кренемо у обећану земљу, у нашу стару домовину, у Немачку.

Данас као политичар проналазите мане тој земљи. Шта маркирате као проблем и на чему темељите уверење да је Немачка пред нестанком?

Немачка за којом је чезнула моја породица нашла се у опасности да нестане. Илегалним отварањем границе од стране Ангеле Меркел 2015. године, Хамбург и цела Немачка почели су да се мењају на драматичан начин.

Чак и раније било је превише имиграције из других култура, исламистичких претњи, увезеног криминала, азилантског туризма и имиграције у немачки друштвени систем. Али од 2015. године ове претње мојој домовини буквално су експлодирале. Без имало претеривања, стојимо на историјској раскрсници. Или ћемо проћи овај тест, или ће се Хамбург и Немачка у наредних неколико година променити на начин да их више нећемо моћи препознати.

 Забрињава и ситуација у школама. Наша деца се све више васпитавају у духу апсолутне слободе, при чему им се одузимају све традиционално стечене вредности. Свако може да бира пол, породица нема никакву вредност, а данашње главне религије се зову „спасавање климе“ и „антирасизам“. Наша индустрија и снабдевање енергијом жртвовани су идеологији Грете Тунберг. Као резултат тога, данас имамо највеће цене струје у целој Европи, ако не и у свету. Не желим ни да помињем инфлацију.

Колико је немачка политичка сцена отворена за људе који се залажу за очување конзервативних вредности?

Нажалост, Ангела Меркел је успела да претвори конзервативну странку ЦДУ у зелену социјалистичку странку.

На становишту сам да свако треба да живи како хоће, само да је то у складу са законом. Али пошто је ЦДУ, која у свом називу има реч „хришћански“, легализовала „геј бракове“ и настоји да укине класични породични модел, једино је АфД остала кров испод ког могу да делују моји истомишљеници.

Зато сам 2018. одлучила да се придружим АфД-у. У Хамбургу сам добила највише гласова за нашу странку и успела да реализујем своје циљеве у Парламенту од 2020. године.

Ваше поље деловања су здравство и породична политика. Које место породица заузима у немачком систему вредности?

Желимо да успоставимо Друштво пријатеља деце које би било препознато као национални циљ свих земаља ЕУ. То јача породице и обавезује политичаре да буду истински наклоњени породици – за разлику од укључивања „дечјих права“ у Основни закон, који има за циљ да осигура „суверенитет државе над дечјим креветима“, како је то објаснио садашњи савезни канцелар Олаф Шолц пре 20 година. Породица је одувек била сметња социјалистима.

Данас је највећи проблем у Немачкој и Европи смањење броја становника. Стопа наталитета у Немачкој, на пример, знатно је испод прихватљивог нивоа од средине 1970-их. Са стопом наталитета од 1,5 деце, популација се смањује за око 30 одсто по генерацији. Тешко да је ситуација боља у другим европским земљама.

Много је разлога за пад наталитета. Перцепција државе као помагача у свим ситуацијама заменила је идеју о властитој породици као међугенерацијској економској заједници. Родитељи који остају код куће због породичног посла, делимично или у потпуности, обезвређени су у нашем друштву. Нарочито у случају родитеља који раде на оба посла, постоји недостатак компатибилности између породице и посла због структуралних недостатака и места породице у области рада. Осим тога, ту су и додатни трошкови у вези с дететом везани за животни простор, негу и образовање, који се само минимално надокнађују у обрачуну пореза и социјалног осигурања. Све то доводи до тога да се родитељи одлучују за мање деце а у неким случајевима и на живот без деце. Истовремено се промовише миграција. Свако може да схвати куда ово води.

За какав однос Немачке с Русијом се залаже АфД?

За стабилан европски мировни поредак потребна је уравнотежена сарадња и са САД и с Русијом. При томе се морају узети у обзир легитимни безбедносни интереси свих европских држава. Релаксација у односима с Русијом је предуслов за трајни мир у Европи. У интересу Немачке и Европе је да се Русија интегрише у целокупну структуру безбедносне политике – а не да се искључи и гурне у загрљај Кине. На крају крајева, Русија је хришћанска земља.

АфД подржава наставак редовних разговора у формату Савет НАТО-а – Русија. Позивамо на мере за изградњу поверења и сигурности, на сарадњу у области контроле наоружања и одустајање од ширења војне инфраструктуре у непосредној близини суседних земаља. Једном речју – за релаксацију односа. Истовремено, АфД се залаже за укидање санкција које је ЕУ увела Русији и проширење економске сарадње с овом земљом. Трговина и пословање повезују наше земље, а сертификација и пуштање у рад гасовода „Северни ток 2“ неуипитно је важна одлука.

Како у контексту украјинске кризе и могућег сукоба два блока великих сила око овог питања тумачите немачку подршку Кијеву?

Морамо имати на уму историјски контекст овог сукоба.

Украјина, која је вековима била срце Руског царства пре него што је постала совјетска република, независност је стекла 1991. распадом СССР-а. С једне стране, земља је настојала да успостави ближе везе са Западом, док је руско становништво на истоку Украјине гравитирало у другом правцу.

Одлука прокремаљског председника Виктора Јануковича да одбије споразум о придруживању ЕУ у корист ближих веза с Москвом изазвала је масовне протесте који су довели до његовог свргавања 2014. године, не без ангажмана Запада с обзиром на геостратешку важност Украјине. Русија је одговорила анексијом полуострва Крим и одржавањем референдума који је јасно био проруски. У Донбасу и Луганску дошло је до побуне против нове украјинске власти. Више од 14.000 људи је погинуло у борбама, а дошло је до великих разарања у источном индустријском срцу Украјине. Украјина је поцепана земља. Она има право да тражи улазак у НАТО, али и НАТО има право да одбије овај захтев у интересу укупне безбедносне архитектуре.

Да ли се заговорници мултикултурализма у Немачкој суочавају с последицама својих погрешних уверења? Да ли је тачно да немачки градови више нису безбедно место за живот?

У Хамбургу се често дешавају следеће сцене: полицајци проверавају особе за које сумњају да су диловали дрогу, снимали несреће или вршили финансијске провере, а потом их окружују агресивни младићи који им прете и говоре да оду. Овакво „понашање чопора“ приликом рутинских полицијских операција има за циљ застрашивање како полицајаца, тако и жртава. Ради се о демонстрацији силе, и одбијању да се прихвати државни монопол на употребу силе. О оваквим догађајима медији извештавају само локално, а град на ову појаву реагује семинарима о „интеркултурној комуникацији“ за полицијске службенике. Такав однос само охрабрује ове „групе“ да наставе с демонстрацијом своје самовоље.

Хамбург је мој дом и прелеп град, али је овде упадљиво на делу оно што је Ангела Меркел рекла још 2002. године, када је још била напола при здравој памети: „Мултикултурализам је пропао.“ Владајуће странке у Хамбургу више брине да ли је град изградио довољно трансџендер тоалета и да ли се свуда помно поштује обавезно ношење маски.

Масовним протестима Хамбург је постао један од првих европских градова који се снажно успротивио ковид мерама. Како је власт реаговала на ове демонстрације?

Након оптимистичног почетка, када је 15.000 демонстраната изашло на улице, власти су практично укинуле право на демонстрације од 13. јануара због хигијенских правила. Забрана која је ишла руку подруку са стигматизацијом хиљада људи који су критиковали катастрофалну корона политику црвено-зеленог Сената била је посебно перфидна јер су у исто време биле допуштене контрадемонстрације. Критика власти се све мање толерише у граду који носи историјски назив „Слободни ханзеатски град“.

Колики простор за деловање на политичкој сцени Немачке има АфД?

Наставићемо с активностима. Само јака опозиција и организовано цивилно друштво могу окончати ово систематско кршење демократских принципа. Демонстранти се више не састају на једном месту већ више од 10.000 учесника излази на улице у неколико делова града. Полиција то не може да контролише. Охрабрује што хитне службе показују све више симпатија према нама.

Како из немачке перспективе оцењујете значај предстојећих избора у Србији и Мађарској?

Словеначки премијер Јанез Јанша, председник Србије Александар Вучић и вероватно најуспешнији шеф владе у Европи Виктор Орбан успевају у својим политикама упркос непрекидним снајперским нападима из Брисела. У априлу ће се одржати и избори у Француској. Ми желимо Европу различитости, а не централизма и патернализма из Брисела, Европу без присилних миграција људи који не желе да је прихвате као свој дом, и Европу која неће сравњивати вековне културе на нашем континенту.         

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *